Šta će u Beogradu reći Nobelovac Žan Tirol, na Svetskom kongresu ekonomista?

Autor: Radojka Nikolić

Kada je ekonomista Žan Tirol (Jean Tirole) dobio Nobelovu nagradu 2014. godine, grad u kome živi – Tuluz u Francuskoj, zahvatila je euforija. Na zgradu gradske skupštine okačili su njegov ogroman portret, studenti su štampali majice sa njegovim likom, a sugrađani su na ulici počeli da ga prepoznaju. Tirol, sada 72-godišnjak, koji je posvećen nauci i važi za tihog i skromnog čoveka, osećao je da ima tretman “rok zvezde” i bilo mu je zbog toga nelagodno.

Tu epizodu iz svog života ispričao je Žan Tirol u novembru prošle godine u San Francisku, gde je gostovao u okviru prestižne serije predavanja Silk Speaker Series na Univerzitetu u San Francisku (USF).

Žan Tirol će u Beogradu biti ključni plenarni govornik 22. juna u Sava centru, na XXI Svetskom kongresu ekonomista (IEA World Congress). Glavna tema na ovom kongresu ima naziv: “Suprotstavljene vizije sveta: Globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji”.

O čemu će Žan Tirol govoriti u Beogradu detalji nisu poznati, a za predstavnike medija stoji napomena da Nobelovac neće davati posebne intervjue. Dakle, samo ono što bude rekao na sesijama – to je sve za širu javnost.

Nesumnjiv je značaj ovog izuzetnog savremenog naučnika, koji uticaj ekonomije na društvene tokove i ljude sagledava u širem spektru tema. Kao zagovornik slobodne trgovine, tržišne efikasnosti i koncepta “ekonomije za zajedničko dobro”, Tirol u svojim obraćanjima upozorava da geopolitički sukobi, rat u Ukrajini ili zategnutost između SAD i Kine, direktno urušavaju globalni ekonomski poredak koji je građen prethodnih decenija.

Posledice savremenih geopolitičkih podela stvaraju nekoliko velikih problema, navodi Tirol. U potencijalne probleme on ubraja tehnološko zaostajanje Evrope, stvaranje nove industrijske politike i protekcionizma, fragmentaciju međunarodnog finansijskog sistema i poteškoće u rešavanju globalnih problema kao što su klimatski problemi. I, ono što je najvažnije u Tirolovom stavu je upozorenje: tržište ne može da radi bez institucija.

U svom kapitalnom delu “Ekonomija za opšte dobro”, koje je objavio pre deset godina (2016.) Tirol naglašava da država i tržište nisu suprotstavljene sile, već komplementarni stubovi ekonomije.

Tirol smatra da je tržište je izuzetno efikasna platforma za korišćenje resursa, ali isključivo onda kada nezavisne institucije i regulatorna tela postave jasna „pravila igre”. To ne znači povratak na plansku ekonomiju niti podrazumeva rigidnu državnu kontrolu.

Njegov koncept podrazumeva „pametnu regulaciju”, to jest, tela koja kontrolišu tržište (antimonopolske komisije ili centralne banke) a koja moraju biti potpuno izolovana od političkih pritisaka i lobiranja moćnih korporacija.

Žan Tirol je stava da institucije treba da kreiraju ugovore i podsticaje koji motivišu kompanije da rade u interesu javnosti (npr. da smanje troškove i investiraju u ekologiju), umesto da im direktno propisuju cene ili tehnologiju.

Kad je o Evropi reč, Tirol upozorava da Evropa rizikuje da postane “statista” na globalnoj sceni jer gubi korak u tehnološkoj trci. Delom zbog geopolitičkih podela a delom i zbog činjenice da u Evropi nema jedinstvenog finansiranja inovacija.  Evropska tržišta su fragmentisana i ne mogu da pariraju američkim i kineskim tehnološkim gigantima, smatra Tirol.

Posledica geopolitičkih tenzija je i to što se države širom sveta sve više vraćaju agresivnom ekonomskom nacionalizmu i subvencionisanju domaćih strateških sektora. Žan Tirol to ne podržava i upozorava da kao posledice toga dolaze subvencije i carinske barijere, koje podstiču recipročne mere drugih država. A sve to vodi u začarani krug protekcionizma koji poskupljuje proizvodnju i smanjuje globalnu produktivnost.

Za Tirola, najveća tragična posledica geopolitičkih podela jeste nemogućnost međunarodne saradnje oko egzistencijalnih pitanja, kao što su klimatske promene. Jer, kaže Tirol, kada je svet geopolitički podeljen, unilateralne mere pojedinačnih zemalja imaju slab efekat, dok je uspostavljanje globalnih institucija potpuno blokirano.

U predavanju Žan Tirola na Univerzitetu u San Francisku krajem prošle godine, zanimljiv je i deo koji se odnosio na raspad Sovjetskog Saveza. On kaže da je to bila istorijska lekcija i primer za to kako ekonomija i društvo reaguju kada se uruši jedan dominantan sistem mišljenja, a pobednici nisu u stanju da sagledaju nadolazaće probleme.

Tirol je, naime, podsetio da je posle 1991. godine i raspada Sovjetskog Saveza u zapadnom svetu zavladao trijumfalizam. Mnogi ekonomisti i političari su tada poverovali u ideju o apsolutnoj pobedi slobodnog tržišta i kapitalizma. Međutim, u tom periodu je stvoreno opasno samozadovoljstvo među ekonomskim ekspertima da je tržišni model savršen, pa su zbog toga ignorisane mane koje su se razvijale unutar samog kapitalizma.

Na primer, objasnio je Tirol, fokusiranje isključivo na efikasnost tržišta dovelo je do toga da su ekonomisti tolerisali eksploziju nejednakosti: slavljen je slom komunizma, dok je unutar kapitalističkih sistema rastao jaz između bogatih i siromašnih.

Sledeći problem Žan Tirol vidi u tome što je zbog principa “tržište uvek u pravu”, dopušteno stvaranje ogromnih tehnoloških i finansijskih giganata.

Zato Tirol upozorava da samo uvođenje slobodnog tržišta i privatizacije bez čvrstih državnih institucija i regulatornih tela, vodi u haos i oligarhiju. “Ekonomija ne može da funkcioniše po automatizmu; njoj je potreban pametan regulator da bi služila zajedničkom dobru”, smatra Tirol.

Govorio je Žan Tirol u San Francisku i o Kini, i o Trampu, i o veštačkoj inteligenciji koja može da donese podele na tržištu rada, što je opasno, jer, kako kaže “radno mesto za čoveka nije samo izvor prihoda, već i izvor društvenog identiteta i dostojanstva”.

O čemu će Nobelovac Žan Tirol govoriti u Beogradu, znaćemo već u ponedeljak 22. juna, prvog dana održavanja Svetskog ekonomskog kongresa koji traje do 26. juna, sa oko 1.000 učesnika, 200 panela i 10 plenarnih sesija.