Zabrinut, sumnjičav i neproverljiv. Strog, decidan i naizgled nepristupačan. Oštar u komunikaciji, pogotovo sa novinarima koji nepripremljeni dolaze na razgovor. Precizan, detaljan i ništa ne prepušta slučaju. U makroekonomskim analizama obavezno pravi tri scenarija: optimističan, pesimističan i realističan. Upozorava na moguće ekonomske probleme i sve definiše jezikom brojki. Za fiskalni deficit i javni dug treba otvoriti “četvore oči”. Ceo budžet i bilanse ima i u glavi i na papiru. A uz sve to, izrazito muzikalan, izvanredan pevač – solista AKUD „Branko Krsmanović“ sa kojim je nastupao na scenama širom sveta…

Sve to bio je Stojan Stamenković, matematičar koji se celog svog života bavio ekonomijom, u svim njenim oblicima – od analize i stručnih studija i radova do praktičnog učešća u radu savezne vlade SRFJ, zatim SRJ, pa potom i Srbije, kao član Saveta guvernera Narodne banke Srbije. U nedelju ujutro, 16. jula, upravo je iz Narodne banke Srbije stigla informacija da je preminuo u 89. godini. Potpuno posvećen poslu i sa neverovatnom radnom energijom, život Stojana Stamenkovića i nije mogao drugačije da izgleda, osim da bude ispunjen radom.

Imala sam nemerljivo profesionalno i lično zadovoljstvo da sarađujemo više decenija, posebno posle 1991. godine, jer je pre toga, kao savetnik premijerke SFRJ Milke Planinc, a potom i Ante Markovića, sve do raspada Jugoslavije, Stojan Stamenković bio za novinare i “nevidiljiv” i nedostupan. Bila su to neka druga vremena, neki drugi kabineti i neki drugačiji protokoli za javne i medijske nastupe.

No, to što je tada bio nepoznato i nedostupno, kasnije je “eksplozivno” postalo poznato, a sa Stojanom smo te teme pretresali više puta, najpre tokom mog rada u listu Politika, a potom i u intervjuima i temama u časopisima Ekonometar i Magazin Biznis, koji su počeli da izlaze 2006. godine (NIRA Press). Iz tih intervjua izdvajam samo nekoliko detalja iz kojih se, možda, može sagledati svedočanstvo o ekonomskom stanju u decenijama kroz koje je prolazilo naše društvo, ali se tu vidi i enciklopedijsko poznavanje stvari karakteristično za Stojana Stamenkovića. Tim znanjem i svojim ekspertskim sposobnostima učestvovao je u stvaranju naše zdravije ekonomske stvarnosti, doslovno, do poslednjeg trenutka svog života. Obično tako i izgleda odlazak iz plejade velikih ljudi i zbog toga i Stojanu Stamenkoviću dugujemo veliku zahvalnost.

 Radojka Nikolić

ODLOMCI IZ INTERVJUA

(Magazin Biznis, intervju objavljen u junu 2012. godine)

…Sa nalazima o dugovima SFRJ otišao sam kod Milke Planinc. Kada sam joj rekao, pozelenela je. Ćutala je nekoliko minuta i samo je kratko rekla: „Evo, za ovim stolom mi je pre dva meseca Veso Đuranović rekao da su to privremene teškoće, da će sad turistička sezona, pa izvoz, i srediće se to…“

Šta se stvarno desilo pre nego što je naša bivša država, SFRJ zapala u spoljnu nelikvidnost?

Problem je pukao kada je 5. marta 1982. godine dospela rata koju nije mogla da plati Privredna banka Zagreb. Ako se dobro sećam, ta tranša je iznosila 120 miliona dolara. Tada je klupko počelo da se odmotava. Sve ima svoje izvorište u Ustavu iz 1974. Pre njega je postojao jedan sistem spoljnoekonomskih odnosa, a posle njegovog usvajanja, sasvim drugi. Republike su mogle da se zadužuju potpuno samostalno, jer je na njih preneta i ranija nadležnost Centralne banke u ovoj oblasti. Na nivou republika vođeni su pravi platni bilansi iako se to nazivalo platnobilansnim pozicijama. Federaciji je ostalo malo toga – ono što je pokrivalo potrebe savezne države i Vojske.

Ne treba zaboraviti da je posle Ustava došao i Zakon o udruženom radu. Rezultat svega toga bio je spoljni dug, koji je 1975. iznosio pet milijardi ondašnjih dolara, a do 1979. narastao je na 19-20 milijardi dolara.

…

 (deo iz intervjua za Magazin Biznis, januar 2015.)

