Rast širom ovog regiona stabilizovao se u 2024. na nivou od 3,6%, čemu je doprinela privatna potrošnja, zajedno sa osetnim povećanjem realnih zarada, priliva doznaka i zaduživanja potrošača, što je sve nadomestilo slabiju eksternu tražnju prouzrokovanu niskom stopom rasta u Evropskoj uniji.
Značajna povećanja cena hrane i usluga dovela su do više inflacije, koja je u februaru 2025. porasla na međugodišnjih 5% sa 3,6% zabeleženih sredinom 2024. Ovo nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože dalju relaksaciju monetarne politike.
„Iako su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera”, rekla je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije. „Da bi se na duži rok ostvarila snažnija ekonomska ekspanzija, od presudnog je značaja da zemlje ovog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija”, dodala je Basani.
Centralna Azija će verovatno ove i naredne godine poneti titulu podregiona sa najbržim rastom, iako se tokom 2025. i 2026 predviđa usporavanje rasta na 4,7%, i to usled slabije ekspanzije sektora nafte u Kazahstanu, kao i smanjenja obima izvoza i normalizacije priliva doznaka.
Na Južnom Kavkazu se u 2025. i 2026. predviđa prosečna stopa rasta od 3,5%, što će biti posledica daljeg smanjenja efekata prelivanja iz posredovanja u trgovini i priliva radne snage i kapitala.
Očekuje se da će na rast u drugim delovima regiona uticati neizvesne trgovinske politike, povećane prepreke za trgovinu i posredni efekti prelivanja iz lanaca snabdevanja u evrozoni.
Projekcije za Rusiju ukazuju na sniženje stope rasta na 1,3% u 2025. i 2026. Rast u Turskoj će verovatno u 2025. i 2026. ostvariti skromni oporavak do nivoa od 3,3%, iako će ostati niži od svog dugoročnog trenda jer će eksterna tražnja i dalje biti slaba, ekonomsko rebalansiranje će se nastaviti. Rast u Ukrajini će u 2025. verovatno opasti na 2%.
U ovom izveštaju predstavljena je i posebna analiza mogućnosti za povećanje rasta u trenutnom izazovnom globalnom okruženju, u kojoj se naglašava značaj dinamičnog privatnog sektora. Države bi trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala.
Da bi zemlje ovog regiona koje trenutno ostvaruju srednji dohodak prešle u kategoriju visokog dohotka, njihove privrede moraju postati dinamičnije. Zemlje koje su uspešno dostigle status visokog dohotka to su učinile zahvaljujući preduzetničkoj dinamici i inovacijama i taj rast bi trebalo da održe koristeći tehnologiju, stručna znanja i kapital kako bi unapredile rast produktivnosti unutar samih kompanija.
„Inovacije i eksperimentisanje u privredi od presudnog su značaja za jačanje produktivnosti i preduslovi za ostvarivanje i zadržavanje statusa visokog dohotka”, rekao je Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. „Zemlje ove regije koje sada ostvaruju srednji dohodak mogu dostići visok nivo dohotka ako njihove firme budu rasle, uvodile inovacije i takmičile se na tržištu. Iako svaka zemlja mora da pronađe svoj sopstveni pristup za ponovno pokretanje rasta, podsticanje inovacija i omogućavanje preduzetničke dinamike od presudnog su značaja”, zaključio je on.
U izveštaju se zastupa stav da je, umesto u čitav sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), potrebno ulagati u mlade i inovativne kompanije jer upravo one stvaraju nova radna mesta. Takve mere bi trebalo podržati unapređenjem pristupa izvorima finansiranja, i to naročito dugoročnom i preduzetničkom kapitalu. U ovom regionu ne postoji dovoljno finansiranja zato što su preduzetnički kapital i kapitalno finansiranje i dalje na neadekvatnom nivou razvoja.
