Jirži Marek, direktor Er Srbije: Avijacija je biznis, ne letimo iz zabave već da bismo bili profitabilni i održivi

Autor: Radojka Nikolić

“Ova 2025. je za nas rekordna godina. Malo je niži rezultat nego što smo očekivali, ali definitivno, po svim parametrima, biće ovo najbolja godina do sada. A za 2026. možemo reći da smo optimistični, ali je to oprezan optimizam”.

Ovako je Jirži Marek, izvršni direktor Er Srbije odgovorio na moje pitanje: Kako biste ukratko opisali kakva je bila 2025. i kakva su očekivanja od 2026.?

Jirži Marek je od jula 2019. godine na poziciji direktora za komercijalu i strategiju Er Srbije, a izvršni direktor je postao januara 2022. godine.

Beograd je prvi put posetio kada je dobio ponudu za posao; osnovne studije je završio na češkom univerzitetu, a postdiplomske u Japanu, na tečnom japanskom jeziku. Zato bi voleo da Er Srbija otvori liniju za Tokio, ali samo pod uslovom da bude komercijalno isplativa. Od destinacija na kojima nije bio, posetio bi Kubu.

Poslovna biografija mu je bogata: radio je u Alitaliji, Lotu, Malevu i češkoj nacionalnoj avio-kompaniji. Na čelu Er Srbije je već četiri godine i sa takvim iskustvom, Jirži Marek u ekskluzivnom razgovoru za www.magazinbiznis.rs kaže:

“Avijacija je biznis, to nije aktivnost. A biznis treba da pravi novac. Mi, kao Er Srbija, ne letimo iz zabave, već da bismo bili profitabilni i održivi. Jer, u suprotnom, ne može se živeti od donacija”.

Kakav će to rekord imati Er Srbija u 2025. godini?

“Imaćemo oko 3,5% više putnika nego prethodne godine, veći prihod, i nadmašićemo rekord JAT-a svih vremena, iz 1987. godine kada je prevezeno 4,5 miliona putnika. Bićemo blizu toga, ili ćemo preći 4,6 miliona ove godine. Prošle godine smo imali 4,4 miliona, tako da je ovo definitivno rezultat na koji možemo biti ponosni”.

A koliko ste planirali za 2025.?

 “Očekivali smo da bismo mogli da imamo 4,7 miliona putnika ove godine. Ciljali smo na povećanje od oko 6%. I do kraja juna ove godine, sve je išlo u tom pravcu, bili smo na oko plus 8%, sve je bilo u redu. Ali, od juna je počela neka vrsta stagnacije. To je nešto što se generalno vidi i u avio-industriji u Evropi. Avijacija je ciklična delatnost u kojoj se određeni trendovi i izazovi jasno uočavaju u jednom periodu, dok drugi dolaze do izražaja u nekom narednom. Uprkos stagnaciji u drugoj polovini godine, ipak smo optimistični za sledeću godinu, ali sa oprezom”.

Uskoro, u januaru 2026. godine, biće tačno četiri godine kako ste na čelu državne kompanije Er Srbija. Kakva je saradnja sa državom? Da li postoji neki oblik pritiska ili su vas pustili da upravljate kompanijom jer je to vaš menadžerski posao?

“Radio sam u prošlosti u nekoliko državnih avio-kompanija, i moram da pohvalim da je ovo, zapravo, prvo mesto gde imamo dobru saradnju u smislu vizije i strategije. Jer, vizija i strategija vlasnika, Vlade Republike Srbije, veoma je u skladu sa našom vizijom i strategijom. A to je da imamo jaku nacionalnu avio-kompaniju koja će nastaviti da raste, koja povezuje nove destinacije, a takođe nudi povezanost unutar regiona, jer postoje jake regionalne veze i saradnja.

Jaka avio-povezanost je neka vrsta temelja za ekonomski rast. Obično, ako ekonomija raste, onda je rast broja preveznih putnika dvostruko veći od rasta BDP-a. Dakle, ako je BDP 3%, avijacija će obično rasti 6%. To je veoma povezano. I za državu i za Er Srbiju je važno da pomažemo kontinuirani rast ekonomije i povratno naša kompanija ima korist od rastuće ekonomije”.

Kad pominjete BDP, koliko je učešće Er Srbije u BDP-u Srbije?

„Procene za 2024. su da Er Srbija učestvuje u stvaranju oko 1,4% BDP-a Republike Srbije“.

