Zelena energija za zdraviju budućnost – kako ko ostvaruje ovaj važan zadatak?

Autor: magazinbiznis.rs

Obnovljivi izvori energije postali su sastavni deo današnjeg energetskog pejzaža u najnaprednijim ekonomijama sveta. Sve do početka 21. veka, obnovljivi izvori energije su bili samo eksperimantalni modeli proizvodnje električne energije, a onda je, zahvaljujući razvoju tehnologija, zelena energija dobila sve veći značaj od 2000-ih. Danas, četvrt veka kasnije, prema procenama, obnovljivi izvori energije čine, prosečno, skoro polovinu proizvodnje električne energije u ekonomski razvijenim državama centralne Evrope. U nekima od evropskih država učešće zelene energije je i u većem procentu, a među njima su lideri Švedska, Danska i Velika Britanija.

Među važnim prednostima obnovljivih energija, koje se nazivaju i regenerativne energije, jeste okolnost da su izvori takve energije beskonačno dostupni ili se mogu dopuniti u kraćem vremenskom periodu, za razliku od fosilnih goriva, kao što su ugalj ili prirodni gas, čiji se izvori mogu iscrpsti. Prema onome čime svet danas raspolaže, obnovljivi izvori energije uključuju hidroenergiju, energiju sunca i vetra, biomasu i geotermalnu energiju. Kroz savremenu istoriju, u prošlih nekoliko decenija, razvoj obnovljivih izvora energije išao je ovako.

Fotonaponske ćelije – solarni paneli

Prve fotonaponske ćelije su korišćene 1958. godine u misiji američkog satelita Vanguard. Međutim, prvi zemaljski sistema instalirani su tek 20 godina kasnije. Godine 1976. australijska vlada odlučila je da opremi svoju zastarelu telekomunikacionu mrežu solarnim ćelijama za punjenje baterija, pa ih je tamo i postavila. Na drugoj strani, u Sjedinjenim Američkim Državama, instalacije na naftnim platformama ili obalskoj straži SAD,bili su prvi veći solarni projekti početkom 1980-tih. Potom je, sredinom 1980-ih, švajcarski inženjer Markus Real ubedio ljude da instaliraju male, decentralizovane fotonaponske sisteme na krovove kuća kako bi primenili privatnu implementaciju u Švajcarskoj. Nakon toga, pokrenuti su brojni veliki solarni projekti, kao što su Program 1.000 krovova u Nemačkoj (1990) i Program 70.000 krovova u Japanu (1994). U Nemačkoj su prvobitno instalirani prvenstveno mali sistemi, pa je proizvodnja u 2005. godini bila samo jedan gigavat. U Nemačkoj je 2010. premašena granica od deset gigavata, a 2012. je već dostigla 25 gigavata. Do 2024. godine u Nemačkoj je već instalirano preko 81,5 GV.

Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, do 2035. do 45% ukupne proizvodnje električne energije u svetu moglo bi doći iz solarnih izvora.

Energija vetra

Kao deo tehnologije vetrenjača, vetroturbine su se već koristile krajem 19. veka, kada je i počela proizvodnja električne energije. Potom su1930-ih i 1940-ih prvi uspešni eksperimenti sa vetroturbinama izvedeni i u SAD i u Nemačkoj, ali nikada nisu redovno korišćeni. Prvo postrojenje koje je uspešno stvaralo struju u dužem vremenskom trajanju, bila je vetroturbina Gedser u Danskoj. U Nemačkoj je ekspanzija vetroturbina počela tokom 1990-tih, jer je donet Zakon o subvencionisanju zelene električne energije. Bum je bio toliki da je u prvoj polovini 2000-ih, dve trećine evropskih vetroturbina instalirano u Nemačkoj. Podaci Federalne agencije za mreže pokazuju da je krajem prošle, 2024. godine, instalisani kapacitet energije vetra (on- i off-shore) u Nemačkoj donosio oko 72,7 GV struje.

Biomasa

Tokom 1930-ih i 1950-ih, napravljeni su prvi pokušaji u Evropi da se proizvede električna energija iz biogasa, ali se to pokazalo neekonomično zbog visokih troškova proizvodnje. Sa naftnom krizom, percepcija biogasa se povećala u javnom diskursu. Ipak, biogas je igrao sporednu ulogu sve do kraja 1990-ih. Nemačka je jedna od evropskih država koja ima najviše sistema za proizvodnju struje iz biomase. Tokom 2000-ih, biogas dobija sve veći značaj kao rezultat prvih zakona o obnovljivoj energiji. Instalisani kapacitet postrojenja na biomasu u 2012. godini dostigao je 3.000 MV. Međutim, naknadnom izmenom Zakona o obnovljivim izvorima energije (EEG) 2014. godine, to se značajno povećalo. Do kraja 2022. godine u Nemačkoj je instalirano približno 9,1 GV biomase.