Jačanje konkurencije od ključnog je značaja da bi se takvim dinamičnim firmama omogućilo da se probiju. U ovoj regiji posluje previše malih preduzeća niske produktivnosti, dok su velike kompanije malobrojne izvan sektora državnih preduzeća, koja često dominiraju tržištima i guše preduzetničku dinamiku. Potrebne su i politike kojima se podstiče usvajanje inovacija i novih tehnologija u privredi, kao što su obimniji i bolje ciljani podsticaji za istraživanje i razvoj, kako bi se firmama pomoglo da postanu produktivnije i inovativnije. Mnoga preduzeća u ovom regionu trenutno u poslovanju pribegavaju preraspodeli resursa i rade kao proizvodni pogoni inostranih kompanija umesto da razvijaju svoje sopstvene tehnologije.
Na kraju, ulaganje u ljudski kapital presudno je za privlačenje i zadržavanje radnika sa visokim nivoom veština i preduzetnika, kao i za stvaranje prilika za unapređenje veština kroz obuku.
Rezime Izveštaja Svetske banke za region ECA
Privredni rast u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) ostao je približno nepromenjen u 2024. na nivou od 3,6 odsto. Isključujući Rusku Federaciju, stopa ekonomske ekspanzije u ovoj regiji snižena je na 3,3 odsto sa 3,5 odsto zabeleženih godine 2023, prvenstveno usled usporavanja u Turskoj i smanjenja rasta u Ukrajini.
Privatna potrošnja bila je osnovni pokretač rasta širom regiona ECA i delimično je nadomestila slabiju eksternu tražnju. Potrošnji su podršku pružili snažan rast realnih zarada, viši prilivi doznaka i intenzivnije zaduživanje potrošača. Eksterna tražnja ostala je slabija, što je odražavalo niske stope rasta u Evropskoj uniji i otežavalo oporavak izvoza u ovom regionu.
Inflacija je porasla. Medijalna godišnja stopa inflacije merene rastom cena na malo skočila je na 5 odsto u februaru 2025. u odnosu na 3,6 odsto zabeleženih sredinom 2024. To povećanje bilo je posledica bržeg rasta cena hrane, koje sada čine polovinu ukupne stope inflacije, kao i korekcije administrativno kontrolisanih cena. Inflacija cena usluga ostala je povišena zbog snažnog rasta troškova rada.
Nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože njihovo dalje snižavanje. Veća državna potrošnja na zarade, socijalna davanja, javna ulaganja i odbranu dovela je prošle godine do porasta fiskalnih deficita u oko dve trećine zemalja regije ECA. Ovi deficiti su povećani iako je prethodno bilo planirano njihovo smanjivanje.
Za region ECA se predviđa usporavanje stope rasta na prosečnih 2,5 odsto u 2025. i 2026, i to usled opadanja eksterne tražnje i pada aktivnosti u Rusiji, gde se projektuje snižavanje stope rasta na 1,3 odsto u toku naredne dve godine. U Turskoj će se rast verovatno stabilizovati na nivou od prosečnih 3,3 odsto u 2025. i 2026, što je znatno niže od dugoročnog trenda i odražava nižu eksternu tražnju i restriktivne javne politike. Ove godine se očekuje i dalje usporavanje tempa ekonomske ekspanzije u Ukrajini na 2 odsto, a zatim i njegov oporavak na 5,2 odsto u 2026. pod uslovom da se okončaju ratna dejstva.
Znatno je veća verovatnoća pojave negativnih rizika, među kojima dominiraju fragmentacija globalne trgovinske razmene, povećanje prepreka za trgovinu, geopolitičke tenzije, neizvesnost na polju javnih politika i fluktuacije na finansijskim tržištima. Ozbiljni izazovi mogli bi se javiti kao posledica slabijeg ekonomskog rasta ključnih trgovinskih partnera, daljih negativnih kretanja globalne trgovinske politike i dodatnog pada cena primarnih proizvoda.
