Svetska banka: Zapadnom Balkanu potrebno 37 milijardi dolara u narednoj dekadi za zaštitu od posledica klimatskih promena

BEČ, 17. jul 2024. – Šest ekonomija Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaklјučak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke koji je objavlјen danas, navodi se u saopštenju za medije koje je objavila Kancelarija Svetske banke u Beogradu.

Sprovođenje adekvatnih mera u cilјu odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu, regionu koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora. Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici lјudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

Izostanak akcije nije opcija za region, pošto je već pod snažnim uticajem klimatskih promena. Primera radi, tokom protekle decenije poplave su neposredno pogodile dva miliona lјudi, a njihovi efekti će se dodatno pogoršavati sa pojavom sve ekstremnijih padavina. Sve veću pretnju predstavlјaju i šumski požari, kojih je 2021. zabeleženo preko 1.500, što odgovara povećanju od 21% tokom protekle decenije. Suše negativno utiču na polјoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako izazivaju hilјade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.

„Klimatske promene jasna su pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka za Zapadni Balkan u Svetskoj banci. „Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni. Međutim, dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast“, dodala je ona.

Prema procenama Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose, i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Pored toga, zemlјe Zapadnog Balkana treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja. Pa ipak, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa cilјevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavlјalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora.

Pored toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih ih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost. Nadalјe, i sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila.

U izveštaju se naglašava da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora. Međutim, da bi bile u stanju da mobilišu privatna ulaganja, zemlјe Zapadnog Balkana moraju da obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

„Prilagođavanje na klimatske promene od klјučne je važnosti da bi zemlјe Zapadnog Balkana mogle u što većoj meri da iskoriste svoj potencijal i podstaknu snažan, održiv razvoj“, rekao je Nikola Markije, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan. „Za to će od presudnog značaja biti učešće privatnog sektora. U ovom izveštaju prikazana je jasna i pravovremena putanja za ostvarenje nultog nivoa emisija uz istovremeno staranje o zaštiti lokalnih zajednica i ostvarenju ekonomskih koristi od ove zelene tranzicije“, pojasnio je Markije.

U izveštaju CCDR za Zapadni Balkan predstavlјeno je nekoliko preporučenih javnih politika koje će omogućiti ovom regionu da do 2050. ostvari klimatsku neutralnost. Te preporuke su podelјene na tri kategorije javnih politika:

• Horizontalne: uspešno prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje njihovih efekata zahteva povezivanje institucija u cilјu sprovođenja aktivnosti u ovim oblastima. Primera radi, nužno je osnovati posebne državne organe ili komisije usredsređene na klimatske promene, a nacionalne obaveze u pogledu klimatskih promena trebalo bi da predstavlјaju osnovu za rešavanje svih klimatskih pitanja.

• Prekogranične: saradnja između zemalјa klјučna je značaja za otklanjanje klimatskih rizika koji nadilaze geografske granice. Jačanje regionalnih institucija neophodno je da bi se omogućila koordinacije na polјima kao što su sistemi za rano upozoravanje, zajedničko upravlјanje resursima i harmonizacija energetskih sistema.

• Cilјane: odgovor na konkretne potrebe osetlјivih zajednica nužno je za delotvornu primenu rešenja i sprovođenje javnih politika. Među cilјanim politikama su reforme obrazovanja i obuke kako bi se unapredili mobilnost radne snage i aktivnosti na usvajanju klimatski pametnih praksi.

Grupa Svetske banke pomaže državama da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgrade otpornost na ekstremne vremenske prilike. Grupa je sebi postavila ambiciozan cilј da do 2025. opredeli 45% svog finansiranja za klimatske aktivnosti, pri čemu će sredstva biti ravnomerno raspodelјena na ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje na njih. Tokom fiskalne 2023. i 2024, Grupa Svetske banke obezbedila je skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju za medije.