Autor: Radojka Nikolić
Akademik Pavle Petrović na predavanju u Institutu društvenih nauka u Beogradu 10. novembra 2026. “Uticaj političkih i ekonomskih institucija na ekonomski razvoj – slučaj Srbije” (Foto: A. T.)
“Privredni rast Srbije od 2018. do 2024. godine gurale su državne investicije i strane direktne investicije, ali je to smanjeno već u 2025. i 2026. Da je takav trend potrajao, usledila bi recesija srpske privrede. Našla bi se u slepoj ulici”, ocenio je akademik Pavle Petrović na predavanju koje je održao 10. novembra u Institutu državnih nauka u Beogradu. On je predstavio svoju analizu i ekonometrijsko istraživanje pod naslovom: Uticaj političkih i ekonomskih institucija na ekonomski razvoj – slučaj Srbije.
Prema oceni akademika Petrovića, rast BDP-a Srbije je od 2018. do 2024. godine iznosio 3,8% prosečno, da bi u 2025. i 2026. godini pao na 2,8%.
U periodu od 2018. do 2024. godine rast srpskog BDP-a su gurala samo tri sektora: rudarstvo, građevinarstvo i IT sektor (informisanje i komunikacije). Godišnja stopa rasta tih sektora prosečno je iznosila 9,7%, dok je ostala privreda imala rast od samo 3%.
Iz analize akademika Pavla Petrovića na predavanju u Institutu društvenih nauka u Beogradu 10. novembra 2026. “Uticaj političkih i ekonomskih institucija na ekonomski razvoj – slučaj Srbije”
Takav rast BDP-a gurale su državne investicije. Udeo državnih investicija je od 2016. godine sa oko 6% do 7% odsto, povećan na oko 11% dok je domaći sektor imao upola manje investicije, ocenio je Petrović.
Što se tiče stranih investicija, one su pale na trećinu nekadašnjih investicija, a strani investitori su počeli da se povlače, najpre skromno, od 2024. godine, a već jače 2025. i 2026. godine. Strani investitori odlaze zbog većih izdataka za plate, isteklih subvencija i skuplje struje i energenata uopšte.
Da li se može očekivati da sektori SDI i investiranje države nastave da raste? – Ne može. I jedne ni druge investicije su završile svoju ulogu rasta i zato se govori da je taj model rasta potrošen, naveo je akademik Petrović i ocenio da su se urušile i institucije prošlih godina:
“Tamo gde je ugrožena vladavina prava, te zemlje imaju nizak nivo tehničkog progresa. Studije pokazuju da ako su političke institucije urušene, onda se smanjuje i stopa privrednog rasta. To se pokazuje i u Srbiji i u Mađarskoj. Postoje analize koje pokazuju da uvođenje demokratije podiže stopu rasta. Nema privrednog rasta ako se samo država investira”, ocenio je akademik Petrović.
Prema njegovom istraživanju, ni Mađarska ni Srbija nisu investirale u nove tehnologije. Automobilska industrija koju je dobila Mađarska, ubraja se u srednji nivo dodate vrednosti po zaposlenom. A to znači da ekonomija nije prešla iz grane sa niskom dodatom vrednošću u na viši nivo tehnološkog razvoja.
“Loše ekonomske institucije daju pogrešne podsticaje i smanjuju prilike za investiranje i inoviranje i tako koče privredni rast. Nedovoljne domaće investicije koče privredni rast, posebno zbog urušenog zakodavnog sistema”, ocenio je akademik Pavle Petrović na predavanju koje održao u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
Iz analize akademika Pavla Petrovića na predavanju u Institutu društvenih nauka u Beogradu 10. novembra 2026. “Uticaj političkih i ekonomskih institucija na ekonomski razvoj – slučaj Srbije”