Prema podacima, Er Srbije je zabeležila rast u odnosu na period pre pandemije. Kako ste nivo pre pandemije nadmašili za 70%?

“Imali smo veoma veliki porast u 2022. i 2023. godini. U roku od dve godine otvorili smo preko 45 destinacija. Za tri godine otvorili smo više od 50 destinacija. Zapravo, otvorili smo duplo više destinacija nego što smo imali pre kovida, i već za 70% ostvarujemo veći rast po više pokazatelja u odnosu na period pre pandemije. Ako to posmatrate iz perspektive u regionu, postoje avio-kompanije koje čak nisu dostigle nivo pre kovida. I u Evropi imate mnogo kompanija koje tek ove godine dostižu nivo koji su imale pre pandemije.

Jeste li očekivali da će se dogoditi takav rast samo četiri godine posle pandemije?

“Očekivali smo da će biti visok rast, ali nismo očekivali baš toliko. Spremili smo se za taj rast, međutim, imali smo tešku ’23. godinu kada mnogi naši dobavljači, uključujući aerodromsku službu za prihvat i otpremu aviona i putnika (hendling), ketering i druge, nisu bili spremni za tako brz rast nakon kovida. Mi smo kao kompanija tokom kovida iskoristili priliku da se transformišemo.

Ovaj rast koji trenutno imamo, da smo recimo 70% iznad nivoa pre kovida, postižemo sa istim brojem zaposlenih. To je veliko poboljšanje u smislu efikasnosti. Imali smo oko 1.500 zaposlenih u 2019. pre kovida; sada smo na 1.565, manje-više. Dakle, sa istim brojem ljudi uspeli smo da povećamo prihod najmanje tri puta, imamo kapacitet 70% plus, otvorili smo 50 novih destinacija. Ta efektivnost je, u suštini, magična formula koja stoji iza profitabilnosti”.

Šta je najviše doprinelo tom rastu poslovanja i povećanju broja prevezenih putnika?

“Mislim da je doprinela ispravna pretpostavka tržišta. Srpsko tržište i naš region je i pre kovida već rastao dvocifreno. Bilo je samo pitanje vremena kada će tržište nastaviti da raste. Plus, tokom dve godine kovida ljudi nisu mogli da putuju, pa su štedeli novac i nedostajalo im je putovanje. Zato se nakon kovida dogodila takozvana „akumulirana potražnja“ (pent-up demand), koja dovodi do brzog rasta.

Dakle, ako kombinujemo taj organski rast ovog tržišta — ljudi imaju više raspoloživog prihoda u Srbiji, pa više putuju i akumuliranu potražnju, bilo je jasno da će doći do ekplozivnog rasta.

U Zapadnoj Evropi neki čak koriste termine kao „osvetnička putovanja“ (revenge travel) posle kovida, jer nisu mogli da putuju, pa sada više putuju da pokažu da su slobodni”.

Dobro, ali ta post-kovid tražnja za putovanjima je već prošla. Šta se sada dešava?

“Da, prve dve i po do tri godine, tu tražnju smo mogli da vidimo. I zato imamo pomalo ovu stagnaciju koja se sada dešava. Još uvek je prerano reći da li se ova post-kovid vrsta potražnje već završava i da ćemo nastaviti sa organskim rastom, ili će i dalje biti nekih fluktuacija”.

Ali, vi ste baš u post-kovid periodu otvorili mnogo novih linija za nove destinacije. Za ove četiri godine, koliko ste novih linija otvorili?

“Preko 50 novih destinacija. Od toga mislim da je važno što značajno povećavamo naš dugolinijski saobraćaj. Imali smo samo liniju do Njujorka u Americi, a zatim smo otvorili Čikago, Guangdžou, Šangaj…Toronto otvaramo sledeće godine.

Dakle, u roku od četiri godine sa jedne dugolinijske destinacije otišli smo na pet. Možda to ne zvuči kao veliki broj, ali dugolinijski saobraćaj je mnogo teži i komplikovaniji od bilo koje vrste regionalne ili evropske destinacije”.

Da, to su prekookeanske linije…

“Ja to zovem efektom grudve snega ili kritičnom masom. Jednom kada odete sa 50-60 destinacija koje smo imali, na 100 destinacija, onda u suštini imate kritičnu masu. Onda bilo koja nova destinacija koju dodate u sistem, automatski će imati vezu sa više drugih i to će na neki način ići napred kao samoodrživi mehanizam”.

Kojom avio flotom raspolaže Srbija i da li je dovoljna?

