Kada su Srbi otkrili Davos?

Piše: Radojka Nikolić

Završen je i 53. Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu, uz nekoliko dana dizanja medijske pažnje o globalnim krizama (sada se koristi izraz poli-kriza!), inflaciji, recesiji, energetskim problemima, klimatskim promenama i, neizbežno – o bogatima i siromašnima. Ni ovoga puta Davos neće rešiti ni jedan od ovih problema, kao što se to do sada nikada i nije dogodilo. Jer, ovaj elitistički globalni skup i nema nameru da to rešava. Davos je “sajam”, odnosno platforma za susrete političke i poslovne elite, koja tu ima priliku za “razmenu mišljenja”, za nova saznanja “o svemu pomalo, za svakog ponešto”, za otvaranje “gorućih tema” i, naravno, za lobiranje. Svako lobira za svoje pozicije i interese. I političari i poslovni ljudi.

No, WEF-u u Davosu se i dalje pridaje veliki značaj i u najvažnijim svetskim medijima i u malim državama kojima je stalo da se nekako “pozicioniraju” među elitom, ne bi li i njima pale neke mrvice sa trpeza bogatih. I tu je i naša “Srbijica”. Izveštavalo se i ovih dana mnogo o boravku i razgovorima srpske delegacije i predsednika države u Davosu, kao i ranijih godina, sve dok korona period nije prekinuo taj kontinuitet.

Ali, Srbi održavaju kontinuitet boravka i učešća na WEF-u u Davosu, već 22 godine. Da li je u prošle dve decenije i dve godine bilo velike koristi za Srbiju – posebna je tema i zahteva mnogo elaboracije, ali nije loše podsetiti se na to kada su i kako Srbi “otkrili Davos”.

Forum u Davosu se održava od 1971. godine (uzgred, Josip Broz Tito nikada nije bio tamo, niti je imao želju!), ali naša istorija kaže da se na forumu u Davosu prvi našao Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SR Jugoslavije, i to 28. i 29. januara 2001. godine, što znači tri meseca posle petooktobarskih promena. Sa njim su tada bili i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, srpski premijer Zoran Đinđić i republički ministar finansija Božidar Đelić, a kao treći predstavnik SR Jugoslavije, u Davos je zvanično pozvan i glavni i odgovorni urednik Radio-televizije B92, tada predsednik ANEM-a Veran Matić.

Prema tadašnjem saopštenju, predsednik Koštunica je imao razgovor sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom i drugim zvaničnicima, a podrška novim vlastima je pružena time što je WEF imao dve plenarne sednice na teme: “Jugoslavija, sledeći korak” i “Rekonstrukcija i stabilnost na Balkanu”. Duga bi bila priča o ovom povratku SR Jugoslavije na međunarodnu scenu, posle pada Slobodana Miloševića, ali je ostao zabeležen i srdačan susret Koštunice i Stipa Mesića, tadašnjeg hrvatskog predsednika, koji su se dogovorili da odnosi budu unapređeni i podignuti na nivo ambasada…

Mnogo toga se dogodilo u međuvremenu, ali, evo i 22 godine kasnije, sada u susretu predsednika Srbije i hrvatskog premijera Plenkovića, opet se u Davosu govori o unapređenju naših odnosa…

No, posle te prve posete Davosu i WEF-u, usledio je 32. Svetski ekonomski forum u januaru 2002. godine, koji je ovoga puta održan u Njujorku, u znak podrške SAD zbog napada na Svetski trgovinski centar u septembru prethodne godine. Tog januara 2002. godine u radu WEF-a učestvovala je srpska delegacija sa premijerom Zoranom Đinđićem na čelu, u kojoj su bili još i ministar finansija Božidar Đelić i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić. Ostaće zabeležen intervju koji je Zoran Đinđić, pored ostalih medija, dao i Vašington postu, u kojem se žali da SR Jugoslavija uopšte ne dobija obećanu pomoć od međunarodnih institucija, da je do tada stiglo tek oko 500 miliona dolara pomoći, “a mogli bi da nadoknade makar štetu koju su nam naneli bombardovanjem”, citirao je novinar Vašington posta tada Đinđića, uz napomenu da je srpski ministar bio neumoran u potrazi za investitorima koje je, kako je napisao, “jurio po hodnicima hotela Valdorf Astorija” u kojem se WEF održavao te 2002. godine.