 Hidroenergija

Jedan od najstarijih izvora energije je hidroenergija. Istorijski izvori kažu da se koristila pre 5.000 godina, ali, naravno, ne za proizvodnju električne energije, već za rad mlinova. Tokom industrijske revolucije, hidroenergija je bila jedan od najvažnijih stubova proizvodnje energije. Prve turbine za proizvodnju električne energije razvijene su sredinom 19. veka, a potom je ceo 20.-ti i 21. vek obeležen razvojem hidroenergetskih kapaciteta, kao glavnom izvoru zelene energije, sve dok se nisu pojavili i ostali oblici proizvodnje čiste energije.

Iako se razvijaju i ostali oblici proizvodnje zelene energije, hidroenergija i geotermalna energija zajedno daju veliki doprinos stvaranju električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Koje su države najzelenije

Nedavno je britanski GreenMatch – webportal specijalizovan za teme i konsalting o zelenoj energiji, napravio listu sa 10 najzelenijih zemalja u svetu i nasuprot njima – listu sa 10 najmanje zelenih zemalja sveta.

Prema tom rangiranju, prva na listi Top 10 najzelenijih zemalja na svetu je Švedska. Ona je postala najzelenija zemlja na svetu zahvaljujući svojoj snažnoj ekološkoj politici i posvećenosti obnovljivim izvorima energije.

Zatim, na drugom mestu je Danska, a na trećem Velika Britanija. Obe države poznate su po svojim održivim praksama i visokim ekološkim standardima.

U 10 najzelenijih zemalja, na četvrtom mestu je Finska koja već uveliko sprovodi promene i planira da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva za 50% do 2030. godine.

Na petom mestu je Švajcarska čiji je cilj da postigne 100% obnovljivu energiju do 2050. godine. Šesta je Francuska, a na sedmom Kostarika – prva neevropska zemlja na listi.

Na osmom mestu je Island čija vlada planira da postigne neutralnost ugljenika do 2040. i da bude fosilna el-free do 2050. godine. Deveta je Norveška a deseta Irska, koja ima plan da dostigne neto nulu najkasnije do 2050. godine – pokazuje istraživanje koje je obavio portal GreenMatch.

Koje su države najmanje zelene

Uporedo sa ovom listom najzelenijih, britanski GreenMatch je objavio i listu država koje su “braon”, odnosno one koje nemaju dovoljno električne energije iz obnovljivih izvora. Poredak je sledeći: Katar, Iran, Turska, Kina, Saudijska Arabija, Vijetnam, Indonezija, Malezija, Alžir i Kuvajt.

Kao što se vidi, na spisku se nalaze i države koje su veoma bogate naftom, ali koje, očigledno, ne žele da se upuštaju u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok god raspolažu “crnim zlatom”. Od nafte obezbeđuju sebi visoke profite, ali je i koriste nemilice, ne hajući mnogo za zagađenje životne sredine koje može otuda da dođe.

Kakva je situacija u Srbiji?

Naftna kompanija NIS u  Srbiji, u okviru svoje delatnosti prerade i proizvodnje nafte i gasa, u velikoj meri ulaže u ekološke projekte i biznis inicijative. Prema podacima te kompanije, koji su dostupni javnosti, od 2009. godine uloženo je oko 900 miliona evra u ekološke projekte, od čega je u „čisto“ ekološke inicijative investirano više od 140 miliona evra.
Samo u 2024. godini u realizaciju ekoloških projekata uloženo je 1,06 milijardi dinara. Izdvajanja su i veća ako se uzmu u obzir i investicije u tehnologije čija primena doprinosi smanjenju štetnih uticaja na okolinu.

Veliki deo ekoloških investicija kompanija NIS je realizovala u Rafineriji nafte u Pančevu, jednoj od najmodernijih u ovom delu Evrope. Modernizacija Rafinerije od 2009. godine zaokružena je izgradnjom dva savremena postrojenja čiji je rad, pored finansijskih, doneo i korisne ekološke efekte.

