Bojan Balaž: Poverenje je ključno i u planinarenju i u biznisu

(Fotografije: Lična arhiva B. Balaža)

U planinarenju ima podviga, kao i u biznisu. Ali se do tih podviga dolazi pažljivim strateškim planiranjem, analizom i pripremom svakog detalja, timskim radom i, što je najvažnije – poverenjem. Ako ljudi imaju poverenja, i ako su uvereni da će  nešto najbolje uraditi za sebe i za svoje okruženje, onda je moguće ostvariti uspeh. Zato se može povući paralela između biznisa i planinarenja.

Ovakav stav o povezanosti biznisa i planinarenja ima Bojan Balaž, rukovodilac poslovnog razvoja Mokrogorske poslovne škole i licencirani planinarski vodič Planinarskog saveza Srbije, a planinarstvom se bavi već osam godina. U maju ove godine, Bojan je upisao još jedan „milestone“ na svom planinarskom putu. Prvi put se popeo na uspon iznad 4.000 metara nadmorske visine, na vrh Toubkal (4.167 metara nadmorske visine) na planinskom vencu Visoki Atlas u Maroku. Vodiči Planinarsko sportskog kluba – Milanka Arsić, kao glavni vodič i Bojan, kao njen pomoćnik, uspešno su izveli veliku grupu od čak 33 planinara iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske na taj vrh, preko strmih uspona i teškog terena, u uslovima razređenog vazduha i otežanog kretanja.

U razgovoru za naš portal Bojan kaže da pripreme za takav uspon traju više meseci: „U suštini, u planinarenju, kao i u biznisu, veoma su važni ciljevi. Ja se osam godina bavim planinarenjem, a tek sada sam se popeo na jedan tako izazovan vrh. To nisu ekstremni uslovi, kao što je, na primer, visina od 6, 7 ili čak 8.000 metara nadmorske visine, ali već posle 3.000 mnv, vazduh je znatno razređeniji, manje je kiseonika i vazdušni pritisak je niži. Sve to uzrokuje veći fizički i psihički napor, važna je i dobra oprema, ali je najvažnije držati koheziju grupe od trideset troje ljudi“, kaže Bojan.

Iako, na prvi pogled, može izgledati da je logično da svi imaju isti cilj i želju da se penju i popnu na vrh, Bojan kaže da je planinarenje veoma zanimljiv sport kada se posmatra sa motivacione strane:

„Na stotine planinara sam upoznao za ovih osam godina planinarenja i vodičkog posla, i prepoznao sam dva ključna motiva zbog kojih se ljudi odlučuju na planinarenje. Prvi je potreba da se oslobode stresa, u prirodi. Odlazak u prirodu ljudi doživljavaju kao neku vrsta bekstva od svakodnevice, kao nešto što prija i relaksira. Drugi momenat je u tome što je sve više usamljenih ljudi od 25 do 45 godina. Oni traže prijatelje, partnere, a planinarenje je zajednička aktivnost koja nudi jedan oblik društvenog života. Prvi motiv je sve više izražen kod ljudi iz poslovne zajednice, čiji posao je vezan za povećan stres i boravak u zatvorenom prostoru, ispred monitora i sl.“, kaže naš sagovornik.

Bojan Balaž je u proteklih osam godina planinarenja savladao veliki broj uspona. Obišao je gotovo sve vrhove u Srbiji, a osim njih i vrhove na planinama: Visoki Atlas – Maroko, Alpske vrhove u Sloveniji, Italiji i Austriji: Triglav, Montaž i Grosglokner, Olimp u Grčkoj, Musala u Bugarskoj, Bobotov kuk na Durmitoru i Severni vrh na Prokletijama u Crnoj gori, Maglić i Zelena glava u BIH i niz drugih regionalnih vrhova. Kaže da mu je veliko iskustvo bilo letos, kada je savladao uspon na vrh Grossglokner (3.798 mnv) u austrijskim Alpima. No, u planinarenju je zanimljivo ponašanje ljudi i pokazivanje karakternih osobina, posebno ako se napravi poređenje sa biznisom.

