Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije (Foto: Aleksandar Crnogorac)

Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije (Foto: Aleksandar Crnogorac)

 

„Filantropija se može objasniti na različite načine, ali ona uvek ima isti cilj, a to je ulaganje i doprinos opštem dobru zajednice, društva ili pojedinca. O razvoju filantropije u Srbiji se sve više govori, a iz godine u godinu povećava se, kako broj akcija, tako i iznos doniranih sredstava. Sve veći broj kompanija i građana se uključuje u filantropske inicijative, a sve je više i različitih krovnih organizacija i neformalnih mreža među filantropskim akterima”, ocenila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

Za koje kategorije se VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje poslovnom sektoru?

Od ukupno pet kategorija VIRTUS nagrade, tri se dodeljuju poslovnim subjektima: nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće i nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora. Svake godine primimo veliki broj nominacija u kategorijama nagrada namenjenim poslovnom sektoru, što nas veoma raduje, jer to umnogome govori o angažovanju ovog sektora u izgradnji boljeg društva za sve nas. Nagrada predstavlja javno priznanje kompanijama i preduzećima, koja su prema proceni žirija na najdugoročniji i najefektniji način podržale inicijative za opšte dobro, koja odgovorno posluju i svojim donacijama rešavaju važna pitanja, donoseći pozitivne promene u zajednicama u kojima deluju. Kompanije i preduzeća, koja već dugi niz godina značajno ulažu u razvoj zajednica, zaslužuju da budu istaknuta, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.

Koje su to oblasti u kojima poslovni sektor može najviše da doprinese razvoju zajednica u kojima posluje?

Koncept korporativne filantropije podrazumeva da kompanije, dajući podršku društvu, bilo u novcu, proizvodima ili uslugama, pokazuju da razumeju potrebe zajednice u kojoj posluju. Kompanije uglavnom sprovode filantropske aktivnosti kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i grupe korisnika za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starijim sugrađanima, ugroženim grupama, a više se pažnje poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se, takođe, doniraju finansijska sredstva, ali i volonterski angažman zaposlenih.

U 2021. godini pažnja korporativnog sektora usmerila se na partnerstva sa civilnim sektorom i na teme koje su zbog pandemije bile donekle zanemarene, te tako beležimo porast davanja za oblast obrazovanja, porast podrške organizacijama koje se bave decom i građanima kojima je potrebna zdravstvena nega, ali i ulaganje u teme koje do sada nisu u značajnoj meri bile na radaru korporativnog sektora, kao što su borba protiv nasilja nad ženama, briga o mentalnom zdravlju građana i podrška LGBT+ populaciji.

Koliko su kompanije i građani bili humani, odnosno koliko je ukupna procenjena vrednost donacija u 2021. godini?  

Prema podacima Catalyst Balkans, u 2021. godini u Srbiji je zabeleženo je 4.055 filantropskih akcija, a vrednost donirane sume je iznosila 42,5 miliona evra. Iako to predstavlja pad u odnosu na 2020. godinu, koju je obeležila pandemija kovida 19, i tokom koje su zabeležene rekordne vrednosti donacija u poređenju sa godinama koje su joj prethodile, može se reći da se trend rasta obima i intenziteta filantropskih aktivnosti nastavlja. Naime, kada se broj akcija i iznos donirane sume stave u širi kontekst i posmatraju u odnosu na godine pre pandemije, primetno je da je 2021. godina bila najuspešnija godina za filantropsku zajednicu.

Kakva je uloga filantropskih fondacija u društvu?

Ključna uloga fondacija je u prepoznavanju problema zajednice i usmeravanju podrške tamo gde je neophodno delovati. Fondacije su prevashodno tu da podrže neke inicijative, ali mogu biti i inicijatori filantropskih akcija, kao i strateški partneri koji će povezati sva tri sektora – javni, privatni i civilni, za dobrobit svih građana. Kako su aktivnosti fondacija usmerene ka napretku čitavog društva, one predstavljaju ključne aktere u filantropskom ekosistemu; stoga i nije iznenađujuće da u tom procesu često zauzimaju vodeću ulogu.

Prema istraživanju javnog mnjenja o filantropiji, koje je za Trag fondaciju sprovela agencija IPSOS Strategic Marketing, fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode da bi podržali u cilju prikupljanja sredstava, odmah nakon ličnih inicijativa građana i onih koje su pokrenule zdravstvene ustanove. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju mobilizatorsku moć pokretanja, kako filantropskih akcija, tako i čitave zajednice na akciju.

Na koji način može da se dodatno podstakne korporativna filantropija u Srbiji?

Kad je reč o korporativnoj filantropiji, njen dalji razvoj u određenoj meri zavisi i od zakonske regulative. Koalicija za dobročinstvo, čija je članica i Trag fondacija, pokrenula je više inicijativa za promenu zakona u toj oblasti – od uvođenja poreskih olakšica za filantropska davanja, preko ukidanja PDV-a na doniranje hrane, ali i drugih stimulativnih mehanizama za razvoj filantropije u Srbiji. Posebno se ističe prošlogodišnja kampanja pod nazivom „Spasimo hranu, spasimo humanost”, koja je za cilj imala informisanje javnosti o načinima na koje doniranje hrane pred istekom roka trajanja može biti jedan od odgovora na smanjenje siromaštva u našoj zemlji. Dodatno, kampanja je promovisala inicijativu za ukidanje PDV-a na donacije hrane, koja bi predstavljala neznatno umanjenje budžetskih priliva, ali istovremeno značajan podsticaj korporativnim darodavcima da uvećaju svoje donacije – za svaki dinar kojeg bi se država odrekla, zajednici bi se vratilo devet dinara podrške. Koliko je građanima i kompanijama ova tema važna, govori i činjenica da se u istraživanju javnog mnjenja iz 2020. godine 88% građana izjasnilo da podržava ovaj predlog, ali i činjenica da je tokom kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost” prikupljeno više od 70 tona hrane zahvaljujući zajedničkim naporima kompanija i građana, koja je potom donirana stotinama porodica širom Srbije. Ovo je samo jedan od primera na koji Koalicija doprinosi razvoju kulture davanja i pozitivne zakonske prakse u našoj zemlji, ali ne treba zanemariti ni njen rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktniju primenu propisa. Evropske zemlje su primeri dobre državne prakse kada je u pitanju filantropija, posebno u kontekstu poreskih olakšica i stimulativnih mera, te bi se takvi modeli mogli prekopirati ili preuzeti.

Cilj VIRTUS nagrade je da istakne one kompanije, preduzeća i pojedince, koji su tokom 2022. godine podržali inicijative za opšte dobro na najdugoročniji i najefektniji način. Prijave se mogu dostaviti do 14. februara, a više informacija o propozicijama konkursa,  načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.