Autor: Radojka Nikolić
Dragoslav Avramović na Kalemegdanu, u Beogradu aprila 1994. godine (Foto: Lična arhiva)
Možete li da pročitate ovu brojku: 116.545.906.563.330?
Ja nisam mogla. Wikipedia kaže: 116,546 triliona procenata ili 1,6 x 10 14 procenata.
Taj broj označava godišnji nivo hiperinflacije koji je dostignut u januaru 1994. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na mesečnom nivou inflacija je tada dostigla 313,5 miliona odsto, ili 62 odsto dnevno, ili dva odsto na sat.
Dinamika propasti dinara na vrhuncu hiperinflacije izgledala je ovako: 3. januara 1994. godine jedna nemačka marka koštala je 7.000 dinara, a dvadeset dana kasnije, 23. januara koštala je 15 miliona dinara. Jedna „Politika“ koštala je 3. januara 500 dinara a 23. januara – dva miliona dinara. Kilogram svinjskog mesa je koštao 4. januara 256.000 dinara a 23. januara 550 miliona dinara. Primera je mnogo.
Takvu hiperinflaciju je zaustavio, praktično u jednom danu, dr Dragoslav Avramović uvođenjem novog dinara. Tada je imao 75 godina i sprovodio je „Program rekonstrukcije monetarnog sistema i privrednog oporavka“. Danas, tri decenije kasnije, taj „rekonstruisani“ dinar vredi oko 117 puta manje nego kada je nastao 24. januara 1994. godine, ali je izvesno da je monetarnom rekonstrukcijom Avramović spasio i ekonomiju i stanovništvo.
„Sve je, zapravo, u poverenju“, rekao je Dragoslav Avramović u vreme kada je započeo svoj Program, u januaru 1994. godine, kada sam za Politiku uradila prvi intervju sa njim. „Ja nisam sociolog, nisam vršio istraživanja i ne mogu to da kažem. Ali, prema reakcijama privrednika, sindikata i prema podršci koju sam dobio od ključnih faktora u jugoslovenskoj vlasti, ja nemam nikakvih razloga da sumnjam u to da se stvarno misli da više neće biti igranja sa monetarnim sistemom“.
Bio je to Avramovićev odgovor na moje pitanje: „Da li smatrate da je postignut čvrst politički i društveni konsenzus da bi ovakav paket ekonomskih mera mogao da startuje?“
Moj prvi intervju sa Avramovićem u januaru 1994. godine, na beogradskom Ekonomskom institutu, nekoliko dana pre startovanja Programa monetarane rekonstrukcije (Foto: Lična arhiva)
Pokazalo se, međutim, već 1996. godine u maju, kada je Avramović smenjen sa pozicije guvernera centralne banke da je vlast želela da se „igra sa monetarnim sistemom“. Pokazalo se. takođe, da ako nemaš političku podršku, onda poslužiš za jednokratnu upotrebu. Duga je to priča, ali je jasno da Avramovićeva formulacija „Sve u poverenju“ važi i danas i za društvene i ekonomske situacije.
Velike su zasluge nesvakidašnje ličnosti, real-ekonomiste i stvaraoca Dragoslava Avramovića, ali da se danas 24. januara 2025., na godišnjicu zaustavljanja hiperinflacije iz 1994. godine, podsetimo još jednom njegove biografije.
Dr Dragoslav Avramović rođen je 1919. godine, u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u Skoplju gde je završio gimnaziju 1937. godine. Potom je studirao i diplomirao ekonomiju na Pravnom fakultetu, na odseku za finansije u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. godine. Bio je savetnik u Narodnoj banci Jugoslavije od 1951. do 1953., a pre toga je od 1946. do 1951. bio rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava. Na poziv novoosnovanih međunarodnih finansijskih institucija, odlazi iz Jugoslavije godine 1953. u Vašington, u Svetsku banku i tamo ostaje da radi do 1977. godine kao ekonomista, na raznim pozicijama. Ostalo je zabeleženo da je u Svetskoj banci napredovao od šefa Odeljenja za opšte studije do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva, 1980-1984), a zatim ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington, 1984-1988). Od 2. marta 1994. do 15. maja 1996. godine bio je guverner NBJ i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa 1995-1997. U maju 1996. godine Milošević je organizovao njegovu smenu sa funkcije guvernera, posle čega se Avramović politički aktivirao i podržao borbu opozicije. Bio je lider „Saveza za promene“ i učestvovao u formiranju DOS-a. Imao je veliku popularnost u narodu, što je tadašnja opozicija u velikoj meri koristila.
Dragoslav Avramović – čovek čije zasluge mnogi možda nikada neće ni dovoljno razumeti ni dovoljno priznati, preminuo je 26. februara 2001. godine u 82. godini, u mestu Rokvil kod Vašingtona, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.
