PISMA IZ ITALIJE: Pričajmo o kafi

Mi smo narod koji voli dugotrajno ispijanje kafe. Svaki poziv na druženje sadrži – poziv na kafu, iako se u stvari sama kafa možda i ne popije. Neko bi očekivao da smo toliko posvećeni kafi, jer imamo razvijenu proizvodnju iste ili uzgoj zrna. No, to nije slučaj.

Italijani su prestonica kafe u Evropi, iako se uzgajanje zrna kafe vezuje za druge kontinente. Ipak, ljudi kafu najradije piju baš u Italiji. Isto tako, grad koji se smatra prestonicom kafe i u kome su najpoznatiji i najveći proizvođači kafe, nije i grad koji beleži vrhunac profita u prodaji kafe u Italiji. Naprotiv. To je mali grad koji nema volumen da bude u konkurenciji na tu temu. Trst. Prava i zvanična prestonica kafe. Kada ulazite u Trst naići ćete na tablu na kojoj to i piše. Zašto je to tako ako nije po konzumaciji?

Trst je od 18. veka luka u kojoj se obavlja slobodna trgovina kafom. Početkom 20. veka tu se nalazi i berza kafe. Dakle, jasno je. Da biste nabavili kafu, treba da nađete izvor u Trstu.

Takođe, u njemu se nalazi najveći broj proizvođača. Dakle, ovde nemaju veze klima niti uzgoj, ali je usko vezano sa trgovinom i lukom i dolaskom zrna kafe na preradu, samim tim i na dalju otpremu. Jedan od poznatijih brendova, a kažu i najpoznatija kafa na svetu je Illy. Za ovu kafu sam čula anegdotu da je prvi vlasnik u stvari bio Ilić. Međutim, iako svako ko u Trst dođe iz bivše Juge voli da izgovori – Trst je naš, a kako je Trst bio i ostao grad sa puno naših ljudi, kreator i prvi vlasnik Illy pržionice kafe je zapravo Ferenc Illy, austrougarskog porekla, rođen u Temišvaru. Pored ove, poznata kafa na našim prostorima je Hausbrandt, takođe nastala kao porodični biznis u Trstu krajem 19. veka.

O kafi je napisano puno knjiga. Trst ima i turu kafe, gde skupljate pečate u određenim kafeterijama u kojima treba da degustirate vrste.

I evo nekih činjenica oko njihovih navika, a između redova vas pozivam da zaključite kako jedan proizvod, u stvari, utiče na pokretanje čitavog niza usputnih grana – podizvođača, dostavljača, podržavajućih artikala da bi se taj jedan proizvod konzumirao više. Tačno je, ne treba uvek izmišljati rupu na saksiji, nekada treba samo imati širu sliku i videti – šta mi možemo ponuditi u industriji u usponu, osloniti se na nju i pratiti flow. Uvek biti u trendu.

Podaci se odnose na 2021. godinu.

• Italijani su narod koji ispijanje kafe svode na 2-3 sekunde. Za njih ispijanje kafe nije ritual koji se posebno vezuje za prijatelje. Naprotiv. Kafa je više neka lična potreba i ritual kome se ne posvećuje puno vremena, ali se jako poštuje.
• Najveća konzumacija kafe je na kućnim aparatima – čak 43% i koriste je uglavnom ljudi od 45 do 55 godina –koji imaju školsku decu i verovatno u jutarnjim i popodnevnim satima ne mogu da konzumiraju kafu u baru.
• Aparat za moka kafu – džezva koja ima dno u koju se sipa kafa – koristi čak 30% i nju najviše koristi starosna kategorija ljudi od 55 do 65 godina i to žene više od muškaraca.
• Sjajan podatak – čak 97 odsto Italijana pije Made in Italy kafu, ali zaista ne znam da li ovde postoji neka druga kafa, u većem procentu, da se kupi.
• Količina kafe koju popiju dnevno u proseku su tri i više kafa, za 54 odsto stanovnika.
• Redosled mesta gde se kafa pije su – kuća 57% i potpuno podjednako po 13% bar, posao i na automatima za kafu.
• Razlog zbog čega biraju kapsule – zato što je – praktično 78%, ukusno 67%, ekološki 62% i ekonomično 52%
• I apsolutno (ne)očekivana vest je da je Starbucks otvorio svoju kafeteriju sa američkom kafom i svim propratnim artiklima, u centru Milana, renovirajući staru zgradu pošte i napravio – BUM. Američka kafa usred Italije. Sada već na više od 10 lokacija, od kojih najviše u Milanu. Zašto? Zato što znaju kako se radi marketing. I zato što znaju da Italijani jako vole “američke” proizvode iako engleski slabije pričaju. Zato što se bave kafom.

No, ono što mene posebno zanima uvek u analizi poslovanja firmi, posebno porodičnih, jeste – kako ne mora da znači da tamo gde nešto nastane, da će zapravo biti i mesto gde će posao iskoristiti svoj puni potencijal.

Da li to znači – da tamo gde nešto nastane, vrlo verovatno neće doživeti svoj vrhunac?

Da li to znači – da samo kada izađemo iz sigurne zone gde poznajemo svaku osobu, napravićemo veći uspeh?

Da li to znači – da je dobro stvoriti uspeh “u svom selu”, a onda ići dalje – ka tržištima koja imaju veću potražnju za tim i rizikovati?

Mislim da je svuda odgovor – DA.

Iz onoga što vidim u Italiji, rekla bih da se ovde točak lakše vrti i da mnoge stvari lakše prolaze, jer postoji volumen. I mislim da bi puno naših ideja, brendova i biznisa doživelo procvat samim plasmanom na ovo tržište. Ne treba čekati neka bolja vremena u svom dvorištu, već možda ipak treba ponuditi svoj proizvod samostalno, bez da čekamo da nas se “neko seti”. Jer vrlo verovatno neće.