Никола Понтара
Привреда Србије се до сада, углавном, успешно носила са ефектима рата у Украјини, растућим ценама енергије на светском тржишту и успоравањем глобалне економије. Али убрзање инфлације, вођено пре свега вишим ценама хране, као и погоршање биланса текућег рачуна, одражава се на економски изглед земљишта и материјални положај најрањивијих група, наводи се у најновијем Редовном економском извештају за Западни Балкан, објављеном 24. октобра.
Привредни раст Србије у првој половини 2022. године износио је 4,1 одсто. Раст је био вођен, пре свега, приватном потрошњом, подстакнутом значајним повећањем плате и кредита одобрених домаћинствима. Без обзира на опадање нето извоза, пројекција економског раста за 2022. годину остаје непромењена на 3,2 одсто. На средњи рок, годишња стопа економског раста требало би да се стабилизује на око 3 одсто.
„Мада наше пројекције раста за ову годину и на средњи рок остају суштински непромењене, негативни ризици би могли да утичу на остварење ових пројекција“, рекао је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији. „Скуп увоз енергената довео је до значајног погоршања дефицита текућих плаћања, који би могао да достигне чак 10 одсто БДП-а у 2022. години, док инфлација остаје тврдоглаво висока.“ Макроекономске изгледе могу угрозити више ризика који би могли да се материјализују током 2022. и 2023. године, укључујући даљи скок цена хране и енергената. Поред тога, мада је фискални дефицит за сада ограничен захваљујући успешној наплати јавних прихода током 2022. године, и он би могао да се погорша ако домаћим државним предузећима буде потребна додатна финансијска подршка ради финансирања даљег увоза енергије.
Темпо раста успорава широм Западног Балкана, при чему висока инфлација нарушава куповну моћ и поверење привреде, док је раст запослености мање динамичан услед растуће неизвесности. Иако је стопа сиромаштва наставила да пада широм Западног Балкана у 2022. години, знатно виша инфлација може угрозити смањење сиромаштва у будућности.
„Државе Западног Балкана предузимају потребне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цену: расходи су се значајно увећали“, рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан.
„Од пресудног је значаја да се таквим мерама ублажи утицај кризе на најрањивија домаћинства и фирме. Светска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима.“
Регион Западног Балкана требало би да остане усредсређен на подстицање средњорочног раста. Да би се то остварило, владе треба да подстичу тржишну конкуренцију, одстране препреке за пословање, заштиту стране инвестиције, умањивање ограничења за учешће жена у радној снази, унапређење квалитета образовања и подигну стандарде у државној управи, укључивање и дигитализацију.
Текућа криза, такође, наглашава и значај убрзавања зелене транзиције, која ће омогућити да пређе са нестабилних и прљавих угљоводоника на чистију производњу електричне енергије. То је важно да би се усвојили зелени обрасци производње и потрошње, наводи се у извештају Светске банке.