„Među planinarima uvek ima konstruktivnih ljudi koji hoće da pomognu, ali i onih koji kontriraju; takođe, ima onih koji odmah počnu da kukaju da im je teško, ali ima i onih koji uvek žele da idu pored vodiča i da se slažu s njim… Ali, suština je u tome da za ono za šta je u biznisu potrebno mnogo više vremena da se pokaže, na planinarenju se pokaže vrlo brzo. Nema tu vremena za okolišanje, stvari su jasne od samog starta, to je kao neka vrsta borbe za život“, kaže Balaž.

Bojan prenosi svoje iskustvo da se, u kritičnim momentima, i u planinarstvu vidi predatorstvo koje postoji u biznisu. Tada ljudi pokazuju svoja bazična lica: „Čim počne loše vreme, pojave se oblaci, moguća kiša i slično, odmah kreće i haos na stazi: ljudi preskaču jedni druge, hoće što pre da siđu dole. Poseban je problem ako se nalazimo na vrhovima poput Triglava, gde često udaraju gromovi od kojih planinari ginu“, priča Bojan i naglašava da je silazak u planinarenju i teži i opasniji nego uspon. Kad se popnu na vrh, ljudi imaju osećaj da su postigli veliki uspeh, popušta njihov oprez i moguća su povređivanja. Balaž kaže i da je opasno ako dođe do neke euforije: da i ne pominjemo slučajeve kada se ljudi izlažu velikom riziku jer prave „selfije“ mobilnim telefonom na vrhu planine, što nije uvek bezbedno.

No, u spektru karakternih osobina i ponašanja ljudi, svakako posebno mesto zauzima sledeće zapažanje našeg sagovornika:

„Zanimljivo je da, kada se ljudi popnu na vrh, mali broj razmišlja kako će sići doće. I u tom detalju se mogu sagledati mnoge stvari o pojedincima. Mnogi ljudi, i u biznisu, kada postignu određeni uspeh, budu time opijeni. Ponese ih uspeh, a ne shvataju da je pobeda u trajanju, a ne u jednom uspehu! Oni koji dopuste da ih ponese uspeh, ne mogu da traju. Takvi u biznisu i karijeri zasijaju, pa nestanu. Kao zvezde padalice“, kaže Balaž.

Ponekad planinarenje može da bude mnogo više od sportske veštine i fizičke aktivnosti. Bojan kaže da mu je iskustvo iz februara 2020. posebno dragoceno: zimski uspon na Vasojevićki Kom. Taj vrh u letnjim uslovima ne predstavlja prevelik izazov za planinare, ali u februaru, osim visokog snega, naročit izazov predstavlja led. Zato je posebno iskustvo bilo preći deo od samo nekoliko stotina metara, ali pod nagibom od 30 i više stepeni, po ledu koji je ličio na staklo, a dole je – ambis! Iako se koriste pomagala, dereze (šiljci koji se kače na planinarske cipele), i cepin (specijalni planinarski pijuk za sneg i led), iako je „navezano“ do pet ljudi jedno za drugo, da se ne bi odletelo u ambis, ipak se javlja strah, nekad i kolena počnu da klecaju sama, a odmah zatim kreću crne misli – kuda ćeš, sad ćeš poginuti… priča Bojan.

„Često se to dešava i u biznisu – dolaze razne prepreke, ali onda kada to prođe, zadovoljstvo je veliko uspehom koji se postigne, a ta vrsta adrenalina koja vas preplavi, ne može se ni sa čim porediti“, kaže naš sagovornik.

I zato, posle dosadašnjih iskustava koje stekao u planinarenju i u biznisu, Bojan Balaž kaže da je najvažnija pouka i poruka u tome da za obe delatnosti treba imati dobar i precizan strateški plan, pošten pristup i iskren odnos, bez vrdanja i prečica, da treba gajiti poverenje među ljudima i misliti na trajanje. Pritom, treba imati i malo sreće, kao i u životu. Ali, oslanjati se samo na sreću, nije dovoljno ni u planinarenju, ni u biznisu. U tom slučaju, padovi su neizbežni. (R. Nikolić)