Drugu fazu modernizacije Rafinerije kompanija NIS je završila puštanjem u rad postrojenja za Duboku preradu u novembru 2020. godine, čime je omogućena proizvodnja većih količina najvrednijih goriva, kao i proširenje palete proizvoda na naftni koks. Veoma značajni su i ekološki efekti ovog modernog postrojenja, jer se njegovim radom smanjuju emisije SO2 u Rafineriji za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata.

U 2024. godini Rafinerija nafte Pančevo dobila je novu integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u Rafineriji usklađen sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Prvu integrisanu dozvolu Rafinerija je dobila 2017. godine, a time je postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Novom integrisanom dozvolom obuhvaćen je i kompleks Duboke prerade.

Kako je svojevremeno obavestila javnost kompanija NIS, tokom prošle godine realizovan je planski kapitalni remont, najkompleksniji u istoriji Rafinerije. Povećana je pouzdanost rada postrojenja, unapređena energetska efikasnost i upravljanje zaštitom životne sredine.

Još jedan veliki projekat obeležio je poslovanje kompanije NIS u 2022. godini. Tada je, zajedno sa partnerima, započela proizvodnja električne energije u TE-TO Pančevo. Projekat je vredan 196 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja je 189 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. TE-TO Pančevo je prva gasno-parna elektrana u Srbiji namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom koji je ekološki prihvatljiviji od ostalih fosilnih goriva. U ovoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodi se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok se proizvedena električna energija predaje u elektroenergetski sistem Srbije.

Takođe, tokom 2022. godine, započet je projekat izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama kompanije NIS u Srbiji, čime se, pored finansijskih, ostvaruju i pozitivni ekološki efekti. Proizvedena električna energija će se najvećim delom koristiti za potrebe samih benzinskih stanica, uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Do sada je počelo da radi 45 solarnih fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama NIS-a.

“Ukupna očekivana godišnja proizvodnja električne energije ovih 45 solarnih elektrana iznosiće oko 1600 MWh, od čega će oko 1500 MWh biti potrošeno na benzinskim stanicama, uz isporuku oko 100 MWh u distributivnu mrežu, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida procenjuje na više od 1.700 tona godišnje. Ovaj uspešan projekat nastavlja se u 2025. godini izgradnjom solarnih elektrana na dodatnih 30 benzinskih stanica, uz godišnju proizvodnju od oko 1100 MWh. Kompanija će od naredne godine na skoro četvrtini svojih benzinskih stanica u Srbiji imati proizvodnju čiste električne energije od oko 2600 MWh godišnje”, saopštila je nedavno kompanija NIS.

Takođe je saopšteno i da je na krovovima pet objekata u okviru Rafinerije nafte Pančevo izgrađena i puštena u rad solarna elektrana ukupne snage od 610 kWp, odnosno 550 kW priključne snage na električnu mrežu. Očekivana godišnja proizvodnja elektrane iznosi 656 MWh. Kako je navedeno u informaciji kompanije NIS, ta solarna elektrana se sastoji od 1.053 fotonaponska panela pojedinačne snage 580 Wp i 13 invertora zbirne nominalne snage od 500 kW. Proizvedena električna energija će se koristiti za potrebe Rafinerije. Očekuje se da će biti dostignuto godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od oko 700 tona.

Pored navedenih, puštene su u rad solarne elektrane i na Poslovnoj zgradi NIS-a u ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu i krovne elektrane u skladištu derivata nafte u Novom Sadu. U planu je dalji razvoj ovog projekta na maloprodajnim objektima kompanije NIS, kao i na drugim lokacijama u okviru kompanije, navedeno je u saopštenju kompanije NIS.

Iz ove kompanije je takođe i informacija da rade na razvoju trgovine električnom energijom. Trenutno poseduju licencu za trgovinu električnom energijom u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Trguju i na berzi električne energije u Srbiji i Rumuniji.

“Pored toga, naša kompanija veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti. Programom mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti u 2024. godini ostvaren je efekat energetske uštede 21.678 t.e.n. NIS je od 2012. do 2024. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 32% odsto (EII), što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa na zaštiti životne sredine”, navodi se na sajtu kompanije NIS i podseća na okolnost da je još u trećem kvartalu 2022. godine u okviru ove kompanije formiran Blok Energetika čiji je zadatak, između ostalog, ubrzanje energetske tranzicije NIS-a i procesa dekarbonizacije.