Autor: Radojka Nikolić
Izvor: Republički zavod za statistiku (Зараде запослених према делатности, нивоима квалификације и полу, септембар 2025.)
Ako 5,8% zaposlenih prima zarade do 55.000 dinara na dnu lestvice plata, i ako na vrhu lestvice 5,6% zaposlenih prima zarade veće od 220.000 dinara, kakva je socijalna slika društva?
Ovakvo pitanje se nameće posle najnovijih podataka koje objavio Republički zavod za statistiku Srbije (16. marta 2026.) u analizi koja se odnosi na isplaćene neto zarade zaposlenih u septembru prošle godine, prema delatnosti, nivoima kvalifikacije i polu.
Upravo se u tom statističkom prikazu nalaze i podaci strukturisani prema visini zarada koje su isplaćene prošlog septembra, u procentima, prema visini isplaćenih zarada.
Tu se i nalazi podatak da je neto zarade do 55.000 dinara primilo 5,8% zaposlenih, što znači da je reč o oko 130.000 zaposlenih (prema statistici u Srbiji zaposleno oko 2,36 miliona ljudi). Nasuprot tom dnu lestvice po visini primanja, na vrhu je oko 5,6% zaposlenih koji su primili neto zarade od 220.000 dinara i više (gotovo 130.000 zaposlenih).
Kakva je socijalna slika takvog društva sa ekstremnim rasponom zarada?
Sociološke analize takvu sliku opisuju kao stanje društva sa izraženom društvenom nejednakosti. Polarizacija je jasna: bogati su na vrhu malobrojni, ekstremno siromašni su na dnu, a u sredini – razni nivoi srednje klase, pomešani sa onima koji se svakodnevno bore za egzistenciju.
Gledano kroz prizmu neto plata isplaćenih u septembru prošle godine, statistika pokazuje sledeće:
- zarade i iznosu od 55.000 do 65.000 dinara primilo je 22,7% zaposlenih
- zarade u iznosu od 65.000 do 85.000 dinara primilo je 21,2% zaposlenih
- zarade u iznosu od 85.000 do 110.000 dinara primilo je 20,3% zaposlenih
Ako bi se sabrale te tri tri prilično ujednačene veličine (od po oko jedne petine), dolazi se do procenta od 64,2%. To znači da je oko dve trećine zaposlenih primilo zarade u rasponu od 55.000 do 110.000 dinara, ili od 470 do 930 evra. Primanja u tom rasponu mesečno, svakako nisu dovoljna za izmirenje svih porodičnih mesečnih obaveza i u tome i jeste problem svakodnevne “borbe za opstanak” značajnog broja porodičnih domaćinstava u Srbiji.
U ovoj analizi Republičkog zavoda za statistiku, nalaze se i zanimljivi podaci koji se odnose na isplaćene neto zarade prema nivoima kvalifikacija zaposlenih.
Tako, na primer, prema nivoima kvalifikacija za 7. i 8. nivo obrazovanja, najveće prosečne zarade u septembru 2025. godine, prema delatnostima, isplaćene su u dinarima, u sledećim delatnostima:
- Informisanje i komunikacije 287.977
- Rudarstvo 215.297
- Finansijska delatn. i osiguranje 209.658
- Administrat. i pomoć. delatn. 194.992
- Snabdevanje elektr.ener. gasom 189.623
- Trgovina na veliko i malo 182.990
- Građevinarstvo 176.423
- Stručne, naučne i tehn. delatn. 174.846
U septembru prošle godine isplaćene su najniže neto zarade u dinarima, za najniži, prvi nivo obrazovanja, za sledeće delatnosti:
- Usluge smeštaja i ishrane 55.343
- Ostale uslužne delatnosti 58.972
- Popravka motornih vozila 60.664
- Rudarstvo 61.012
- Građevinarstvo 65.847
Tako pokazuju statistički podaci i oni su, svakako, pažljivo evidentirani. Ali, ovu listu sa najnižim zaradama, posebno u oblasti usluga, trebalo bi uzeti sa rezervom.
Jer, iz iskustva znamo, posebno kod te vrste uslužnih delatnosti, da se zvanična isplata zarada preko računa razlikuje od onoga što se nađe u džepu zaposlenog, imajući u vidu razne “bakšiše” i rad na crno, koji je zastupljen upravo u ovim delatnostima.
Ali, imajući i to vidu, socijalna slika srpskog društva, posmatrano kroz ove podatke o isplaćenim zaradama, ukazuje na izraženu nejednakost i na sve veći jaz između bogatih i siromašnih.
