Miloš Vuković, Kanada: „Banke u senci“, kao paralelni finansijski sistem, mogu izazvati novu globalnu krizu koja bi opet krenula iz Amerike

Autor: Radojka Nikolić

„Da li svetu uskoro preti opet neka globalna ekonomska kriza“ – bilo je pitanje za Miloša Vukovića, uspešnog investicionog menadžera, potpredsednika Odeljenja za investicije u RBC Global Asset (Kanada), koji u Kanadi živi i gradi karijeru već duže od tri decenije.

U intervjuu za moj portal www.magazinbiznis.rs Miloš Vuković govori o potencijalnim opasnostima po svetsku ekonomiju, o mogućoj globalnoj recesiji, ali i o finansijskoj krizi koju mogu da izazovu sve rasprostranjenije nove finansijske institucije – „banke u senci“.

Zato, na pitanje: Da li svetu preti nova globalna ekonomska kriza, Miloš Vuković odgovara ovako:

„Osim geopolitičke situacije koja uvek može da eskalira i da uvede globalnu ekonomiju u recesiju, kao što je, na primer, dalje zaoštravanje trgovinskog rata između SAD-a i Kine i nekontrolisano uvođenje carina, svetu preti opasnost od još jedne finansijske krize“.

Vuković napominje da sećanja na 2008. godinu još nisu izbledela i zato investitori povlače pararelu između današnje situacije i tog vremena:

„Uzrok krize ne mora da bude isti, ali posledice mogu biti jako slične i da dovedu do globalne recesije, propasti banaka, masovnih otpuštanja, zatvaranja firmi i slično“.

Šta može biti uzrok nove globalne krize?

„Moguć uzrok sledeće krize može biti preveliki oslonac na paralelni finansijski sistem koji se razvio u razvijenim zemljama. Privatni fondovi i privatne kreditne institucije su zamenile tradicionalne banke u oblasti izdavanja kredita i zajmova preduzecima i pojedincima.

Sekjuritizacija tih kredita i zajmova umnogome podseća na strukturirane kredite (structured credit) i hartije od vrednosti obezbeđene hipotekom (mortgage backed securities) koji su bili u centru Velike finansijske krize na početku ovog veka, 2008. godine.

Kako posluju te privatne kreditne organizacije?

“Za razliku od banaka koje moraju da se pridržavaju striktnih pravila o kolateralizaciji i minimumu kapitala, ove privatne institucije obično posluju bez neposredne kontrole i tržišne regulative. Zato se ta mreža i naziva ‘bankama u senci’ (shadow banking).

Nedavna bankrotstva First Brands, proizvođača auto delova i Zions Bancorp (regionala banka u SAD-u) koji su propali delom zbog finansijskih malverzacija ali delom i zbog ekonomskih faktora, kao što su carine ili smanjenje emigracije u SAD-u, mogu biti znaci početka neke nove kreditne krize. Zato investitori treba da budu oprezni i izbegavaju visoko rizična ulaganja.

Gde bi se najpre javila nova globalna ekonomska kriza? Odakle bi startovala? Kakav je to “paralelni finansijski sistem”?

“Verovatno bi kriza startovala tamo gde je počela i poslednja Velika finansijska kriza – u Americi. To je zato što je tamo ‘shadow banking’ najviše izražen i zato što je uticaj američke ekonomije na ostatak sveta takav, da bi se bilo kakva kriza brzo prenela na ostatak sveta. Ako bi se, recimo, tako nešto dogodilo samo u Britaniji ili u Japanu, to bi pre onda bila neka kriza lokalnog ili regionalnog karaktera.

Ali svet već ima dovoljno komplikovanu situaciju zbog američkih carina koje uveo Tramp. Ko je najviše pogođen Trampovim carinama? Da li je jedan od ciljeva uvođenja carina bio usmeren na usporavanje rasta kineske ekonomije?

„Izgleda da niko nije pošteđen posledica unilateralnog uvođenja carina od strane SAD-a, čak ni tradicionalni saveznici kao što su, na primer, Evropska Unija ili Kanada. Kineska ekonomija je sigurno trn u oku američkoj administraciji i Trampu. Carinama se želi smanjiti zavisnost od uvoza kineske robe i dalji negativan uticaj na americki deficit. Obe države veruju da onaj ko pobedi u trci za dominaciju u ključnim oblastima koje uključuju AI (artificial inteligence), kvantum kompjuting, robotiku i proizvodnju dronova i raketnih sistema, imaće prevlast u ekonomiji i na vojnom polju u narednih 30 godina.

