Decenijama unazad globalne klimatske promene kao i trendovi na tržištu navode vodeće kompanije u naftno-gasnom sektoru da se transformišu u energetske kompanije i na taj način smanje emisije ugljen dioksida, ali i redukuju operativne troškove proizvodnje. Uz to, naftaši se uveliko spremaju za izazove koji donosi realizacija Zelenog plana EU koji uz potrebu dekarbonizacije poslovanja, zahteva i povećanje energetske efikasnosti kroz diverzifikaciju biznisa koja je okrenuta novim izvorima energije. Dosadašnja iskustva naftaša su pokazala da su se vrlo brzo izazovi pretvorili u poslovne prilike, pa je tako većina globalnih igrača uveliko u procesu zelene tranzicije, koja je pokrenula novi talas energetski efikasnih i ekoloških prihvatljivih projekata uz nesumnjive finansijske i druge benefite za biznis.

Pored toga što su efikasniji, novi izvori energije su danas i pristupačniji i ekonomski isplativiji, pa nema sumnje da će  uskoro postati sastavni deo naših života u budućnosti. Sasvim logično, postavlja se pitanje gde su u celoj priči domaći proizvođači i koliko uspešno se NIS odazvao globalnom trendu energetske tranzicije.

Kogeneracija i nove mogućnosti

Svoju diverzifikaciju poslovanja i tranziciju iz naftne u energetsku kompaniju, NIS je započeo još 2013. godine i to u okviru programa kogeneracije koji omogućava  proizvodnju toplotne i električne energije. O čemu je reč?

Kogeneracija je, u suštini, proces kojim se postiže dupli pozitivan efekat – ostvaruju se značajni finansijski benefiti, dok istovremeno jača i zaštita životne sredine. Kako? Konkretno, tokom procesa proizvodnje nafte i gasa izdvaja se gas koji zbog svojih karakteristika ne može da bude upotrebljen za snabdevanje potrošača. Ranije se takav gas spaljivao na baklji, čime je dolazilo do štetnih emisija u vazduh. Međutim, programom kogeneracije omogućeno je da se iz ovog gasa istovremeno proizvode toplotna i električna energija. U konkretnom slučaju, proizvedena toplotna energija koristi se za potrebe postrojenja NIS-a, dok se viškovi električne energije prodaju na domaćem tržištu. NIS je izgradio male (kogeneracione) elektrane na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW, u koje je uloženo više od 20 miliona evra.

Izgradnja malih elektrana poslužila je kao zamajac za nove projekte, pa je tako skoro deceniju kasnije, 2022. godine, NIS u saradnji sa partnerima započeo proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Reč je o prvoj gasno-parnoj elektrani u Srbiji namenjenoj za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom, a sama investicija je vredna 196 miliona evra. U ovoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodi se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok se proizvedena električna energija predaje i u elektroenergetski sistem Srbije.

Okretanje ka obnovljivim izvorima energije (OIE)

Promene u energetskoj i klimatskoj regulativi, ali i usvajanje Zakona o energetici i obnovljivih izvora energije 2021. godine podstakli su korisnike da pažnju usmere na proizvodnju električne energije iz sunca i vetra. Konkretni pomaci kada je reč o zakonskim aktima kojima se reguliše oblast OIE,  kao o određeni tržišni uslovi (visoki troškovi električne energije, smanjenje cene opreme) bili su dodatna motivacija za NIS da se okrene obnovljivim izvorima energija, a prvi pilot projekat u ovom segmentu realizovan je 2021. godine izgradnjom solarnih elektrana na benzinskim stanicama NIS-a.

Do sada je NIS pustio u rad 44 benzinske stanice u statusu kupac-proizvođač. Za period od maja 2022. godine do danas troškovi nabavke električne energije smanjeni su za preko 14 miliona dinara, dok je značajno smanjenja i emisija ugljen-dioksida – za čak 1.700 tona na godišnjem nivou.

Kompanija NIS nastavila je i tokom ove godine sa realizacijom programa izgradnje solarnih energana na svojim objektima. Tako je NIS u junu pustio solarne elektrane u okviru fabrike vode „Jazak“, dok je planirana i inastalacija solarnih panela na druge benzinske stanice, ali i strateške objekte kompanije, kao što su Rafinerija nafte Pančevo, zatim poslovni centri Beograd i Novi Sad, kao i skladište nafttnih derivata u Novom Sadu koje je trenutno najveći projekat u ovoj oblasti u kompaniji.

Sinergija ekologije i biznisa – put ka održivosti

Koliko god da su ambiciozni ciljevi u pogledu primene “zelene” energetike, bilo da su u pitanja kompanije, pojedinci ili javni objekti, njihova uspešna realizacija je nemoguća bez zajedničkog zalaganja predstavnika struke, državnih institucija i privrede. Takvog su mišljenja i učesnici nedavno održanog panela u Botaničkoj bašti pod nazivom “Zelena energetika za održiviju budućnost” na kome je, pored predstavnika Ministarstva za zastitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike učestvovao i Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE u NIS-u, organizacionog dela u kompaniji zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu životne sredine.

Na panelu koji je bio posvećen korišćenju OIE, kao i iznalaženju najboljih rešenja u sprovođenju energetske tranzicije i unapređenju zaštite životne sredine, Dmitriev je naveo da je ekologija sastavni deo strategije NIS-a i podsetio prisutne da je NIS od 2009. godine do sada u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u Srbiji uložila više od 900 miliona evra, od čega je u isključivo „ekološke“ inicijative investirano više od 130 miliona evra:

“Istovremeno, razmišljamo i u pravcu na koji način da unapredimo zaštitu okoline i okruženje u kojem NIS razvija svoje poslovanje, a ove godine, u okviru našeg programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ izdvojili smo 144,5 miliona dinara na projekte koji će omogućiti postavku solarnih panela na javnim objektima u lokalnim zajednicama u kojima poslujemo“, istakao je Dmitriev.

Kada je reč o Srbiji, naša zemlja je na početku zelene tranzicije, ali je okrenuta diverzifikaciji energenata. Plan je da do 2030. godine do 45 odsto električne energije, Srbija proizvodi iz obnovljivih izvora energije, odnosno da iz OIE bude gotovo svaki  drugi kilovat električne energije. Na putu uspešne tranzicije jedan od ključnih partnera su u privrednici, između ostalih i NIS čiji je cilj da u istom periodu ostvari više od 50% učešća obnovljivih izvora u strukturi potrošnje električne energije u kompaniji, dok je planirano smanjenje ugljeničkog intenziteta kompanije za 30% u odnosu na 2018. godinu.