Istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji i još 11 zemalja širom sveta, otkriva da sajberkriminalci koji koriste veštačku inteligenciju urušavaju ugled brendova i poverenje korisnika u njih.

Istraživanje kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem komunikacionih platformi zapravo rasprostranjene, saopštila je ta kompanija.

Podaci pokazuju da su sajberkriminalci postali toliko vešti u repliciranju identiteta brendova i korišćenju veštačke inteligencije (AI) za masovno sprovođenje prevara, da korisnici više ne mogu da razlikuju legitimnu od lažne komunikacije brendova. Mnogi postaju žrtve ovih prevara više puta, a neki su prevareni čak pet puta.

Imitiranje brendova sada je među tri najčešća tipa prevara putem komunikacionih platformi širom sveta, što potvrđuju i rezultati istraživanja iz Srbije (33,2%). Pored finansijskih i emocionalnih posledica po pojedince, ove prevare dugoročno narušavaju odnose sa korisnicima i njihovu interakciju sa brendovima.

Urušavanje poverenja: legitimna komunikacija brendova postaje predmet sumnje

Podaci predstavljaju ozbiljno upozorenje za brendove koji posluju u današnjem digitalnom okruženju. Ogromna većina (99%) potrošača navodi da, nakon što su bili žrtve prevare, više ne veruje ni jednom dolaznom obaveštenju putem komunikacionih kanala. To ukazuje na gotovo potpuni gubitak poverenja u digitalne komunikacione kanale koje brendovi svakodnevno legitimno koriste za kontakt sa korisnicima.

Ovakav nivo skepticizma nije bez osnova. Potrošači su svakodnevno zatrpani porukama, od kojih su mnoge osmišljene tako da deluju verodostojno i stvaraju osećaj hitnosti. Oprezni potrošači svih generacija ipak postaju žrtve prevara. Ogroman broj poruka stvara neizbežne bezbednosne propuste, omogućavajući da lažne poruke prođu neopaženo i uspešno navedu ljude da ustupe svoje lične podatke i novac.

Prevare putem komunikacionih platformi više nisu retki ili izolovani incidenti. Alarmantno je što skoro šestina pogođenih potrošača (16,4%) navodi da je prevareno tri ili više puta, dok se kod prosečne žrtve poslednji incident dogodio u prethodnih šest meseci. Ovakva učestalost održava začarani krug u kojem nepoverenje nastavlja da raste, dok izloženost prevarama i rizik od njih ostaju visoki.

Pouzdane komunikacione platforme postale su središta za prevare

Od ključnog je značaja to što se ove prevare odvijaju upravo putem kanala na koje se brendovi i potrošači najviše oslanjaju. Istraživanje pokazuje da 38,4% prevara u Srbiji počinje na WhatsApp-u, zatim slede prevare putem Facebooka (32%) i SMS-a/iMessage-a (27,2%).

Štaviše, gotovo dve trećine prevara (63%) odvija se na više platformi pre nego što žrtve shvate šta se događa. Ovakav pristup koji obuhvata više platformi povećava verodostojnost prevare i otežava njeno prepoznavanje.

Budući da se legitimne i zlonamerne poruke pojavljuju u istim okruženjima, često u sličnom formatu i u slično vreme, potrošači su prinuđeni da donose procene bez jasnih ili dovoljno snažnih signala koji bi ukazivali na pouzdanost komunikacije.

Emocionalne posledice po potrošače

Uticaj ovih prevara daleko prevazilazi finansijski gubitak ili gubitak podataka. Kada potrošači budu obmanuti verujući da komuniciraju sa brendom kojem veruju, emocionalne posledice mogu biti značajne i dugotrajne.

Neposredno nakon prevare, više od polovine žrtava iz Srbije navelo je da je osećalo bes (57,6%) i frustraciju (52,8%), a malo manje od polovine uznemirenost (44,8%). Ove emocije ne nestaju s vremenom. Kolika je dubina ovih osećanja govori i činjenica da je šest meseci kasnije gotovo polovina žrtava (43,2%) i dalje osećala bes, dok je trećina i dalje osećala frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%).