Zbog toga su SAD ograničile izvoz najsofisticiranijih mikro čipova u Kinu. Na to je Kina uzvratila zabranom izvoza 12 od 17 retkih metala u SAD, pod izgovorom zaštite najviših nacionalnih interesa, kako bi pokazala da ima ozbiljne namere da udari tamo gde najviše boli, a to je u oblasti naoružanja i razvoja tehnologije”.

Zašto svetska ekonomija usporava? Da li su uzrok samo Trampove carine ili ima još nešto?

„Tako je, carine su jedan od dva velika rizika za svetsku ekonomiju. Jer, još je nepoznato na kom nivou će se ustaliti, naročito prema Kini. Drugi veliki rizik je povezan, ali je malo širi jer obuhvata celu geo-političku situaciju i rivalstvo dve velike supersile. Ukoliko ne popuste, postoji opasnost da svetsku privredu uvuku u jednu veliku globalnu recesiju”.

Kako bi izgledala ta velika globalna recesija i šta bi donela malim državama kao što je Srbija, na primer?

“U svakoj globalnoj recesiji nema pošteđenih. Tu bi zemlje u razvoju bile dosta pogođene. Obično kada dođe do recesije, investitori se povuku i preorijentišu se na siguranija ulaganja ili čuvaju novac za ‘bolja vremena’. Dolar i jen jačaju, evro slabi. EU, koja je najveći investitor za Srbiju, sigurno bi preusmerila deo tog ulaganja za domaće potrebe tako da bi Srbija, kao i većina zemalja u razvoju ili Frontier markets, bila u gubitku i trpela posledice krize”.

Šta je Tramp postigao uvođem carina?

„Tramp uvođenjem carina želi da ostvari više ciljeva. Prvo, on ima nameru da ojača industrijsku proizvodnju u svojoj zemlji. Zatim, želi da utiče na ostale članice NATO pakta da povećaju ulaganje u odbranu i naoružanje čime bi se smanjilo učešće SAD-a u tom domenu. Konačno, cilj mu je da se smanji deficit državnog budžeta koji je dostigao alarmantni nivo od blizu 4% BDP-a kao i celokupni dug koji je trenutno na nivou od 125% američkog BDP-a“.

Da li su to efekti kakve je Tramp želeo?

“Svaki od tih Trampovih ciljeva ima smisla i krajnje je vreme bilo da se američka vlada njima pozabavi. Ali, pitanje je da li su carine pravo sredstvo da se to ostvari. Još je rano da se oceni da li je to dobar potez, ali već se vide određene neželjene posledice: za sada je to postepeno vraćanje inflacije koja preti da postane hronična i smanjenje globalizacije, odnosno izolacionizam”.

Gledano iz vaše ekspertize – za šta su najviše zainteresovani investitori? U šta se najviše ulaže?

“Trenutno su najveća kapitalna ulaganja u privredu u oblasti veštačke inteligencije (AI). Zato je zabeležen nezapamćen rast vrednosti akcija jednog uskog kruga kompanija koje ulažu u data centre, mikročipove, energente i ostalu infastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom. Naravno, najveće kompanije povezane sa ovim trendom su u SAD-u i poznate su po nazivu Mag 7 (magnificent 7) što ukljucuje Apple, Microsoft, Amazon, Meta, Alfabet, Tesla i Nvidia.

U ostalim regijama kompanije kao Tencent ili Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC) deo su ovog trenda. Uz to, svedoci smo gotovo paraboličnog rasta cene zlata, pa i srebra. Mnoge centralne banke su rešile da diversifikuju svoje devizne rezerve i smanje zavisnost od američkog dolara. To je dovelo, između ostalog, do rasta cene zlata koje je nedavno prešlo granicu od $4,000 dolara. Oni skloni većim rizicima, nastavljaju da ulazu u bitkoin.

Šta će doneti ovako veliko ulaganje u naoružanje, posebno u EU čije države, posebno Nemačka, ulažu stotine milijardi evra u naoružanje?

„Povećanje ulaganja u naoružanje je dovelo do određenog ubrazanja privrednog rasta u zemljama EU, pre svega Nemačkoj, inkrementalno oko 0,5-1% na godišnjem nivou. To se pozitivno odrazilo na profite mnogih evropskih kompanja. Od početka ove godine pa do kraja septembra, MSCI Europe – index koji meri rast evropskih kompanija, imao je skoro duplo veći rast nego SP 500, 26,7% u odnosu na 12,94%. Najveći deo rasta evropske berze ove godine se može pripisati bankama i vojnom kompleksu (“banks and tanks”)“.