Stamenković: Mislim da su sada uslovi MMF-a najoštriji, jer oni ne zadiru više samo u monetarnu politiku i monetarnu stabilnost, već zahtevaju vrlo izričito fiskalnu konsolidaciju, ali idu i u jedan širi krug reformi, u restrukturisanje privrede. Mi bismo morali da ispunimo sve uslove MMF-a ne zbog njih, nego zbog nas, ako želimo da se vratimo na putanju privrednog rasta. Ali, tu ima još stvari koje su vrlo otvorene kod nas, na primer, ne funkcioniše pravni sistem, a postoje i administrativne prepreke… Pred nama je ekonomski teška 2015. godina, a ni 2016. neće biti laka. Glavni pritisak i za stanovništvo i za privredu će nastati od pada potrošnje u idućoj godini i stagnacije potrošnje u sledećoj godini. Dakle, imaćemo dve teške godine i bojim se da ne dođe do nekih socijalnih nemira koji bi onda uslovili to da država odustane od reformi i da pođe ipak ka podržavanju te potrošnje, što ne bi bilo dobro. Izlaz je izvoz! Mi moramo na izvozu da pokrenemo rast BDP-a, a ne na potrošnji. Ima oblasti u kojima možemo da povećamo izvoz – pre svega u prehrambenoj industriji.

Saopštenje Kabineta guvernera NBS 

Beograd, 16. jul – Član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, istaknuti ekonomista Stojan Stamenković preminuo je danas u Beogradu u 89. godini.

Stamenković je bio na mestu člana Saveta guvernera od novembra 2012. godine neprekidno u tri mandata. Ostaće upamćen po svojim pronicljivim i pravovremenim ekonomskim analizama zasnovanim na neprocenjivom znanju i iskustvu.

Stojan Stamenković rođen je 1934. godine u Požarevcu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu – Odsek za matematiku – 1964. godine. Iste godine započeo je rad u nekadašnjoj saveznoj vladi kao analitičar u Odeljenju za privredna kretanja.

Od 1971. bavi se makroekonomskom analizom i makroekonomskim projekcijama.

U periodu od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u Kabinetu premijera savezne vlade, a od 1983. do 1984. zamenik šefa jugoslovenske delegacije za pregovore s MMF-om. Od 1987. do 1989. godine nalazio se na mestu direktora Instituta za spoljnu trgovinu.

Godine 1989. vraća se u saveznu vladu i radi na pripremi ekonomskih reformi (programa stabilizacije). Nakon početka procesa raspada bivše Jugoslavije učestvuje u Hagu na pregovorima o preuređivanju odnosa unutar države.

Po konstituisanju Savezne Republike Jugoslavije (1992) radi u saveznoj vladi na mestu saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku. S raspuštanjem te vlade (1993) isključen je iz njenih poslova, stavljen na raspolaganje i prevremeno penzionisan.

Od 1992. sarađuje sa Institutom ekonomskih nauka u Beogradu. Na predlog direktora, u okviru istraživačkog projekta makroekonomske politike, pokreće bilten „Mesečne analize i prognoze” – MAP, čije je koordinator, urednik i koautor do kraja 2003. Od januara 2004. do kraja 2010. bio je na čelu novog istraživačkog projekta i mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi” – MAT Ekonomskog instituta. Od početka 2011. koordinator je tog istraživačkog projekta i autor odeljka „Ocena privredne aktivnosti” i poglavlja „Aktuelnosti u ekonomskoj politici”.

Na poziv Narodne banke Jugoslavije učestvuje na izradi projekcija platnog bilansa Jugoslavije za 2001. Iste godine angažovan je kao član tima za pripremu i vođenje pregovora s MMF-om (januar i mart 2001) o stendbaj aranžmanu. Kao član tima Narodne banke Jugoslavije učestvuje u pregovorima s MMF-om (februar i mart 2002) u vezi sa sklapanjem trogodišnjeg produženog aranžmana, kao i u svim pregovorima o reviziji tog aranžmana do njegovog okončanja 2006. godine. Takođe, u svojstvu eksperta, bio je angažovan i u pregovorima i revizijama stendbaj aranžmana 2009–2012.

Objavio je veći broj analiza, studija, knjiga i radova, među kojima se posebno izdvajaju: Makroekonomska analiza jugoslovenske privrede (S. Stamenković i ostali, studija, jun 2000); Makroekonomska stabilizacija – alternativni pristup (S. Stamenković i ostali, 1994), Ekonomska drama Jugoslavije (T. Popović, S. Stamenković, studija, jun 2000); Ekonomska drama Jugoslavije, (T. Popović, S. Stamenković, 1994); Neke napomene o metodima proučavanja tempa industrijske proizvodnje (S. Stamenković, statistička revija, 1/1966); Faktori inflacije u Jugoslaviji – kvantitativna analiza (studija, 1973); Finansijski položaj privrede i banaka (koordinator na izradi ove studije, 1985).

Bio je redovni član Naučnog društva ekonomista, a od 2012. član Akademije ekonomskih nauka.