Učesnici panel diskusije u organizaciji NALED-a – „Fiskalni i finansijski apsekti poslovanja preduzetnika“
“Predložili smo da se u 2023. godini produži važenje odredbe u Uredbi o paušalnom oporezivanju, koja maksimalno povećanje poreza ograničava na 10% godišnje i da se izmeni način oporezivanja dela preduzetnika koji posluju na internetu. Značajno olakšanje biće i objedinjavanje uplate poreza i doprinosa za preduzetnike sa četiri na jedan račun, kao i da se što pre usvoji predloženo rešenje za poreski tretman frilensera”, rekao je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, na panel diskusiji „Fiskalni i finansijski apsekti poslovanja preduzetnika“, koja je održana 14. novembra u Beogradu, u okviru programa StarTech, povodom početka Globalne nedelje preduzetništva.
NALED je uputio nekoliko inicijativa kojima bi trebalo da poboljša pološaj preduzetnika i frilensera. U panel diskusiji koju je je vodio Ivan Radak, šeg za komunikaciju u NALED-u, učestvovali su: Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija, Dragan Agatunović, koordinator za poresku kontrolu u Poreskoj upravi, Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora u Republičkom sekretarijatu za javne politike i Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Kako je objašnjeno, objedinjavanje uplate poreza na jedan račun uštedelo bi preduzetnicima i državi 260 miliona dinara, koliko se gubi na preknjižavanju obaveza. Neophodna je promena obračuna za one koji drže onlajn časove ili su tzv. virtualni asistenti, jer bi, inače, više od 60% prihoda morali da daju za porez ukoliko žele da posluju legalno, zbog čega većina, od njih 39.000, radi na crno. Kada je reč o frilenserima, u toku su izmene zakona koje nude dva modela oporezivanja. Na predlog NALED-a, frilenserima s malim prihodima omogućeno je da se zdravstveno osiguraju za svega 4.200 dinara kvartalno.
Od svih predloženih inicijativa, pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović, objasnio je da će prioritet do kraja godine biti na rešavanju oporezivanja frilensera i produženju ograničanja povećanja poreza za paušalce do 10%. Ovo ograničenje je važno jer bi od 1. januara mnogim preduzetnicima mesečna obaveza mogla biti višestruko veća.
Kooridnator za poresku kontrolu u Poreskoj upravi Dragan Agatunović najavio je dodatne novine za preduzetnike u 2023. godini. „Privredni subjekti više neće morati kod nas da prijavljuju sve promene statusa u toku godine, nego da je to dovoljno da učine samo u APR–u koji će Poreskoj upravi dostaviti sve potrebne podatke. Ovo će smanjiti troškove, pomoći i poreskim službenicima i predzetnicima“, rekao je Agatunović.
Zvanična statistika, inače, pokazuje da je u prvih šest meseci ove godine osnovano 20.247 preduzetnika (ugašeno 12.829) tako da u Srbiji sada posluje 305.317 preduzetnika, uz 135.533 privrednih društava. Najviše su bili zainteresovani za otvaranje kafića i drugih ugostiteljskih objekata, pružanje konsultantskih usluga, računarsko programiranje, otvaranje frizerskih i kozmetičkih salona, kao i za pokretanje biznisa u sektoru transporta.
Drugu godinu zaredom procenat novih preduzetnika u Srbiji uvećao se u prvom polugodištu za više od 20% i njihov ukupan broj prvi put je premašio 300.000. Za ovako snažan rast, između ostalog, zaslužna je uspešno sprovedena reforma paušalnog oporezivanja koja je 2020. posle više decenija uvela jasne kriterijume za utvrđivanje poreza i donela predvidljivije uslove poslovanja za najmanje biznise.