“Započeli smo veliku promenu u našoj floti takođe tokom kovida, jer je flota već bila prilično stara. Tako da smo prizemili svu našu boing flotu, kojom smo operisali više od 30 godina. Takođe smo promenili sve naše ATR-ove, koji su takođe bili stari preko 30 godina, ATR 72-200. Sada imamo flotu od deset ATR 72-600, što je najnoviji tip tog aviona. Počeli smo da uvećavamo našu erbas flotu, koja je osnovna flota. Imamo Erbas 319 i 320, to je ista porodica. Jedan je manji, jedan je veći. Manji ima 144 sedišta, veći ima 180. I počeli smo da uvodimo Embraer, to je dodatak floti. Prošle godine jedan, trenutno imamo već tri, a još jedan dolazi sledećeg januara.

Naši najstariji avioni moraju da izađu iz flote, jer su veoma skupi za održavanje i imaju veliki uticaj na životnu sredinu zbog potrošnje goriva i tako dalje. Ove zime imamo tri aviona koja napuštaju flotu, ali imamo pet aviona koji se pridružuju. To znači da kompanija nastavlja da raste i da širi svoje poslovanje.

 Čije usluge koristite u segmentu zakup aviona sa posadom?

“Mi smo i dalje manja regionalna avio-kompanija, ne možemo sve sami da radimo. Zato koristimo i takozvani wet lease (zakup sa posadom). Druge avio-kompanije lete za nas, a to su sada Bulgarija Er i Er Baltik. Tako premošćavamo period pre nego što povećamo naše interne resurse u budućnosti”.

Za šta se radije odlučujete – da kupujete ili rentirate avione?

“Trenutno, samo rentiranje. Jer, kupovina novih aviona nosi dva problema. Prvo, lista čekanja je veoma duga. Ako sada naručite novi avion, čekaćete minimum tri do pet godina na isporuku. Drugo, nova tehnologija se i dalje suočava sa određenim problemima, pa mnoge avio-kompanije imaju prizemljene neke avione.

Ali, 80-ih godina je počeo da se koristi operativni lizing. Iznajmi se avion na neki duži period i koristi se u operativnom lizingu. To nije finansijski lizing, niste vlasnik aviona, već vraćate avion lizing kući. To je sada veoma uobičajeno u avio-industriji.

Pre kovida smo imali 21 avion, a ovoga leta imaćemo 31 avion, plus 8 koje smo uzeli na lizing sa posadom. Kada u našoj floti budemo imali 40 do 50 aviona, moći ćemo da donosimo dugoročne strateške odluke, koje uključuju i naručivanje novih aviona.

Kada ste u januaru ove godine čuli za najavu američkih sankcija NIS-u, pošto od njih uzimate avio gorivo, šta ste prvo pomislili? Jeste li odmah tražili novu opciju za snabdevanje?

“Avijacija je jedna od industrija koja je veoma otporna na bilo koju vrstu krize. Šta god da se desi, u smislu geopolitičkih sankcija, kovida, pandemije, bilo čega, avio-kompanije su dokazale da uvek mogu da budu lako prilagodljive i da to prevaziđu. Zato, čim su pomenute sankcije, mi smo već duboko analizirali mehanizam sankcija. Zapravo, tokom poslednje četiri godine, počeli smo da radimo na različitim planovima i scenarijima. Imali smo dovoljno vremena da se pripremimo. Tako da za sankcije uvek imamo nekoliko spremnih planova kako da nastavimo nesmetan rad. Zato naši putnici ne moraju da brinu o tome.

Vi od jula 2019. radite Er Srbiji kao komercijalni direktor i direktor za strategiju. I pet meseci posle vašeg dolaska, stigla je korona i avioni staju. Šta ste tada pomislili?

“Pomislio sam da je to sjajna prilika da ubrzamo restrukturisanje. Kada imate na raspolaganju adekvatne resurse i vreme, onda možete da se pripremite za ono što će doći nakon kovida. Tako da je svaka kriza, zapravo, prilika. Jer u avijaciji koja se odvija u normalnim okolnostima, kada letite 24/7, vi nemate na raspolaganju sve neophodne resurse i sposobnost da se potpuno transformišete. Zato, u periodima kada je intenzitet rada smanjen, možete s punim kapacitetom da se posvetite unapređenju internog sistema.

