Vladan Atanasijević: Treba se prilagoditi životu koji će biti samo digitalni – stižu generacije kojima je nepoznat analogni svet

Autor: Radojka Nikolić

Da li Informacione tehnologije, digitalizacija, veštačka inteligencija i brzina tehnološkog razvoja donose i opasnosti i negativan uticaj? Ili Vi u IT-ju vidite samo prednost?

To su bila pitanja za Vladana Atanasijevića, direktora konsultansko-tehnološke kompanije Egzakta, softverskog inženjera koji tokom svoje tridesetogodišnje karijere neprekidno upoznaje nove informacione tehologije.

U razgovoru za naš portal www.magazinbiznis.rs Vladan Atanasijević ovako odgovara:

“Moramo da nađemo način kako da živimo sa tim. A za to su nam važni edukacija i svest. Demokratizacija u primeni novih tehnologija je dovela do toga da su ljudi zbog neinformisanosti sami davali svoje podatke kojima sada trguju najbogatije kompanije na svetu. Ali, tu postoje dva aspekta: mi kao privatna lica i mi kao korporacija.

Kao privatna lica možemo da radimo šta hoćemo. Ali, kao korporacija moramo da imamo znanje i svest kako da bezbedno koristimo tehnologiju za poboljšanje u poslu”.

Da, ali sada je veštačka inteligencija inkorporirana u savremene tehnologije i brzina razvoja je kao “centrfuga”. Kako će to biti narednih godina?

“Svakako će brzo ići, to je neminovnost, ali je veoma važno kako ćemo to primeniti da bi nam bilo bolje. Dobro se sećam maja 2024. godine, dakle, pre godinu i po dana, kada sam bio na tehnološkom sajmu u Irskoj, koji je jedan od najboljih na svetu. Već tada se videlo da se posle pojave Chat GPT sve menja. Na tom sajmu su svi ključni govornici davali vremenski okvir od tri godine, a to znači do 2027. godine, i upozoravali da onaj ko ne nađe u svom poslu način primene veštačke inteligencije (AI), biće u velikom problemu”.

Šta to praktično znači? Kakva je to poruka?

“Dakle, posle 2027. godine doći će do velikog raslojavanja na kompanije koje primenjuju AI i na one koje ne primenjuju. To će se ogledati u tome što će oni koji se ne prilagode, gubiti konkurentnost, gubiće produktivnost i imaće veće troškove poslovanja.

I mi vidimo da se to već dešava. Mi smo u Egzakti, na primer, isprobali razne alate sa AI. Već imamo projekte koje realizujemo uz pomoć AI i koje naši programeri u svom radu već koriste, da bi bili efikasniji i imali manje grešaka. Planiramo da od sledeće godine svi naši stučni timovi koriste neke alate AI, da bi efikasnije radili. Za pojedine segmente se pokazalo da se postiže, minimalno, 20% ubrzanje rada”.

Koja rešenja priprema i isporučuje Egzakta?

„Od konsaltinga – kakvu strategiju kompanija želi, i u kom segmentu, pa do IT rešenja – softverska i hardverska. Naša konkurentska prednost je što imamo konstalting deo koji može da sagleda celinu kompanije: šta treba starteški uraditi, a šta treba optimizovati. Ne dajemo parcijalna već kompletna rešenja. Kada radimo za velike sisteme, onda smo obično u konzorcijumu. Ali, radimo i za male frime“.

Za koja rešenja su najčešće zainteresovane manje firme?

„Manje firme traže konsalting i sistem za rano upozoravanje koji smo mi kreirali u Egzakti. Softversko rešenje upozorava kompaniju da će njihov klijent ući u problem – u blokadu računa i neće moći da plaća. Dobro bi bilo da to kompanije više koriste, jer bi imale manje problema u naplati potraživanja.

Upravo smo taj sistem za rano upozoravanje prezentovali na našim radionicama koje držimo polaznicima naših MBA programa u Rome Business Schoole u Beogradu (RBS), čiju licencu poseduje Egzakta“.

RBS je deo sistema Egzakta, kako sarađujete, kako ste povezani?

