Autor: Radojka Nikolić
Profesor Erik Maskin na predavanju u SANU, 23. juna 2026. godine u Beogradu (Foto: R. Nikolić)
Bajkovito, optimistično i prilično idealistično – tako je na momente zvučalo predavanje Nobelovca Erika Maskina, koje je on održao 23. juna u Srpskoj akademiji nauka (SANU), u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista koji se u Beogradu održava od 22. do 26. juna. Organizatori su odlučili da profesor Maskin govori baš u SANU, jer mu je tu uručena i povelja, a njegovo predavanje je najavio akademik prof. Pavle Petrović.
Profesor Maskin je Nobelovu nagradu dobio pre 19 godina (2007.). Sada je redovni profesor na Univerzitetu Harvard, a na predavanju u SANU tema je glasila “Uvod u teoriju dizajna mehanizama”. Predavanje je nudilo odgovore na pitanja o tome kako se posebnim pristupima u rešavanju pojedinih društvenih i ekonomskih problema mogu oblikovati pravila i oformiti institucije na opšte-društvenu korist.
Početak predavanja je bio pomalo bajkovit jer je profesor Maskin uzeo primer savršene podele resursa u slučaju dvoje dece – dečaka i devojčice – koji žele da pojedu poslednje parče torte. “Ali, svako želi veći deo. Kako je najbolje to rešiti? Pa, tako što ćete jednom detetu dati da seče tortu, a drugom da bira parče”, rekao je Maskin.
Zvuči jednostavno, a torta je poslužila da se “dizajnira mehanizam” po kome je dete koje seče primorano da parče torte preseče precizno na dva jednaka dela.
Ali, ako primer sa tortom ne zvuči dovoljno ozbiljno, i ako je “previše sladak”, profesor Maskin je imao i primer sa značajnom finansijskom težinom. Reč je o mehanizmu koji se primenjuje prilikom telekomunikacionih aukcija, kada države prodaju određene frekvencije mobilnim operaterima.
Dobro dizajniran mehanizam je Vikrijev mehanizam, objasnio je Maskin. (Vilijam Vikri je takođe Nobelovac, kanadsko-američki ekonomista, poznat po efikasnim rešenjima koja je predlagao za aukcije i javne finansije).
Po Vikrijevom mehanizmu, na aukcijama je pobednik onaj ko ponudi najviše, ali on ne plaća cenu koju je ponudio, već cenu koju je ponudio drugi najbolji ponuđač. Zbog toga učesnici aukcija-operateri, nemaju razlog da blefiraju nudeći više, već moraju pažljivo da odmeravaju svaku cenu kojom će se nadmetati. Profesor Maskin je to ovako objasnio:
“Ako postoje tri ponuđača, odnosno, tri telekom kompanije i jedna od njih ponudi 10 miliona, druga osam miliona, a treća pet miliona, pobediće ona kompanija koja je ponudila 10 miliona jer je to najviša ponuda. Ali, platiće samo osam miliona jer je to druga najviša ponuda. Zato tvrdim da ako se koristi ovaj mehanizam, kompanije neće ni potcenjivati ni precenjivati, već će dati ponudu tačno onoliko koliko može da vredi licenca koju kupuju”, rekao je profesor Maskin, naglašavajući da primenom Vikrijevog mehanizma nijedna kompanija nema motivaciju da daje nižu ponudu, jer, zapravo, i ne plaća svoju ponudu.
U kontekstu dizajniranja mehanizama, profesor Maskin je naveo i problem klimatskih promena sa kojima se svet suočava.
“Do klimatskih promena dolazi jer u atmosferu emitujemo gasove staklene bašte kao što je ugljen-dioksid. Mi takođe znamo kako da zaustavimo klimatske promene. A to je – da smanjimo emisije ugljenika. Ali veoma je teško dostići taj cilj zbog sukobljavanja interesa različitih zemalja”, rekao je Maskin.
Međutim, Maskin istovremeno smatra da su klimatske promene primer gde niko ne može nametnuti mehanizam svetu, jer ne postoji međunarodna vlast koja ima moć da to učini.
“U mnogim situacijama, mehanizam treba posmatrati kao pregovaračko rešenje među svim stranama. Jer, sporazum mora biti tako dizajniran da zemlje žele da ga potpišu. Ako želimo da se izborimo sa klimatskim promenama, moramo osmisliti mehanizme koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor za svaku zemlju”, rekao je Maskin.
Optimistično je zvučalo očekivanje prof. Maskina da međunarodni sporazumi moraju biti strukturirani tako da nijedna zemlja ne može da profitira izbegavajući obaveze, dok sve ostale snose teret. Da bi se postigli pravedni međunarodni sporazumi, potrebna je kombinacija podsticaja i sankcija, smatra Maskin.
“Ako nagradimo one koji poštuju dogovor i kaznimo one koji ga krše, možemo stvoriti stabilnu ravnotežu u kojoj sve zemlje vide korist od zajedničkog delovanja”, ocenio je Maskin.
I na kraju, jedan, čini se, idealističan pogled profesora Maskina na dizajniranje mehanizama za opšte dobro: “Verujem u ljudsku domišljatost i očekujem da ćemo rešiti problema klimarskih promena. I kada to uradimo, biće to zahvaljujući dizajnu mehanizama”, rekao je Maskin.
Kamo sreće da se takva optimistična očekivanja i ostvare.
Prof. Erik Maskin je na kraju predavanja od SANU dobio Plaketu o izvrsnosti. Jer, njegova naučna dela su uticala na oblikovanje moderne ekonomske teorije, javne politike i na razumevanje funkcionisanja institucija.