Ova negativna osećanja često se trajno povezuju sa brendom čiji je identitet zloupotrebljen, što dovodi do dugoročne reputacione štete i čini svaku buduću legitimnu komunikaciju manje efikasnom.

Prevaranti koriste AI kako bi zloupotrebili poverenje u brendove i operisali u velikom obimu

Sajberkriminalci koriste veštačku inteligenciju kako bi svoje napade proširili i unapredili neverovatnom brzinom i preciznošću. Prema istraživanju, dve trećine ispitanika u Srbiji (66%) veruje da je AI imao ulogu u prevari kojoj su bili izloženi, uključujući poruke napisane uz pomoć AI-ja (45,2%), sintetičke glasove ili deepfake vizuelne sadržaje (46,4%), osmišljene tako da zvuče i izgledaju prirodno.

Dok brendovi ulažu milijarde u AI kako bi unapredili korisničko iskustvo i komunikaciju, prevaranti koriste istu tehnologiju da potkopaju te napore, kreirajući interakcije koje su podjednako, ako ne i više, ubedljive, pravovremene i verodostojne. To omogućava prevarama da se brzo prilagođavaju i da se sprovode u obimu sa kojim je brendovima teško da se nose.

„Veštačka inteligencija je ubrzala prevare zasnovane na imitiranju brendova do tačke u kojoj poverenje u svakodnevne poruke postepeno erodira“, rekao je Dragan Daviodović, generalni direktor kompanije Kaspersky za zapadni Balkan. „Naše istraživanje pokazuje da je u Srbiji sve pisutniji isti trend kojeg susrećemo na globalnom nivou – ljudi sve teže razlikuju legitimne od lažnih poruka i, kao rezultat toga, poverenje u brendove opada. Ista veštačka inteligencija koja pokreće korisnička iskustva sada se koristi kao oružje protiv njih. Kao odgovor na to, kompanije moraju da prevaziđu reagovanje na pojedinačne incidente i usredsrede se na prevenciju, kroz snažnije mogućnosti detekcije, jasnije prakse komunikacije i kontinuiranu edukaciju korisnika.“

Nečinjenje šteti brendovima

Istraživanje naglašava potrebu da brendovi preduzmu odlučne mere u borbi protiv prevara putem komunikacionih platformi. Kako se priroda i obim ovih prevara razvijaju, Kaspersky poziva kompanije da proaktivnim pristupom zaštite svoje korisnike, zaposlene i integritet brenda:

  • Edukacija potrošača i zaposlenih: sprovoditi kontinuirane kampanje za podizanje svesti kako bi se korisnici informisali o aktuelnim prevarama i načinima njihovog prepoznavanja. Uvođenje edukativnog programa za zaposlene omogućava im da klijentima pruže relevantne informacije, istovremeno jačajući njihovu otpornost na sajberpretnje. Obuka Kaspersky Security Awareness značajno smanjuje rizik koji predstavlja ljudski faktor u sajber-bezbednosti: 95% obučenih zaposlenih uspešno prepoznaje fišing napade.
  • Postaviti jasne granice komunikacije: izričito navesti šta brend nikada neće tražiti putem komunikacionih platformi i korisnike uvek usmeravati na proverene i pouzdane kanale kada je reč o osetljivim radnjama ili transakcijama.
  • Ulagati u robusne bezbednosne alate: primeniti napredna rešenja za nadzor i detekciju, kao što je Kaspersky Brand Monitoring, kako bi se identifikovalo imitiranje brenda na društvenim mrežama, internet platformama za trgovinu i dark webu, kao i obezbedilo brzo uklanjanje štetnog sadržaja putem usluge Kaspersky Takedown.

Za više informacija o uvidima i preporukama kompanije Kaspersky za bezbednije interakcije na internetu posetite Kaspersky Daily.

Kompletan izveštaj istraživanja dostupan je ovde.