Ograničenja na tržištima rada i potencijalni šokovi na strani ponude mogu pogoršati inflaciju, ali tek ostaje da se vidi kako će se ti činioci kretati.
U drugom delu ovog izveštaja zastupa se stav da države tokom perioda naglašene globalne neizvesnosti mogu ostvariti bolje rezultate ako na domaćem terenu podstiču strukturne reforme, i to naročito one kojima se poboljšava poslovno okruženje i pospešuju razvoj aktivnog privatnog sektora, inovacije i konkurentnost. Transformacija privatnog sektora pomogla je uspešne ekonomske tranzicije u čitavom ovom regionu, pri čemu su kreatori politika napustili model zaštite dominantnih subjekata na tržištu i okrenuli se podsticanju razvoja dinamičnih kompanija i nagrađivanju zasluga. Ako budu sprovodile neophodne reforme, zemlje regiona ECA mogu stvoriti okruženje koje omogućava rast preduzeća, priliv inostranih ideja i kapitala, inovacije i održavanje dugoročnog prosperiteta.
Dinamičnost kompanija i ekonomski rast u regiji ECA primetno su opali od kraja prve decenije 21. veka, dok je rast produktivnosti prvenstveno bio posledica preraspodele resursa između firmi a ne inovacija. Brojna preduzeća posluju tek kao puke proizvodne filijale inostranih firmi umesto da razvijaju svoje sopstvene proizvode, usluge i tehnologije. Da bi se prekinuo taj začarani krug, ove zemlje moraju kao prioritet da postave inovacije, usvajanje novih tehnologija i istraživanje i razvoj na nivou preduzeća kako bi izgradile dinamičniji i konkurentniji privatni sektor.
Zemlje regiona ECA suočene su sa problemom „nedostatka velikih”: postoji previše malih, neproduktivnih preduzeća a premalo velikih firmi koje mogu da se razviju u lidere u svojim delatnostima. Nekritička podrška svim malim i srednjim preduzećima (MSP) dovela je do prekomernog uvećanja broja malih firmi, ali istovremeno nije omogućila njihov rast. Umesto toga, javne politike trebalo bi preusmeriti sa široko postavljene pomoći za sva MSP i usredsrediti se na podršku najproduktivnijim firmama za ekspanziju, inovacije i nadmetanje na globalnim tržištima.
U regionu ECA, veliki etablirani subjekti, koji su najčešće državna preduzeća, dominiraju ključnim tržištima i ograničavaju pristup i ekspanziju dinamičnih firmi visoke vrednosti.
Države moraju da ojačaju politike zaštite konkurencije, smanje prisustvo državnih preduzeća i omoguće ravnopravan pristup tržištima, izvorima finansiranja i tehnologijama, i to kako novoosnovanim firmama tako i onima u fazi rasta.
Neadekvatan pristup dugoročnim izvorima finansiranja i preduzetničkom kapitalu ograničava preduzećima mogućnosti za rast i inovacije. Javnim politikama bi trebalo podsticati preduzetnički kapital, produbljivati tržišta kapitala i omogućavati efikasnu raspodelu kredita ublažavanjem distorzija koje prouzrokuje kreditiranje u skladu sa državnim smernicama, jer ono često pogoduje manje produktivnim firmama.
Ekonomski poremećaji predstavljaju jedinstvenu priliku za sprovođenje dugo odlaganih reformi poslovnog okruženja. Zemlje regiona ECA bi trebalo da iskoriste ovaj trenutak da unaprede efikasnost državnih preduzeća, eliminišu subvencije koje stvaraju distorzije na tržištu i usvoje strukturne reforme kojima se podstiču dinamičnost i konkurentnost privrede.
Ako takve reforme postave kao prioritet, zemlje ove regije mogu pospešiti razvoj modela rasta koji pokreću preduzetnici i koji je neophodan za stvaranje radnih mesta sa većim zaradama i postizanje i očuvanje statusa zemalja visokog dohotka.