Srpski premijer Zoran Đinđić će se naći u Davosu i na 33. Svetskom ekonomskom forumu u januaru 2003. godine, u istoj misiji potrage za investitorima, kada je 24. januara predsedavao jednoj od panel diskusija, pre svog tragičnog kraja i atentata 12. marta 2003…

Od tada su prošle dve decenije, a za male države se ništa nije promenilo u Davosu. I dalje jure investitore i dobijaju obećanja. Ništa se nije promenilo ni za bogate i siromašne. Bogati su elita koja zajedno sa političarima odlučuje o sudbini sveta i profita. Na nesreću siromašnih, svakog januara, dan pre petodnevog zasedanja WEF-a, pojave se rezultati istraživanja nevladine, humanitarne organizacije OXFAM koja izmeri da su “bogati postali još bogatiji a siromašni još siromašniji”.

U ovogodišnjem izveštaju OXFAM-a to izgleda ovako. Najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu steklo je skoro dve trećine novog bogatstva stvorenog od početka pandemije. Zato OXFAM predlaže povećanje poreza na prihod milijardera, navedeno je u izveštaju pod nazivom „Opstanak najbogatijih“. OXFAM poziva zemlje da nametnu poresku stopu od najmanje 60 odsto na dohodak od rada i od kapitala, za multimilionere i milijardere. Prema računici, čak i porez do pet odsto koji bi platili svetski milijarderi, mogao bi da obezbedi oko 1,7 biliona dolara godišnje, što je dovoljno novca da dve milijarde ljudi izađu iz siromaštva, kao i da se finansira globalni plan za okončanje gladi.

Ali, naravno, to se neće dogoditi, iako i OXFAM konstatuje da su “superbogati nadmašili čak i svoje najluđe snove”, te da polovina svetskih milijardera već živi u zemljama u kojima ne postoje porezi na nasledstvo.

Ako se pogledaju “tehnički” detalji za pristup tom elitnom skupu, korporacije plaćaju godišnju članarinu WEF-u od 60.000 švajcarskih franaka, dok za status “strateškog partnera” članarina može dostići 600.000 franaka, navodi agencija AP.

Za ulazak na forum treba da se dobije poziv i da se plati dodatna naknada, koja iznosi 27.000 franaka. To važi samo za korporativne lidere, dok predstavnici civilnog društva, nevladine organizacije, lideri Ujedinjenih nacija i vladini zvaničnici ništa ne plaćaju. O bezbednosti skupa brine 5.000 švajcarskih vojnika i 1.000 policajaca.

Uz te detalje još i ovaj podsetnik: Svetski ekonomski forum osnovao je 1971. Klaus Švab, nemački profesor ekonomije, a tema prvog skupa bila je “Kako usvojiti američki način upravljanja”. Tada je to bio skup samo za menadžere, no kako je pronicljivi profesor Švab ubrzo shvatio da od menadžera, bez političara, nema ništa, dve godine kasnije konferencija je proširila fokus na globalnu ekonomiju i društvene teme. Od tada u Davos, na poziv, dolazi svako ko se nešto pita na svetskoj sceni, a plaća onaj ko želi nešto da pita i da vidi svetsku elitu.

Elita pak, već godinama, na svojoj agendi ima tri glavne teme za koje traži rešenja: klimatske promene, smanjenje siromaštva i oporezivanje bogatih. Nijedan od tih problema nije rešen. Ni ove godine. Zato će WEF u Davosu nastaviti da rešava globalne probleme, na našu žalost bez uspešnog epiloga, a na korist i zadovoljstvo elite koja se okuplja svake godine, koja tamo razmišlja, razgovara i – bogati se.