Tekst: A. Mirković
Firmu Boreal, Petar Borović pokrenuo je u selu Kraljevci, kod Rume, krajem devedesetih. Danas ima 60 zaposlenih. Od 2015. kada ih je dokapitalizovala švajcarska kompanija Girsberger, u renoviranoj nekada seoskoj farmi prave „custom made“ nameštaj od punog drveta za VIP klijente
Petar Borović
Da ronilački klub bude dobavljač firmi za proizvodnju nameštaja – deluje nelogično. Prijateljstvo Petra Borovića, osnivača kompanije Boreal iz Kraljevaca, blizu Rume, sa roniocima „Žute foke“ iz Sremske Mitrovice temelj je unikatnog nameštaja od subfosilne hrastovine koja se vadi iz muljevitog korita reke Save.
Na putu razvoja kompanije, osnovane 1998. godine, do pozicije da pre pet godina kreira brend od drveta starog više od dve hiljade godina, za najprobirljivije kupce na svetu, sagovornik Ekonometra kaže – bilo je potrebno vreme i puno rada. I insistiranja na poslovnoj mantri: kvalitet, poverenje, originalnost i pristup drvetu kao umetničkom materijalu.
Prednost dati domaćim proizvođačima
Sirovinu kupuju od Vojvodina šume. Ove godine pojavio se problem, na sreću, prevaziđen posle žalbi. Drvo se uzima preko godišnjih ugovora na određene količine.
– Na naš upit odgovor je bio nula, a neke firme sa dvoje zaposlenih dobile su količine koje odmah posle sečenja tovare i izvoze u Kinu. Kao firma sa proizvodima, 60 zaposlenih i za dve godine uplaćenih više od 550.000 evra poreza i doprinosa (bez PDV-a), žalili smo se svim relevantnim institucijama. Uspeli smo da dobijemo određenu količinu drveta. Svesni smo da je ovo trend u svetu. Kinezi iz francuskih šuma kupe 200.000 kubika godišnje. Ali, kod naših javnih preduzeća trebalo bi da postoje preferencijali prema domaćim firmama, sa visokim procentom obrade sirovine u gotove proizvode, prilikom kupovine, smatra direktor Boreala.
Pogodio ih je skok cena repromaterijala, zbog pandemije.
– Čelik je poskupeo za više od 100 procenata. Na modelima gde se koristi ostajemo bez čistog profita, jer imamo ugovor da dve godine ne menjamo cene. Minus pokrivamo drugim linijama proizvoda. Biće to nauk za budućnost. Svaki novi ugovor imaće odredbu da u slučaju naglih promena na tržištu možemo da menjamo cenu. I loša situacija je dobra škola, optimista je Petar Borović.
U porodici nije imao nikog u ovoj struci, ali se u Splitu, gde je rođen i živeo do tinejdžerske dobi, odlučio za srednju tehničku školu. Tri godine je učio za tehničara obrade drveta i maturirao u Sremskoj Mitrovici. Po završetku školovanja počeo je da radi za druge, sa željom da jednog dana ima svoju firmu.
Detalj iz podgoričkog restorana Pod Volat
– Celog života se bavim obradom drveta. Pekao sam zanat i od plate štedeo za početni, sitan alat. Radionicu sam otvorio u garaži, apsolutno ne znajući u kom pravcu će sve ići. Samo je uvek bila jaka želja da to što pravim bude unikat, umetnički rad; kad neko vidi da kaže „wow“. Težio sam izazovnijim, komplikovanijim stvarima, što je malo čudno u biznisu, kaže Petar.
Vrlo brzo zaposlio je kolegu, drugog, trećeg… Tržište je bila Ruma i okolina. Najjači marketing – usmene preporuke. Kada je počeo da dobija poslove u Beogradu, Novom Sadu, sreći nije bilo kraja. Upoznavao je arhitekte i počeo saradnju sa njima, uz dalji razvoj „custom made“ koncepta. Ni tada ni sada komadi Boreala nisu serijske proizvodnje, sve rade po upitu.
– Arhitekte su specifični ljudi. Od njih sam takođe učio i dobio potvrdu da je kvalitet najvažniji. Saradnja je izazovna pa sam pristupao: hajde da uradim najbolje ono što su nacrtali. Iskustvom i stečenim poverenjem došli smo u priliku da i mi predlažemo rešenja, kaže Petar.
Za sada, bez problema sa radnicima
Među zaposlenima najviše je lokalaca, ali ima i putnika iz Beograda.