S druge strane, rizik te transformacije je mnogo manji. Jer, ako određeni deo transformacije sprovodite u punom obimu operacija, a možda nešto nije bilo u redu ili krene po zlu, onda imate veoma veliki poremećaj. Međutim, ako to radite tokom perioda kada operišete na oko 10% ili 5% svog kapaciteta, tada bilo koja vrsta poremećaja predstavlja mnogo manji rizik”.

Koliko je Er Srbija cenovno konkurentna na tržištu? Jer, ima situacija kada su cene karata Er Srbije visoke. I na početku, kad je startovala Er Srbija, onda se govorilo kako je to, maltene, low cost kompanija a ima visoke cene. Sećate se tog perioda?

“To je veoma interesantno pitanje i o tome možemo pričati šest sati. Jer, u suštini, u poslednje vreme avijacija je postala neka vrsta robe. Evo jednog slikovitog primera: Ako želite na pijaci da kupite jabuke, negde ćete imati mogućnost da ih kupite za 100, negde za 105, a negde za 110 dinara po kilogramu i tako dalje…Cene su i u našoj industriji veoma dinamične i menjaju se iz dana u dan. U avijaciji su osnovne cene karata veoma slične jedna drugoj. Mi to zovemo: vrednost koju dobijete za novac. Uvek se trudimo da budemo malo iznad naše konkurencije, ali i da pružimo malo drugačiju uslugu.

Naravno, uvek ćete imati promotivne cene ako kupujete karte dosta vremena unapred. Ali, kada se približite polasku, veoma je prirodno da cene rastu, jer moramo da nadoknadimo te promotivne cene, da bi ceo let bio profitabilan.

To je čitava “matematička nauka” i kompanije koriste veoma složene sisteme za upravljanje prihodima. Obično se oni definišu formulom: Imati pravu cenu, u pravo vreme, za pravog kupca”.

Dakle, formula kaže da let mora da bude finansijski isplativ, koju god cenu da odredite?

“Da, jer je avijacija biznis, to nije aktivnost. A biznis treba da pravi novac. Naši avioni ne lete iz zabave, već moraju da budu profitabilni i da biznis bude održiv. Jer, u suprotnom, kao što znate, ne možete živeti od donacija”.

Da, da, sećam se i tog vremena subvencija, nije bilo tako davno, ali tada se ova kompanija drugačije zvala. No, nije to pitanje za Vas…

“Ali, standardno pravilo u Evropskoj uniji, koje mi moramo da sledimo zbog procesa pridruživanja, jeste da ne možete koristiti javni novac da narušavate konkurenciju. To znači da takozvana ‘državna pomoć’ nije dozvoljena. Postoje posebni slučajevi kada vam je potrebno neko restrukturisanje, pa za određene projekte možete dobiti, ali nije moguće da ćete dobijati svake godine ili svake druge godine, neku donaciju. To nije održivo”.

Radili ste u Alitaliji, Lotu, Malevu u Mađarskoj i češkoj nacionalnoj avio-kompaniji… Imate više od dve decenije iskustva rada u avio kompanijama. Da li je dolazak u Srbiju zbog posla bio vaš prvi dolazak u Beograd?

“Da. Nikada ranije nisam posetio Beograd. Došao sam tri meseca pre prihvatanja posla. Bio sam ovde sredinom februara 2019. godine da proverim sa porodicom da li bismo mogli da živimo ovde, da li nam se dopada. I uprkos tome što je bio februar, maglovito, kišovito, hladno, bili smo pozitivno iznenađeni i odlučili smo da želimo da dođemo ovde”.

Kakvi su vam utisci o saradnji sa zaposlenima u Er Srbiji, ako uporedite sa kompanijama u kojima ste ranije radili?

“Ljudi i brend su najveća vrednost koju imamo, sve ostalo može da se iznajmi. I uvek je pomalo izazov kako upravljate kompanijom koja je stara skoro 100 godina, gde imate puno istorije, iskustva, tradicije; kako ćete to da kombinujete sa novom generacijom koja ima potpuno drugačiji pogled. Rekao bih da je to na neki način i generacijski ‘sudar’ koji vidimo u svakodnevnom životu. I mislim da je veoma važno što smo stvorili takav ambijent u kompaniji, u kome su iskustvo starijih i energija mladih u odnosu sinergije i ravnoteže.

Pa, kako to funkcioniše u Er Srbiji?

