Autor: Radojka Nikolić
Klaus i Hilde Švab na venčanju 1971. u dolini Sertig, blizu Davosa. Hilde je bila prva Švabova saradnica u Evropskom Menadžment Forumu (Simpozijumu). Nakon što su se venčali, Hilde je nastavila da radi kao neformalni savetnik. Kasnije je bračni par Švab osnovao fondaciju za socijalno preduzetništvo, u okviru Svetskog ekonomskog foruma, a Hilde je postala predsednik te fondacije (IZVOR: Monografija povodom 40 godina osnivanja Svetskog ekonomskog foruma)
“Schwab wants to be emperor of Earth – Švab želi da bude car Zemlje“, napisao je Ilon Mask, ekstravagantni multimilijarder i vlasnik mreže X, kada je ušao u malu polemiku sa organizatorima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (WEF) u januaru 2023. godine. Mask je tvrdio da je dobio pozivnicu da prisustvuje najvažnijem okupljanju svetske elite, ali da neće prisustvovati „ne zato što su dijabolični, već što je tamo dosadno“.
Organizatori WEF-a su, pak, tvrdili da Mask uopšte nije dobio pozivnicu za forum 2023. godine, jer je poslednji put pozvan 2015. godine. Kako su organizatori tada objasnili, oni su slali pozive Masku, kao šefu Tesle, da se pridruži nekoliko puta tokom 2010-ih — poslednji put 2015 — ali on se nikada nije registrovao niti prisustvovao godišnjem skupu u Davosu.
Možda sada Mask likuje što se nikad nije našao u Davosu, jer je Klaus Švab koji „želi da bude imperator Zemlje“ pod ozbiljnim optužbama. Vest koju su u sredu 23. aprila preneli najvažniji svetski mediji (među prvima AP, France24, The Wall Street Journal, Politico) glasi: Svetski ekonomski forum pokrenuo je istragu o optužbama za prevaru protiv svog osnivača Klausa Švaba, zbog čega je on 21. aprila podneo ostavku.
U saopštenju koje su mediji preneli, Upravni odbor WEF-a je „jednoglasno podržao odluku Komiteta za reviziju i rizik da pokrene nezavisnu istragu nakon pisma uzbunjivača koje sadrži optužbe protiv bivšeg predsednika Klausa Švaba“. Upravni odbor navodi da će istražiti navode o finansijskom i etičkom nedoličnom ponašanju Švaba i njegove supruge Hilde, iz anonimnog pisma koje su dostavili sadašnji i bivši zaposleni u nevladinoj organizaciji Svetski ekonomski forum.
Klaus Švab – osnivač i vizionar – portret iz monografije objavljene povodom 50 godina osnivanja Svetskog ekonomskog foruma
Prema navodima američkih i evropskih medija, neki od zaposlenih u WEF-u tvrde „da je Klaus Švab tražio od mlađih zaposlenih da podignu hiljade dolara sa bankomata u njegovo ime i koristio sredstva Foruma za plaćanje privatnih masaža u sobama u hotelima“. Takođe se navodi da je njegova supruga koristila sastanke koje je finansirao forum „kako bi opravdala luksuzna putovanja na odmor o trošku organizacije“, navodi The Wall Street Journal.
Uz to, u pismu se navodi da se Švab nekorektno ponašao prema zaposlenima, te da je dozvolio da slučajevi seksualnog uznemiravanja i diskriminatornog ponašanja prođu nekontrolisani. Klaus Švab je u izjavi za švajcarski list Blick rekao da nema nikakvih dokaza za sve pomenute optužbe i da je reč o lažima, te da je pokrenuo postupak za klevetu.
Ukratko, Upravni odbor WEF-a je pokrenuo internu istragu, Švab je odmah podneo ostavku i najavio tužbe za klevetu. Šta će se dogoditi i šta će se dokazati – biće zanimljivo pratiti, jer je ovo prva velika afera za najpoznatiji i najskuplji skup svetske biznis i političke elite. Do sada su kritičari Davosa bili dovoljno glasni upozoravajući na činjenicu da WEF omogućuje predstavnicima korporacija da lobiraju za svoje interese kod predstavnika političke elite, a da, istovremeno, političari u svojim neformalnim susretima prave koalicije i dogovore koji su im trenutno u fokusu.
Finansijski segment organizacije WEF-a je takođe elitistički formiran: plaćaju se različiti iznosi članstva i kotizacija, zavisno od uticaja koji je moguće ostvariti. Članovi foruma plaćaju između 120.000 i 850.000 švajcarskih franaka (130.000 do 921.000 dolara) za godišnje članstvo u zavisnosti od nivoa pripadnosti koji žele.