– Za sada nemamo problem. Trudimo se da opravdavamo poverenje zaposlenih. Iako izvozno orijentisani, uvek ćemo biti lokalna firma kojoj je važna lokalna zajednica. Mislim da je Boreal u vrhu drvne industrije što se tiče proseka plata. Sve ide preko računa. Pojedini stolari koji su imali male radionice zatvorili su ih i prešli kod nas, priča Petar Borović. Organizuju povremena druženja u prirodi, uz roštilj i sport. Uveli su običaj da zaposleni zasade drvo u krugu fabrike. Aleja sa platanima, japanskom trešnjom i koprivićem sve je duža i pravi veći hlad.
Enterijer Lupo D‘Argento restoran na Žabljaku
Nameštaj od punog drveta počinju da traže kupci iz regiona. Opremaju kuće, stanove, poslovne prostore, ugostiteljske objekte: hotel Sveti Stefan, restorani Lupo D’Argento na Žabljaku, Pod Volat u Podgorici, Bitef art kafe u Beogradu, Vinska kuću Kovačević u Irigu… Počinje izvoz za ekskluzivne vile u Rusiju i Holandiju. Kada su 2011. stigli do petnaestak zaposlenih ZR „Borović enterijeri“ prerasta u Boreal DOO. Iste godine učestvuju na beogradskom Sajmu nameštaja.
Poziv švajcarske agencije SIPPO 2015. godine za izlaganje na sajmu u Kelnu postaje novi međaš poslovanja. Cilj tog programa bio je podrška mikro i malim preduzećima iz država nerazvijenih privreda. Pojavili su se na skromnom, zajedničkom štandu, sa firmama iz Makedonije, Tajlanda, JAR-a.
– Tu smo ostvarili kontakt sa sadašnjim partnerom, porodičnom kompanijom Girsberger iz Švajcarske čija je tradicija 130 godina izrade nameštaja od punog drveta, priseća se naš sagovornik.
Menadžeri švajcarske kompanije, naime, tragali su za partnerom, obilazeći firme od Poljske do Balkana. Naredne, 2016. godine potpisuju ugovor o strateškom partnerstvu, dokapitalizacijom. Na pitanje šta je presudilo da izaberu srpsku firmu među dvadesetak preduzeća, Petar skromno kaže: Dobar utisak koji smo ostavili, naša iskrenost i posvećenost poslu.
Temeljan postupak
Od trupaca uspavanih u vodi do savremenog komada prođe oko dve godine. Naime, subfosilno drvo je „suvo“; iako puno vode u stvari je „mrtvo“. Kada se izvuče naglo gubi površinsku vlagu, pojavljuju se pukotine, a da bi se sprečile nove, trupci se oblažu i prekrivaju. Za procenu starosti Boreal sarađuje sa Institutom Ruđer Bošković iz Zagreba čiji stručnjaci koriste metodu C14, uz pomoć ugljenika, primenjivu u arheologiji.
Prva investicija je bila kupovina placa od 13 hektara u industrijskoj zoni Opštine Ruma – ruinirane seoske farme. Renoviraju objekte iako je računica bila da je jeftinije rušiti i zidati novo.
– Hteli smo da sačuvamo patinu, duh nasleđa ovog kraja.
Nabavljene su nove mašine i zahvaljujući mreži partnera otvaraju tržište u Švajcarskoj i Nemačkoj. Sada 95 procenata proizvodnje iz Boreala ide u izvoz. Kupci su osiguravajuće kuće, banke, farmaceutske kompanije, centrale velikih svetskih firmi; VIP prostorije aerodroma u Cirihu, Ženevi, Njujorku.
Za sada imaju dovoljno dobrih majstora
Ponosni su na opremanje vile u Nici, na Azurnoj obali, čija ukupna vrednost premašuje nekoliko desetina miliona evra. Skoro polovinu enterijera čine komadi iz Kraljevaca: dnevne i radne sobe, vinski podrum, garderobne prostorije…
To je bila prva adresa gde je otpremljen i sto od subfosilnog drveta iz Save. Brend radnog naziva Miena, koji ne bi mogao da postoji bez ronilaca, razvijaju samostalno, kaže Petar Borović:
– Planovi su dugoročni jer je sve specifično. Sirovina se izvlači u malim količinama. Procene su da u Evropi godišnje ima oko 1.000 kubika subfosilnog hrasta. Jasno je da naša proizvodnja nikada neće biti masovna.
Novi pogoni fabrike Boreal
Preko profesorke beogradskog Šumarskog fakulteta Jelene Matić, ostvarili su saradnju na ovom projektu sa dizajn studiom iz Zagreba.
Iako su okrenuti izvozu, sa švajcarskim partnerom i svojim brendom Miena, ne zaboravljaju domaće tržište. Nedavno su pokrenuli liniju hoklica – srcolica, za naše salone. Na ideju su došli vođeni principom cirkularne ekonomije – iskorišćenja ostataka sirovine. Ukoliko pandemijske (ne)prilike dozvole održavanje 58. beogradskog Sajma nameštaja, početkom novembra, Boreal će promovisati male, praktične komade nameštaja.
