Autor: Radojka Nikolić
(Screenshot)
„Veoma sam zauzet završavanjem moje kuće, jer sam kupio kuću staru 110 godina u Beogradu. Mislim da ću je završiti za oko tri meseca. Tako da sam veoma uzbuđen zbog moje kuće u Beogradu“, rekao je Muhamed Alabar, jedan od milijardera sa Forbsove liste za 2025. godinu (bogatstvo od 2,3 milijarde dolara), vlasnik kompanija Emaar Properties i Eagle Hills (većinski vlasnik Beograda na vodi – 68%, preko kompanije Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C).
Gospodin Alabar je to izjavio polovinom maja ove godine u ekskluzivnom intervjuu za TV NewsMax Balkans. Razgovor je vodio novinar Borislav Višnjić u Podgorici, gde je održana konferencija o nekretninama (15. i 16. maja). Na toj konferenciji gospodin Alabar bio je glavni govornik, što je bila nesvakidašnja prilika da se lično pojavi kao govornik na regionalnoj konferenciji u ovom delu Balkana.
Intervju Muhameda Alabara za TV NewsMax Balkans: razgovor je vodio novinar Borislav Višnjić u Podgorici, polovinom maja 2025. (Screenshot)
U zanimljivom intervjuu koji je vodio kolega Višnjić, posebnu pažnju mi je skrenuo taj detalj o kući staroj 110 godina! Iz nekoliko razloga.
Na primer, zašto jedan milijarder, koji gradi novi grad na vodi – Belgrade Waterfront, kupuje staru kuću i to stariju od jednog veka! Zatim, kada je kuća stara 110 godina, znači da je građena 1915. godine, odnosno početkom prošlog veka, to jest u drugoj godini Prvog svetskog rata.
A to znači da je stara kuća morala da bude renovirana mnogo puta do sada. Jer, pitanje je kakav je građevinski materijal korišćen, koliko je bio otporan na “zub vremena” i šta je sve tu moglo da propadne za 110 godina. Možda je i dograđivana?
Naravno, pitala sam se i gde se nalazi ta kuća, jer gospodin Alabar nije precizirao lokaciju.
Razume se, prvo sam pomislila na Dedinje. Tamo je puno „starih“ kuća, velikih i još većih, za političare, diplomate, biznismene i elitu – šta god se pod tim podrazumevalo. Naseljavanje „Dedinog brda“ (izvor – Wikipedia) počelo je početkom XX veka a intenziviralo, se od 1924. do 1936. godine, izgradnjom dvorova porodice Karađorđević…
Dakle, pomislila sam, verovatno je ta kuća milijardera Alabara na Dedinju. A onda to ukucam u Google pretraživač i odmah nađem: /nova.rs/vesti/drustvo/drzavna-vila-u-uzickoj-pala-u-ruke-investitora-beograda-na-vodi-milijarder-iz-emirata/
Naime, na portalu Nova S je još 8. decembra 2023. godine (autor Andrija Lazarević) objavljen tekst u kome se navodi da je: „državna vila u Užičkoj ulici broj NN, u elitnom beogradskom naselju Dedinje, prodata firmi ANH Holding Limited, koja je u vlasništvu Muhameda Alabara”. (Zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u ovom tekstu na portalu www.magazinbiznis.rs ne objavljujem broj kuće).
No, novinar portala Nova S je proverio i katastar, te je našao da je kao imalac prava nad tim objektom u Užičkoj ulici upisna firma „ANH Holding limited”. Kao prethodni vlasnik vile bila je upisana Republika Srbija, navodi Nova S, što znači da je srpska firma Dipos prodala državnu vilu gospodinu Alabaru. Po kojoj ceni – ne zna se, jer je Dipos d.o.o – društvo za nekretnine koje upravlja zgradama u državnoj svojini.
Magična privlačnost Užičke ulice na Dedinju, za raznovrsnu elitu, ne prestaje već duže od jednog veka – od kraljeva do Broza i Miloševića, od Đinđića do Tome Nikolića. Da ne nabrajam biznismene koji su vlasnici vila i kuća na ovom „čarobnom bregu“.
Slučaj je hteo da početkom ovog avgusta prođem (kolima) Užičkom ulicom. Lagana vožnja kroz ulicu (zbog ograničenja brzine) omogućava da se lepo vide velike kapije, visoki zidovi, kućice sa policajcima i obezbeđenjem ispred kapija, kamere…
No, čim sam ušla u ulicu, setila sam se one rečenice gospodina Muhameda Alabara o kući na Dedinju, iz onog intervjua u Podgorici. Setila sam se one najave da će renoviranje kuće biti završeno za tri meseca. Znači, ako je to rekao u maju, avgust bi mogao biti kraj renoviranja.
I, zaista, oko tog broja u Užičkoj ulici, bile su postavljene građevinske mašine i materijal – vidi se, nešto se radi. Kapija dvorišta koje je, očigledno, veliko, bila je otvorena upravo zbog radova koji su u toku, te se kuća mogla videti. Tako sam i napravila fotografiju koju objavljujem. Da je kuća završena, kapija bi bila zatvorena i – ništa od snimka!
Vila u Užičkoj ulici za koju se (prema adresi) može pretpostaviti da je u vlasništvu Muhameda Alabara – snimak načinjen početkom avgusta, vidi se da je renoviranje još u toku (Foto: R.Nikolić – zabranjeno korišćenje ove fotografije za objavu u drugim medijima – podleže zaštićenim autorskim pravima)
Naravno, ako je to baš ta kuća u Užičkoj ulici broj NN, koju je država prodala gospodinu Alabaru…
Pogledala sam kasnije i stariji snimak tog objekta u Užičkoj ulici na Google. Kapija je izgledala sasvim drugačije (foto u prilogu).
Izgled objekta u Užičkoj, koji je kupio milijarder Alabar, pre renoviranja (Izvor: Google)
I, to je sve što se može znati o kući na Dedinju koju je kupio milijarder Muhamed Alabar. Ne verujem da ćemo nešto više saznati, osim one njegove izjave u majskom intervjuu za TV NewsMax Balkans, da je kuća stara 110 godina i da je uzbuđen što će se uskoro useliti.
Ali, meni ostaje pitanje: Zašto čovek koji izgradi 8.000 novih stanova u Beogradu na vodi (to kaže sam gospodin Alabar), kupuje i renovira kuću u Beogradu na brdu koja je stara 110 godina?!
Eto nove enigme za sve nas koji nemamo vile na Dedinju.
