Autor: Radojka Nikolić
Posle izveštaja Fiskalnog saveta o prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju i upozorenja u vezi sa sve većim odlivom deviznih prihoda u inostranstvo, danas (11. marta) objavljena je još jedna analiza na temu priliva i odliva SDI. Reč je o publikaciji MAT (Makroekonomske analize i trendovi) koju zajedno objavljuju beogradski Ekonomski institut i Privredna komora Srbije, čiji je glavni urednik Ivan Nikolić, sa autorskim timom u kojem su: Marko Miljković, Vesna Simonović, Sanja Filipović, Goran Nikolić, Katarina Stančić, Petar Korović, Vesna Pantelić i Duško Bumbić.
Prema objavljenim podacima u ovoj analizi, neto priliv SDI u periodu januar–decembar 2024. godine iznosio je 4,6 milijardi evra (za 338,8 miliona evra ili za 7,9% više). Ukupan priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu januar–decembar 2024. godine iznosio je 5,2 milijarde evra (za 646,7 miliona evra ili za 14,2% više), navode autori MAT-a.
“U cilju potpunijeg sagledavanja efekata SDI, treba imati u vidu da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio 4,57 milijarde evra, od čega se 2,59 milijardi evra odnosi na odlive po osnovu dividendi, 396,7 miliona evra na odlive po osnovu kamata, dok je 1,58 milijardi evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima”, navodi se u analizi i objašnjava:
“Ukoliko se priliv od 5,2 milijarde evra, koji je ostvaren po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 4,57 milijarde evra (odnosno sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima), čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 633,7 miliona evra (za 591,7 miliona evra ili za 48,3% manje u odnosu na period januar–decembar 2023. godine)”, piše u analizi najnovijeg MAT-a.
Potom je objašnjeno da “u strukturi ukupnog priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju koji je iznosio 5,2 milijarde evra, udeo vlasničkih ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, povećan je sa 77,0% na 79,7%, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja smanjen sa 23,0% na 20,3%”. Autori MAT-a ističu i sledeće:
“Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim, jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju. Takođe, treba imati u vidu da, za razliku od međukompanijskih kredita, vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje”, ocenjuju autori MAT-a u najnovijoj publikaciji dostupnoj medijima od 11. marta.
