„Leto 1992. godine proveo sam radeći na bazenu na Banjici, u Beogradu, umesto da letujem u našoj kući u Dubrovniku, kao i svakog leta do tada. Tog leta sam u Beograd stigao iz Sarajeva, kao tinejdžer, pred upis u srednju školu, zbog rata koji je počeo u Bosni i Hercegovini, gde sam živeo sa roditeljima…Došao sam u grad u kome nikoga nisam poznavao. A onda sam u Beogradu, posle završene srednje škole, upisao Ekonomski fakultet, završio ga pre roka i počeo karijeru u bankarstvu, najpre u Narodnoj banci Srbije“…
Čija li je karijera ovako počela – moglo bi biti nagradno pitanje, jer bi malo ko pomislio da je reč o životnoj priči
Darka Popovića, sadašnjeg predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd. On je o tome govorio 22.marta, kao jedan od učesnika Prolećnog Vivaldi foruma (22.-24.marta), odgovarajući na temu: Prilika u neprilici. Svoju prezentaciju počeo je muzikom i stihovima Đorđa Balaševića, koja, kaže, odgovora njegovom sentimentu.
Nenaviknuti na situaciju da bankari pokažu „da imaju dušu“, ovakvi pogledi „iz drugog ugla“ uvek izazivaju pažnju slušalaca. Tako je bilo i ovoga puta: oko 200 učesnika Prolećnog Vivaldi foruma imalo je priliku da o poslu sazna više, iako nije bilo reči ni o ekonomskoj krizi, inflaciji, kreditima, ratama, ni o novcu i bankarskom sistemu.
Životna i poslovna karijera Darka Popovića se posle NBS nastavila u Delta banci, koju je potom kupila Banca Intesa, a usavršavao se i na Hardvardskoj poslovnoj školi, Poslovnoj školi na Stenfordu i Londonskoj biznis školi. U bankarstvu je već dve decenije i na osnovu svog životnog i poslovnog iskustva kaže: “Ako možete u životu da 55 odsto neprilike pretvorite u priliku, onda možete da smatrate da ste uspeli”.
Darko Popović je siguran da upornost i čvrsta opredeljenost za ono što se želi – donosi uspeh:
„U životu sam se uverio da se upornošću i velikim radom sve može postići“, rekao je Popović.
A na pitanje šta bi želeo da bude da nije bankar, Darko Popović kaže da bi, možda, bio košarkaš:
„Igrao sam košarku kad sam bio mlađi. U srednjoj školi sam mislio da sam baš dobar u tome. Ali, onda sam video moje drugare koji igraju za dve klase bolje od mene! I odustao sam od košarke u 18-toj godini“.
No, zato je pokazao istrajnost u onome za šta je bio siguran da je uspešan: u bankarstvu, što traje i danas, dok su prilike i neprilike – konstanta.
R. Nikolić