Zvučni naziv jednog od najznačajnijih dela Karla Marksa – Kapital, ili na nemačkom “Das Kapital”, dovoljno je provokativan još od 1867. godine kada je izašao iz štampe, da se, s vremena na vreme, aktuelizuje. Najnovije “prozivanje” Marksa dogodilo se od 1. do 3. decembra, na Mokroj Gori, na Zimskom Vivaldi forumu Mokrogorske škole menadžmenta, čija je tema iz oblasti finansija upravo apostrofirala Kapital – “Kako steći, uvećati i sačuvati kapital”. Ako bi se u jednoj reči sumirao odgovor trodnevnih prezentacija, diskusija i razgovora, bila bi to reč: teško.
Istorijski pogled na Marksa i njegov Kapital – otvaranje Zimskog Vivaldi foruma: Čedomir Antić
Od pre jednog i po veka do danas mnogo toga se promenilo u svetu rada i kapitala, ali su brojne nevolje ostale. Čedomir Antić, istoričar, tumačeći Marksovo delo, rekao je u svom uvodnom predavanju da je Marks bio protiv toga da vremenom dođe do velike razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju. “Ali, postavlja se pitanje, kada govorimo o jednakosti, da li time negiramo osobine ljudi, jer jedni vole da nešto stiču, a drugi ne”, prokomentarisao je Antić.
Čedomir Antić
Međutim, kako ima ocena da prošlih decenija potvrđuju Marksova upozorenja o eksploatatorskoj prirodi kapitala i stvaranju nejednakosti, stvara se i dilema da li je autor Kapitala bio futurolog ili ideolog? Na to pitanje, istoričar Antić ovako odgovara:
“Njegova ideja nije bila da bude futurolog, već da objasni društvene pojave. I on je u tome nastavljač filozofa Hegela. Ali, veliko je pitanje da li bi Marks prihvatio organizaciju koja je bila, na primer, boljševička ili kako bi on prošao da se tada tamo pojavio. I kod nas je Kardelj stvorio samoupravljanje sa idejom da prati mladog Marksa. Ali, stvar je u tome da teorije pomažu, ali ne mogu da zamene praksu. Kompjuteri su, na primer, osmišljeni 1921. godine, ali su zaživeli mnogo decenija kasnije, što autor nije ni dočekao”, naveo je Antić.
Milovan Popović
On je podsetio na zanimljive detalje, da je Marks, iako doživljavan kao zaštitnik radničke klase, zapravo živeo plemićkim životom. Žena mu je bila prilično bogata, a kasnije ga je finansirao Engels koji je bio iz bogate porodice. “Kad je jedan prijatelj Nikole Pašića otišao da se sretne sa Marksom, livrejisani batler mu je rekao – ne možete bez najavljivanja unapred i bez dozvole da posetite Marksa! Ali takva kontradikcija se često javlja: bogati ljudi sa vizijom imaju ideje za socijalnu pravdu za siromašnije slojeve”, ispričao je Antić i podsetio da je na Zapadu pitanje Marksa posebno aktuelizovano posle velike finansijske krize iz 2008. godine, za koju se smatra da je bila najveća posle krize iz dvadesetih godina 19. veka.
A onda je Milovan Popović, vodeći partner u revizorsko-konsultantskoj kompaniji BDO, govorio na temu “Šta je sve kapital”, pa se pozvao i na francuskog ekonomistu Tomasa Piketija, autora bestselera “Kapital u 21. veku”. Kao što je poznato, Piketi smatra da se ljudski kapital ne može posedovati ni razmenjivati na tržištu. Uprkos tome, bogatstvo bogatih slojeva se neprekidno uvećava, a elita koja ga poseduje, u budućnosti neće morati da radi jer će živeti od nasleđenog bogatstva. Zato Piketi predlaže da se najveće ekonomije sveta udruže u ideji uvođenja poreza na bogatstva, uz svođenje na minimum seljenja kapitala u poreske rajeve. Mnogi smatraju, naveo je Popović, da je Piketi napravio nastavak Marksovog “Kapitala” jer je pokazao zabrinutost za nejednakost. Ali, čak i da nije to “Kapital 2”, ovim je otvorena nova debata – nejednakost između ljudi koji nasleđuju ogromna bogatstva i ostalih, istakao je Milovan Popović.
No, kao vodeći partner revizorskokonsultantske kompanije, Popović je podsetio na savremene poslovne tokove. A to je da je u vrednosti kapitala pravnog lica važno napraviti razliku između vrednosti biznisa i vrednosti kapitala. “Vrednost biznisa predstavlja vrednost poslovanja firme. Dobijena vrednost pripada vlasnicima kapitala i onima koji su pružili finansiranje biznisa – banke, država, vlasnici akcija.
Zato se vrednost biznisa sastoji od vrednosti kapitala, plus neto finansijske obaveze. I zbog toga je vrednost kapitala ona vrednost koja pripada vlasnicima firme, posle namirenja obaveza prema poveriocima, kažu poslovne definicije.