Skup u Davosu je kritikovan i zbog toga što nema konkretnih efekata ni rezultata povodom tema o kojima se na forumu razgovara, pa se sve svodi na čist finansijski efekat koji WEF ostvaruje zahvaljujući platformi za lobiranje biznismena i političara koju pruža. Sve to je ostavljalo prostora i za ocene da je reč o „vladi sveta u senci“ jer se na skupu nalaze pripadnici elite koja može da manipuliše.
Kako je nastao Svetski ekonomski forum u Davosu? O tome sam više puta pisala u svojim časopisima i na ovom portalu (linkovi dole), jer pripadam kritičarima tog foruma još od 2001. godine, kada sam prvi put saznala za forum. Tada je delegacija ondašnje SRJ, na čelu sa predsednikom Vojislavom Koštunicom, prvi put pozvana u Davos, jer su posle oktobarskih promena prethodne godine, postali poželjan politički faktor u našem delu Balkana. Od tada, evo već 25 godina, naše delegacije političara hrle u Davos svake godine (osim virtuelnog Davosa u vreme korone 2022. godine).
https://magazinbiznis.rs/world-economic-forum/https://magazinbiznis.rs/svetski-ekonomski-forum-2024/https://magazinbiznis.rs/izvestaj-oxfama-o-nejednakosti-u-svetu-wef-davos-2025/https://magazinbiznis.rs/svetski-ekonomski-forum-davos-2025/
Prvi skup u Davosu održan je 1971. godine i idejni tvorac je Klaus Švab, inženjer, profesor ekonomije, nosilac titula za više doktorata, školovan u Nemačkoj, Švajcarskoj i SAD (rođen 1938. godine u Nemačkoj). Još od samog početka, saradnik na projektu Davos bila mu je supruga Hilda, sa kojom se 1971. godine i venčao.
Klaus Švab (za govornicom) otvara prvi simpozijum menadžera 1971. godine u Davosu (Izvor: Monografija povodom 40 godina od osnivanja Svetskog ekonomskog foruma)
Taj prvi skup je imao naziv: Evropski simpozijum menadžmenta (EMS), okupilo se oko 440 menadžera u jednoj dvorani u centru švajcarskog gradića Davosa, a učesnici su razgovarali o Švabovoj „teoriji zainteresovanih strana“ i o njegovoj viziji da preduzeća treba da služe svim zainteresovanim stranama – akcionarima, zaposlenima, dobavljačima i široj zajednici. Već sledeće 1972. godine broj učesnika skupa je pao na oko 300, a 1973. godine okupilo se oko 450 učesnika. Osnivač Klaus Švab je shvatio da bez političara neće moći da postigne veliku posećenost i uticaj. Zato su političari prvi put pozvani da učestvuju u Davosu 1974. godine, kada broj učesnika raste na oko 780, da bi 1975. godine EMS-u u Davosu prisustvovalo oko 860 učesnika.
I kada su političari i važni biznismeni postali glavni začin skupa kojem je već prisustvovalo više od hiljadu učesnika, od 1987. Evropski simpozijum menadžmenta – EMS menja naziv i postaje: Svetski ekonomski forum. Ambicije i ciljevi skupa su od tada ovako postavljeni: da se obezbedi platforma za rešavanje ključnih svetskih tema kroz javno-privatnu saradnju.
Koliko se u tome uspelo? Nimalo – po mom mišljenju. Uspelo se svakako u tome da se okupljanje svetske elite u Davosu koristi ponajviše za lukrativne poslovne i lične veze i uticaje biznisa i političara. Nijedna pokrenuta tema ili inicijativa nije imala pozitivno rešenje za svetsku zajednicu, a često se dešavalo da su učesnici foruma toliko zaokupljeni sopstvenim ciljevima, da nisu mogli da naprave procenu i upozorenje za velike ekonomske i društvene potrese koji dolaze: na primer, svetska ekonomska kriza 2008. godine (ni reč upozorenja u Davosu 2008. u januaru) ili korona kriza 2020. godine, o čemu nema ni najave u januaru te godine (svetska pandemija je proglašena dva meseca kasnije)…
Tačno je da u okviru WEF-a kao neprofitne organizacije, postoje instituti i istraživački centri u kojima radi stotine ljudi. I upravo zahvaljujući nekima od njih, pokrenuta je ova najnovija istraga u aprilu 2025. Da li će istraga protiv Klausa Švaba uništiti Svetski forum u Davosu koji je on stvorio – glavno je pitanje na koje svetska javnost čeka odgovor.
