Koreograf Mikele di Stefano uspeo je da svojom verzijom „Bajadere”, izvedenom 31. marta u Ateljeu 212, pomiri dve naizgled nepomirljive krajnosti: ljubitelje klasičnog baleta i savremene igre. Dvanaestoro igrača Baleta Toskane iz Firence opčinilo je publiku svojim hipnotišućim pokretima i fluidnim kretanjem na sceni, sa istančanim smislom za klasiku i moderno. Oduševljenje nadahnutim i sasvim drugačijim čitanjem čuvene „Bajadere” nisu skrivali prisutni u publici, među kojima je bio i italijanski ambasador Nj. E. Luka Gori.
Mikele di Stefano, osvajač Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu igre 2014, osavremenio je Minkusovu „Bajaderu” premijerno izvedenu 1877. godine u koreografiji Marijusa Petipa, tačnije njegov čuveni treći čin, „Carstvo senki”. To je fantazmagoričan vrhunac priče o nesrećnim ljubavnicima, smešten u svet između živih i mrtvih duša. U originalnoj verziji, te senke umrlih personifikuje ogroman baletski ansambl koji izvodi sputane, gotovo „zamrznute” pokrete. U Di Stefanovom iščitavanju, okamenjene duše dobijaju svoj pun i dinamičan zamah, osvajajući scenu u svim smerovima. Oni se susreću, pa ponovo razilaze u formalno jednostavnom, ali suštinski čistom, apstraktnom i lucidnom pokretu. Sa jednim izuzetkom – na polovini komada, kada svi kao jedan demonstriraju svoju vrhunsku osnovu stečenu na časovima klasičnog baleta.
Originalna muzika Ludviga Minkusa isprekidana je zvučnim, futurističkim sekvencama savremenog kompozitora Lorenca Bjankija Heša.
Koreograf Mikele di Stefano tako je udahnuo nov život misterioznom „Carstvu senki”, osveženom i prilagođenom današnjem svetu, pruživši priliku gledaocima da (p)ostanu otvoreni i za neke druge, moguće puteve i pravce razmišljanja.
