Vladika Grigorije na Mokroj Gori: Zagrljaj države i crkve uvek je na štetu crkve

Autor: Radojka Nikolić

O veri i kapitalizmu, o novcu, smislu i slobodi – to su bile teme razgovora koji je Vladikom Grigorijem vodio Vladmir Vučković, na Mokroj Gori, 3. decembra uveče, na Zimskom Vivaldi forumu u organizaciji Mokrogorske poslovne škole.

Vladimir Vučković, selektor ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma(održava se od 3. do 5. decembra), koji je posvećen aktuelnim trendovima u svetu biznisa i finansija, odlučio se za nesvakidašnji razgovor sa Vladikom Grigorijem u formatu „Late Night“ tokom koga je oko 200 učesnika foruma imalo priliku za stekne nova saznanja i o prošlosti, o sadašnjosti i o budućnosti. Na jedno od pitanja, o odnosu države i crkve, Vladika Grigorije je ovako odgovorio:

„Prvo što crkva treba da uradi jeste da se odvoji od cara. Zagrljaj između države i crkve uvek je na štetu crkve. Ja sam uvek zagovarao jednu blagu napetost u tom odnosu. Ne moramo biti neprijatelji, ali jako je važno da postoji jedan korektiv… Taj zagrljaj sa carevima, predsednicima, vladama – nije dobar. Crkva mora da bude izvan toga, ali da bude, s druge strane, primer kako se uredno sve odnosi prema državi“, rekao je Vladika Grigorije.

Govoreći o tom odnosu države i crkve, Vladika je rekao da „ima sreću što živi u Nemačkoj“:

„Za mene je postao pakao u jednom trentku, što ja kao episkop jedne male hercegovačke oblasti moram da budem dobar sa premijerom, sa ministrom da bih nešto uradio. Sad u Nemačkoj to ništa ne moram. Ja ne mogu da vam opišem koliko je to prijatno“, rekao je Vladika.

Naglašavajući značaj slobode, Vladika Grigorije kaže:

„Prvo da oslobodimo sebe a onda sve druge ljude i ono što zovemo institucije. Čovek je obdaren neverovatnim darom, darom slobode. Jako je važno da shvatimo da je čovek biće velikog dostojanstva. Možda je najvažnija stvar u ovom trenutku da merimo da li neko gazi to ljudsko dostojanstvo. U kapitalizmu kao i u socijalizmu videli smo da ljudi mogu nečovečni ali i čovečni. Odluka je na nama da li će biti zlo ili dobro ono što činimo. I na tome je velika odgovornost“.

Govoreći o svom životu u Nemačkoj, gde živi i službuje kao episkop dizeldorfski i nemački, Vladika Grigorije kaže:

„Živim sedam godina u Nemačkoj i imao sam nekoliko početnih lepih šokova. Jedan moj prijatelj je sudija u Minsteru. On je Srbin i roditelji su mu u Nemačkoj radili u fabrici. Mlad je čovek, divan, ima troje dece. On je u Nemačkoj doktorirao na poreskom pravu Srbije. I ja ga naivno pitam kakvo je poresko pravo Srbije u odnosu na nemačko, a on mi odgovara: Pa, mnogo je bolje napisano. Samo što se ne primenjuje.“

Naglašavajući značaj ljudskoj dostojanstva, Vladika Grigorije je podsetio da se prva tačka nemačkog Ustava odnosi na nepovredivost ljudskog dostojanstva:

„Prvi član, prvi stav nemačkog Ustava glasi: Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Obaveza je svih državnih vlasti da ga poštuju i štite. Meni se to strašno sviđa, jer koliko god da smo neistomišljenici, moramo poštovati jedni druge“, rekao je Vladika Grigorije.

On ističe da različitosti među ljudima nisu loše, ali podele zbog različitosti su loše:

„Mi moramo da se naučimo da razgovaramo tako da nam je u prvom planu: ne smem da povredim njegovo dostojanstvo. Dostojanstvo njegove ličnosti. Sloboda je jednako ljubav, ali je sloboda jednako i odgovornost. Ja se plašim da smo mi počeli tako da ljudi najvećeg intelektualnog kapaciteta razgovaraju tako da ne uvažavaju jedan drugog. To je opasno, to nije hrišćanski. Ako bismo hteli da krenemo u oporavak našeg društva, to bi bila prva bolna tačka. Naš bol je u tome što ne poštujemo drugoga kao samog sebe“.

Na istu temu Vladika Grigorije pominje i tragičan slučaj sa padom nadstrešnice u Novom Sadu:

„Mi ne vodimo računa o ljudima. Odjednom padne ljudima nadstrešnica na glavu i mi se kao čudimo. Pa, trebali smo da znamo da to mora da se dogodi ako ne mislimo da je čovek važniji od tog BDP-a, od ovoga ili onoga. Čovek je najvažniji. Šta će ti sve to, ako ubiješ čoveka“.

I za kraj, na pitanje Vladimira Vučkovića o odnosu pravoslavlja i ekonomije, o odnosu prema poslovanju, Vladika Grigorije je ovako odgovorio:

„Nemojte nikad da se zadržavate u plićaku. Svi se tu zadržavaju, tu je gužva, galama, blato. Idite u dubinu, tamo gde je tišina. A hrabri ljudi se ne plaše, ni dubine ni tišine. Većina ljudi nisu hrabri. Moraš da imaš dobru veru i dobru nameru i moraš da budeš hrabar. Ne postoji hrabrost ako nije praćena verom i dobrom namerom. Mi moramo da postavimo da je naš cilj dobar. Jako je važno da ne gledamo samo da do nečega dođemo. Jednako je važno kako ćemo do nečega da dođemo. Svi ljudi koji su došli do nečega nepravilno, nedobronamerno – dođu do kraha. Jer, možda postaneš i bogat, i predsednik i patrijarh i vlasnik ne znam čega, ali nećeš biti sretan ako nisi to radio tako da si pazio na druge ljude“, rekao je Vladika Grigorije, što je istovremeno bila i svojevrsna poruka upućena poslovnoj zajednici sa ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma na Mokroj Gori.