“Mislim da smo na početku imali malo poteškoća da, kada počnete ljudima da govorite da treba da rastemo, da treba da rastemo dvocifreno, da treba da postignemo faktore popunjenosti preko 80%, da treba da postanemo profitabilni… i kada počnete to da im pričate, imate osećaj da su to čuli već toliko puta i da se to ne može uraditi. Ali jednom kada rezultati počnu da dolaze, kada su vidljivi, ljudi korak po korak ulaze u priču. Ne morate više da ih gurate i to postaje i njihov sopstveni cilj“.

Koji je prosek godina zaposlenih u Er Srbiji?

„Ja sam, zapravo, jedan od najstarijih menadžera ovde u kompaniji. Sjajno je što imamo mnogo mladih ljudi kojima dajemo šansu. Preko 60% zaposlenih je do 40 godina starosti. Takođe je važno da naglasim da u Er Srbiji žene čine više od 47% zaposlenih i isto toliko ih je na menadžerskim pozicijama. Većina avio-kompanija ima cilj ‘25 do 25’, odnosno da će do 2025. godine imati 25% žena u rukovodstvu. Mi smo ovaj cilj odavno premašili“.

 Vi ste se školovali u Japanu i govorite japanski?

„Da, kada sam završio univerzitet u Češkoj, biologiju i geografiju, dobio sam stipendiju od japanske vlade za postdiplomske studije. Prvih šest meseci učite japanski jezik i posle polažete test. Ako položite testove, onda nastavljate na univerzitetu, jer su studije na japanskom. Tako je bilo pre 30 godina. Sada je drugačije, postoje i programi na engleskom. Ja sam zavoleo Japan, a kad je reč o planovima za nove avio-linije, u srednjoročnoj i dugoročnoj strategiji mogli bismo da otvorimo tržišta Japana i Koreje”.

 I mislite da bi to bila rentabilna i isplativa linija?

“Ako ne bude, nećemo je otvarati”.

Kakvi su planovi Er Srbije za 2026. godinu?

“Što se tiče flote, već smo pomenuli, dobijamo isporuku pet aviona: dva embraera (jedan je već došao početkom decembra), a tri erbasa 320 sa 180 sedišta će tek doći. Već smo najavili otvaranje direktne avio-linije za Torono, gde se vraćamo posle više od 30 godina; prvi let će biti 23. maja. Imamo dodatne nove destinacije za leto: Santorini u Grčkoj, Baku u Azerbejdžanu i Toronto u Kanadi. Za zimsku sezonu takođe su planirane tri nove destinacije koje spajaju sunčane odmore, kulturne znamenitosti i arktičke avanture: Tenerife i Sevilja u Španiji i Tromzo u Norveškoj. Avio-karte za nove destinacije su već u prodaji”.

 Kako ćete se pripremiti za EXPO2027?

“Za nas je veoma važno još nešto: mi ćemo 2027. godine proslaviti i 100 godina od osnivanja kompanije Aeroput 1927. godine, čiji smo naslednik. Expo2027 će biti prilika da se i Er Srbija predstavi u sklopu ove značajne manifestacije, a sve u skladu sa njenim sloganom „Igraj za čovečanstvo“ (Play for Humanity). Kao oficijalni avio-prevoznik i partner Expo2027, razmatramo i mogućnost uvođenja specijalizovanih čarter linija. U kontaktu smo sa Vladom Republike Srbije u pogledu interesovanja za određena tržišta. Za nas je takođe važna izgradnja nove zgrade, našeg poslovnog sedišta na aerodromu. Ovo je za nas veoma dinamičan period, jer i taj projekat treba da se završi u proleće 2027. godine”.

Da li imate i Vi lično neku posebnu želju – koju biste avio liniju želeli da otvorite?

“Ja bih voleo da otvorimo novu avio-liniju do Tokija. Ja volim Japan, japansku kulturu i bavim se borilačkom veštinom aikido. Kad god imam malo slobodnog vremena, kojeg nemam mnogo, idem u Japan da posetim prijatelje koje imam tamo. Zato bi direktan let bio mnogo zgodniji, ali pre nego što postane komercijalno isplativ, to bi bilo sebično s moje strane“.

A koju destinaciju biste Vi želeli da posetite avionom, a niste još tamo bili?

“Bio sam na mnogo mesta. U Evropi su mi sve destinacije dobro poznate. Pre bih obišao nešto u u Africi ili Latinskoj Americi. To su još uvek destinacije koje nisu tako dobro pokrivene avio-saobraćajem, a tamo još uvek možete da imate neku vrstu prirodnog turizma koji globalizacija nije promenila. Zato bih želeo da, recimo, posetim Kubu”, rekao je Jirži Marek u razgovoru na www.magazinbiznis.rs