Da li je moguće da će u 2026. pokretač privrednog rasta u Evropi (EU) biti ulaganje i proizvodnja naoružanja? Kuda vodi takav rast?

„Sve zavisi od toga da li je to ulaganje u proizvodnju naoružanja u Evropi neto povećanje ukupnog naoružanja u svetu, ili preusmeravanje dela proizvodnje iz SAD-a koje sada žele da podele taj teret sa ostalim članicama NATO pakta. Pretpostavljam da imamo oba elementa i da će kao rezultat, ukupna količina naoružanja u svetu da se poveća. To može da bude dobro u smislu da obeshrabri nove avanture u Evropi i proširenje rata iz Ukrajine na okolne zemlje.

Jer, ako su dve sile poput NATO-a i Rusije na sličnom nivou što se tiče naoružanja, manja je verovatnoća da će ući u direktan sukob. Sa druge strane, izvoz tog oružja u druge, nestabilne delove sveta sigurno može da dovede to novih sukoba i kriznih žarišta”.

 Pri kraju smo 2025. godine, kako biste je ocenili u oblasti investiranja i makroekonomije?

„Ne možemo da se požalimo što se tiče investiranja, jer je ovo treća godina zaredom da je globalno tržište akcija ostvarilo veoma pozitivne dobitke. MSCI World je do kraja septembra porastao za 15,6% što je treća godina zaredom da svetsko tržište akcijama beleži dvocifren rast.

SAD nastavlja da bude pokretač globalne ekonomije. Mag 7 kompanije dominiraju svojim rastom i profitima ne samo domaćim nego i globalnim indeksima. Rizik da će svetska ekonomija upasti u recesiju je opao zadnjih meseci na manje od 30%, iako je pocetkom godine bio čak oko 40%”.

Pozitivni trendovi u 2025.?

“Od pozitivnih trendova beležimo to da su, kao što sam spomenuo već, ekonomske posledice carina, ipak, manje nego što je izgledalo u aprilu ove godine.

Centralne banke širom sveta vode labaviju monetarnu politiku, tako da su kamatne stope generalno u padu. Ipak, ne treba biti previše opušten jer posledice carina mogu da kasne i još se nisu potpuno pokazale u svim sferama privrede. Generalno, privredni rast širom sveta je u najbolju ruku skroman i izložen brojnim rizicima, pre svega mogućnošću da se inflacija vrati”.

 

 

Kakve su procene za 2026. godinu?

“Prema proceni MMF-a u 2026-oj godini globalni rast će biti na sličnom nivou kao ove godine, znači – ne očekuje se neki veći pomak. Rast globalne ekonomije će u 2026. biti gotovo isti kao ove godine (3,1% u odnosu na 3,2%).  Predviđa se blago usporavanja rasta u zemljama u razvoju na 4% u odnosu na 4,2% iz 2025. Kina, koja je imala rast od 5% u 2024. nastavlja da se sučeljava sa usporavanjem razvoja jer je taj rast BDPa u 2025. pao na 4,8%, a prema predviđanjima MMF-a pašće dalje na 4% u 2026.

Razvijene zemlje ce beležiti identičan rast u 2026. kao i u 2025. a to je oko 1,6%. Što se inflacije tiče, naša predviđanja su da će ona sledeće godine biti oko 3% u SAD-u, a između 2 i 2,5% u Evropi i zemljama u razvoju”.

Šta će se dešavati sa nemačkom ekonomijom koja je za Srbiju veoma važna zbog fabrika koje kod nas posluju i ukupne spoljnotrgovinske razmene?

„Od G7 članica, ocekuje se da će Nemačka, uz SAD i Kanadu beležiti pozitivan rast u 2026-oj godini. Nemačka privreda je bila u blagoj recesiji 2024. jer je te godine zabeležila negativan rast od -0.5%. Ove godine je, uz već pomenuto ulaganje u vojni kompleks, zabeležen mali rast od 0,2%, a sledeće godine se očekuje dalja ekpanzija od oko 1%. Ipak je to vrlo skromno za zemlju koja je godinama važila za lokomotivu razvoje čitave Evrope“, ocenio je za www.magazinbiznis.rs Miloš Vuković, potpredsednik Odeljenja za investicije u RBC Global Asset u Kanadi.