Strani investitori su oko 2,3 milijarde evra izneli iz Srbije, kao dividende koje su zaradili u prvih deset meseci 2024. – pokazuje analiza biltena MAT

Autor: Radojka Nikolić

Rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju, ali rekordan i odliv, pa neto priliv i nije tako veliki – može se zaključiti na osnovu finansijske računice koju je nedavno objavio ekonomski bilten MAT. Ukratko, prema podacima za prvih deset meseci 2024. godine, od SDI je stigao priliv od oko četiri milijarde evra, ali je odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI iznosio oko 3,5 milijarde evra, što znači da je čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 485,5 miliona evra. A to je za 561,6 miliona evra ili za 53,6% manje u odnosu na period januar–oktobar 2023. godine, navode autori MAT-a.

U toj analizi sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima struktura je sledeća: oko 2,3 milijarde evra su odlivi po osnovu dividendi, 331,3 miliona evra su odlivi po osnovu kamata, dok je 885 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti, odnosno zadržana dobit preduzeća u stranom vlasništvu, tj. dobit koja nije isplaćena vlasnicima, objasnili su autori MAT-a.

Republički Zavod za statistiku trebalo bi krajem ovog januara da saopšti podatke za celu 2024. godinu, na osnovu kojih će biti poznati detalji poslovanja za 12 meseci prošle godine. Potom će ih, svakako, analizirati i autori MAT-a. A do tada, u  prvom ovogodišnjem, januarskom broju MAT-a (Mesečne analize i trendovi) koji pripremaju Privredna komora Srbije i beogradski Ekonomski institut, izdvajamo detalje koji se odnose na SDI i PI.

U delu MAT-a koji se odnosi na državni finansijski račun, objašnjena je struktura finansijskih transakcija u Srbiji za prvih deset meseci 2024. godine. Tu se i navodi da je od januara do oktobra 2024. godine neto priliv po osnovu finansijskih transakcija iznosio tri milijarde evra (preciznije: 3.006,7 miliona evra), što je za oko 2,3 milijarde (preciznije: 2.343,0 miliona evra) ili za 353,1% više u odnosu na period januar–oktobar 2023. godine kada je zabeležen neto priliv od 663,7 miliona evra.

U MAT-u čiji je urednik dr Ivan Nikolić, navodi se da ovaj priliv uglavnom potiče od stranih direktnih investicija, neto zaduženja države i preduzeća po osnovu finansijskih kredita, od smanjenja neto potraživanja preduzeća po osnovu trgovinskih kredita i avansa, kao i od zaduženja države i preduzeća po osnovu emisije dužničkih hartija od vrednosti (HoV).

Prema analitičarama MAT-a, neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar–oktobar 2024. godine iznosio je oko 3,5 milijarde evra (za 0,5% više).

Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu januar–oktobar 2024. godine iznosio je oko četiri milijarde evra (preciznije: 3.982,9 miliona evra), što je za 210,0 miliona evra ili za 5,6% više nego u istom periodu prethodne godine.

“U cilju potpunijeg sagledavanja efekata SDI”, napominju analitičari MAT-a, “treba imati u vidu da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio oko 3,5 milijarde evra (preciznije: 3.497,3 miliona evra), od čega se oko 2,3 milijarde evra (preciznije: 2.281,1 milion evra) odnosi na odlive po osnovu dividendi, 331,3 miliona evra na odlive po osnovu kamata, dok je 885 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima”.

Potom sledi računica da ukoliko se priliv od oko četiri milijarde evra (preciznije: 3.982,9 miliona evra) koji je ostvaren po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od oko 3,5 milijarde evra (preciznije: 3.497,3 miliona evra – tj. sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima), onda je čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, za prvih deset meseci prošle godine, iznosio 485,5 miliona evra (za 561,6 miliona evra ili za 53,6% manje u odnosu na period januar–oktobar 2023. godine), navodi se u analizi MAT-a.

U strukturi ukupnog priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju koji je iznosio 3.982,9 miliona evra, udeo vlasničkih ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, smanjen je sa 78,6% na 76,2%, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja povećan sa 21,4% na 23,8%, navode autori MAT-a.

Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim, jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju.

Takođe, treba imati u vidu da, za razliku od međukompanijskih kredita, vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje, objašnjeno je u januarskom broju MAT-a.

Portfolio investicije – novo zaduženje države od 1, 5 milijardi dolara i Telekoma za 900 miliona dolara

U analizi koju su pripremili autori MAT-a, koja se odnosi na portfolio investicije, navodi se da neto priliv portfolio investicija (PI) obuhvataju ulaganja u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti – HoV.

“U našem slučaju, PI se najvećim delom odnose na ulaganja u dužničke HoV sektora države, što je iznosilo 653,5 miliona evra (za 352,1 milion evra ili za 33,2% manje u odnosu na periodu januar-oktobar 2023. godine). Ovaj neto priliv je prvenstveno rezultat zaduženja države na međunarodnom finansijskom tržištu za 1,5 mlrd. dolara po osnovu emisije desetogodišnjih dolarskih održivih evroobveznica (Sustainability Bond) Republike Srbije u junu 2024. godine, kao i zaduženja kompanije Telekom Srbija, koja je u oktobru 2024. godine emitovala petogodišnje obveznice na berzi u Dablinu i tako prikupila 900 miliona dolara. Time je Telekom postala prva kompanija iz Srbije koja je na ovaj način izašla na međunarodno finansijsko tržište. Treba pomenuti i da je u periodu januar-oktobar 2024. godini zabeleženo značajno povećanje odliva po osnovu PI u inostranstvo koji je iznosio 776,9 miliona evra (u periodu januar-oktobar 2023. godine po istom osnovu zabeležen je priliv od 4,1 milion evra), što je, pre svega, rezultat ulaganja domaćih poslovnih banaka u dužničke HoV, kao i ulaganja domaćih preduzeća u vlasničke i dužničke HoV”, navodi se u januarskom broju MAT-a.