Beograd, 11. jun – U sredu, 11. juna, završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) s delegacijom Republike Srbije. Tom prilikom postignut je dogovor s predstavnicima misije MMF-a o prvom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. Obavlјene su i redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, navodi se u saopštenju kabineta guvernera Narodne banke Srbije.

Generalna ocena predstavnika misije MMF-a jeste da su makroekonomski rezultati Srbije i dalјe snažni. „Tržište rada je i dalјe snažno, inflacija se smanjuje, devizne rezerve su visoke, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.”

  • Iako u kratkom roku na rast utiču globalne neizvesnosti i domaći faktori, očekuje se njegovo ubrzanje sa 3% u 2025. na 4% u 2026. godini i u srednjem roku. Očekuje se da će, nakon prvog tromesečja, rast ojačati podstaknut realizacijom državnog investicionog programa i povećanjem izvoznih kapaciteta prerađivačke industrije. Priliv stranih direktnih investicija je usporio, ali se očekuje da će, zajedno sa izvozom, nastaviti da podržava rast deviznih rezervi, koje su već na visokom nivou.
  • Ukupna inflacija je vraćena u granice cilјanog raspona Narodne banke Srbije, zahvalјujući, između ostalog, i smanjenju cena energenata i usporavanju bazne inflacije. Tome je doprinela i monetarna politika koja je adekvatno restriktivna i treba da ostane takva s obzirom na rizike od rasta cena.
  • Fiskalni deficit u periodu 2025–2027. neće premašiti 3,0% bruto domaćeg proizvoda, čemu će doprineti i primena posebnih fiskalnih pravila o indeksiranju zarada u javnom sektoru i penzija. Sve dodatne potrebe za potrošnjom biće unutar deficita od 3,0% bruto domaćeg proizvoda, uz pažlјivu prioritizaciju javnih investicija i preraspodelu budžeta. Ovaj uravnotežen pristup prioritetima u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i drugim prioritetnim oblastima potrošnje obezbediće da javni dug nastavi da pada, dodatno jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora.
  • Uz makrofinansijsku stabilnost, očekuje se nastavak reformi u cilјu dalјeg jačanja poslovnog okruženja i povećanja produktivnosti, uklјučujući modernizaciju propisa koji uređuju tržište rada, kao i dalјu digitalizaciju pojedinih segmenata javnog sektora i pravosuđa. Reforme u energetskom sektoru napreduju, ali predstoje dalјe aktivnosti kako bi se obezbedile finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima.
  • I u ovakvom globalnom okruženju makroekonomski rezultati Srbije su i dalјe snažni. Srbija je izgradila znatne odbrambene mehanizme za suočavanje s rizicima – devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Tokom razgovora guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se u Srbiji sprovode dobre i koordinirane politike:

  • Međugodišnja inflacija je u granicama našeg cilјa 3 ± 1,5% i u aprilu je iznosila 4,0%.
  • U narednom periodu inflacija će nastaviti da usporava i krajem godine će se približiti centralnoj vrednosti cilјa od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije.
  • Naše devizne rezerve su na izuzetno visokom nivou mereno svim pokazatelјima, uklјučujući i metriku MMF-a, i pokrivaju blizu sedam meseci uvoza robe i usluga. U izveštajima svih rejting agencija, kao jedan od važnih elemenata koji nas izdvaja pozitivno u odnosu na zemlјe uporedivog kreditnog rejtinga jesu upravo visoke devizne rezerve zemlјe, koje smo kreirali tokom prethodnih više od deset godina.
  • Ove godine očekujemo stopu rasta od 3,5% zahvalјujući i faktorima na strani ponude, dok za 2026. i 2027. godinu projektujemo privredni rast u rasponu između 4% i 5%, čemu će doprinositi i planirane investicije u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
  • Priklјučili smo se području SEPA, za koje smo odavno bili spremni, ali sada imamo priliku da i platni promet sa zemlјama Evropske unije učinimo efikasnijim i jeftinijim. Mi smo u Srbiji u domaći platni promet, koji čini najveći deo svakodnevnih plaćanja građana i preduzeća, odavno uveli najsavremenije servise zasnovane na transakcijama koje se izvršavaju u nekoliko sekundi.
  • Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane i imaju visoke rezerve likvidnosti:
    • pokazatelј adekvatnosti kapitala na nivou sistema je 21%,
    • pokazatelј pokrića likvidnom aktivom 190%, a
    • pokazatelј neto stabilnih izvora finansiranja 178%.
  • Dosadašnje ublažavanje monetarne politike prenelo se u punoj meri na kamatne stope na tržištu novca i dinarskog kreditiranja, a ublažavanje monetarne politike Evropske centralne banke na cenu zaduživanja u evrima kod nas. Uz dalјe ublažavanje kreditnih standarda za stanovništvo, to je doprinelo ubrzanju kreditne aktivnosti na 10,5% u aprilu, uz rast kredita privredi za 8,0%, a stanovništvu za 12,0%.
  • Po svim tim osnovama, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je najnižem nivou od 2,3%.
  • Imamo i pozitivne efekte po osnovu ograničenja kamatnih stopa, koji se mogu odlično videti na primeru stambenih kredita, gde smo sprečili potencijalan rast problematičnih stambenih kredita, i njihovo učešće u ukupnim stambenim kreditima u aprilu ove godine svedeno je na 1,25%.

„I prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prethodnih sedam godina od blizu 4% (realan rast) govori o dobrim politikama i dobrom ambijentu koji smo stvorili. To potvrđuju i podaci da je u prethodnih sedam godina u Srbiju u proseku investirano oko 4 milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje, ili 6,8% bruto domaćeg proizvoda u proseku, uz rekord koji je postignut prošle godine sa 5,2 milijarde evra. I to što oko 80% stranih direktnih ulaganja čine ulaganja u vlasnički kapital i reinvestiranu dobit govori da investitori u Srbiji šire postojeće projekte i pokreću nove, uprkos problemima na matičnim tržištima. Sve to, i činjenica da smo u Srbiji i u uslovima izraženih geoekonomskih i geopolitičkih rizika postigli sva tri cilјa: snažan pad inflacije i njeno kretanje unutar cilјanog koridora, očuvana i dodatno ojačana finansijska stabilnost i realan rast bruto domaćeg proizvoda među najvišima u Evropi, uz rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti – potvrđuju da smo sprovodili dobre politike. Oni su i potvrda da ćemo tako nastaviti da radimo i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković, prema sopštenju za medije NBS.