Autor: Srđan Maletić, Izvršni direktor Intesa Invest

Živimo u okruženju u kojem i dalje preovlađuje navika štednje u bankama, dok investiranje ostaje nedovoljno prihvaćeno i neretko percipirano kao rizično, složeno ili dostupno tek određenom krugu ljudi. Nasuprot tome, u razvijenim ekonomijama aktivno upravljanje ličnim finansijama i visoka finansijska pismenost u širem smislu te reči odavno su postali deo svakodnevne prakse i važan faktor za očuvanje i unapređenje individualne finansijske stabilnosti, ali i ekonomskog prosperiteta.

Prema istraživanju agencije S&P, oko 38 odsto odraslih građana Srbije pokazuje osnovni nivo finansijske pismenosti, što je ispod evropskog proseka, ali iznad proseka nekih susednih zemalja poput Bosne i Hercegovine (27 odsto) i Severne Makedonije (21 odsto).

Ipak, Srbija sa druge strane zaostaje za zemljama poput Mađarske (54 odsto) i Slovenije (44 odsto), koje beleže viši stepen finansijskog znanja i aktivnijeg pristupa investiranju.

U poređenju sa razvijenim zemljama, razlike postaju još izraženije – Norveška, Švedska i Danska beleže čak 71 odsto finansijski pismenih građana, dok Kanada, Izrael, Nemačka i Holandija imaju između 66 i 68 odsto.

Važno je istaći da ove razlike nisu samo statističke, već se direktno reflektuju i na kvalitet svakodnevnog života budući da istraživanja pokazuju da ljudi sa višim nivoom finansijske pismenosti čak pet puta ređe dolaze u situaciju da ne mogu da podmire osnovne mesečne životne troškove, u poređenju sa onima koji nemaju razvijene finansijske veštine.

Nivo finansijske pismenosti u značajnoj meri opredeljuje i tip fondova za koje se građani najradije odlučuju. Dok građani razvijenijih evropskih zemalja najčešće biraju akcijske i balansirane fondove, u Srbiji i dalje dominira ulaganje u novčane fondove, uprkos njihovim nižim očekivanim prinosima, što jasno ukazuje na izraženu averziju prema riziku, koja je posledica i nedovoljne finansijske edukacije, ali i prethodnih ekonomskih iskustava.

Ova sklonost ka sigurnosti, iako razumljiva, dugoročno može ograničiti potencijal prinosa i finansijski napredak građana budući da nenovčani fondovi, poput onih koji ulažu u akcije i/ili obveznice, iako nose viši stepen rizika, pružaju znatno veći potencijal za ostvarenje prinosa, posebno u srednjem i dugom roku.

U vremenu kada inflatorni pritisci na globalnom nivou umanjuju realnu vrednost novca, a tržišta nude sve više mogućnosti za ulaganje, investiranje postaje ne samo racionalan izbor, već i ključni korak ka finansijskoj emancipaciji građana, koja počinje edukacijom, ali se ostvaruje akcijom.

Investicioni fondovi mogu biti katalizator te promene, ne samo kao alat za ostvarivanje prinosa, već kao sredstvo za osnaživanje pojedinca i njegovo aktivno učešće u ekonomskim tokovima.

Kroz pristup profesionalno upravljanim, diversifikovanim portfeljima različitih klasa imovine investitori mogu da smanje rizik i ostvare potencijalno više prinose od klasične štednje.

Ohrabruje činjenica da industrija investicionih fondova u Srbiji godinama beleži dinamične stope rasta, uz ukupna ulaganja u domaće fondove koja su premašila nivo od dve milijarde evra.

Finansijska emancipacija građana ne podrazumeva samo sticanje znanja o osnovama investiranja, već i promenu pristupa ličnim finansijama i preuzimanje odgovornosti za sopstvenu finansijsku budućnost. To znači donošenje informisanih odluka, razumevanje odnosa rizika i prinosa, planiranje dugoročnih ciljeva i spremnost na disciplinovano upravljanje sopstvenim sredstvima.

U tom procesu, investicioni fondovi mogu biti idealna polazna tačka: pristupačni i prilagođeni različitim finansijskim mogućnostima, fleksibilni u pogledu visine ulaganja i vremenskog horizonta, sa profesionalnim upravljanjem, građanima omogućavaju da postanu deo tržišta kapitala i steknu veštine potrebne za donošenje sve složenijih finansijskih odluka. Na taj način, investicioni fondovi nisu samo instrument za prinos, već i platforma za dugoročno osnaživanje i izgradnju finansijske samostalnosti.