„Polaznicima RBS prezentovali smo i naše AI rešenje za kompanije koje drže do svojih podataka i ne žele baš da sve dele sa drugima. Mi smo napravili platformu u koju smo spakovali četiri modela veštačke inteligencije. Tu su dokumenta gde može da se na brz i lak način komunicira sa veštačkom intelegijencijom, koja koristi bazu znanja i daje odgovor koji vam je potreban. A pri svemu tome, podaci ne idu napolje, jer su na serveru koji smo napravili, a koji ima veliku moć obrade podataka u kratkom vremenu“.

Kako Egzakta testira ta svoja rešenja za klijente?

„Kada se 2023. godine pojavio Chat GPT, koliko nam je pomogao, toliko nam je i odmogao. Očekivanja su bila prevelika: odjednom se pomislilo da nisu više potrebni programeri i da će veštačka inteligencija da reši sve. A šta se dogodilo?

Tačno je da AI može da rešava neke probleme, ali da će sve da reši – to nije baš tako. Zato smo formirali našu laboratoriju i ispitujemo nova rešenja. Proveravamo i dopunjujemo. Moramo da budemo sigurni u ono što će klijent koristiti“.

Ali, šta se dešava kad kompanija ima i delove koji posluju tradicionalno, sa starijom, analognom tehnologijom? Šta tada radite?

„Naravno da toga ima i mi smo neka naša rešenja tako i nazvali – Od starih sistema ga digitalizaciji. Od velikih sistema, radimo, na primer, za Telekom softver koji može da orkestrira ceo sistem, zato što ima mnogo celina u okviru jednog sistema. Tu radimo nadogradnju na postojeće sisteme, jer postoje i stari delovi koje treba zadržati“.

Zašto se Egzakta odlučila da 2024. godine preuzme slovenačku firmu LM TEK koja razvija AI i sisteme za hlađenje?

„To je bio deo strategije Egzakta Grupe da uradi vertikalnu integraciju – da povežemo naše AI kosultantske usluge iz Srbije sa proizvodnjom AI hardvera u Sloveniji. To je stvorilo „inovacioni tandem“ regiona, a ne klasičnu akviziciju. Objedinili smo konsultantsko znanje i razvoj AI rešenja u Srbiji, sa proizvodnjom specijalizovanog AI hardvera u Sloveniji.

Mi smo preuzeli firmu koja je najbolja na svetu u tečnom hlađenju tih sistema, što je neophodnost u radu savremenih informacionih tehnologija, zbog velike potrošnje energije i zagrevanja delova instalacija“.

Investirali ste i u platformu za gejmere – otkud to?

„Da, investirali smo u platformu za gejmere i obezbeđujemo prostor u Beogradu u kome oni treniraju po nekoliko nedelja, pripremajući se za takmičenja. Tehnološki razvoj je brz, normalno je da ga prati industrija video igara. eSport je  doživeo neverovatne razmere. Ono što je nekada bilo samo hobi i zabava, danas je preraslo u ozbiljnu industriju. Mobilne igre, eSport takmičenja i striming platforme su samo neki od ključnih trendova ove dinamične industrije. Tako smo dobili – virtuelnu realnost“.

Šta je danas Egzakta – moderna tehnološka kompanija?

„Ukratko, to bi ovako izgledalo: u osnovi svega je znanje koje nam pomaže da razumemo potrebe klijenata kroz konstalting, a da potom implementiramo ono što je klijentu potrebno, kroz tehnološka rešenja koja imamo. Veštačka inteligencija svakako pomaže u tom procesu, ali moramo da uradimo na način koji je praktično primenjiv i to proveravamo kroz našu laboratoriju. Takođe, Egzakta je i investitor.

U suštini svega što radimo su neke informacije. Zato način na koji se informacije sagledavaju, transformišu i na kraju negde se čuvaju, to je korisniku najvažnije. Suština našeg rada je znanje, a sledi kontekst u kome se naš klijent nalazi, šta je to što mu treba, kojim tehnologijama raspolažemo i kako ćemo naše znanje da učinimo primenjivim u praksi“.

Ali, kad šire posmatrate – dokle je stigla Srbija u primeni savremenih tehnoških dostignuća?

„I mi u Srbiji smo uključeni u savremene tehnologije. Ne može se reći da tehnologije prolaze mimo nas. Kako da ih razumemo i primenimo – očekivanja su velika, posebno od veštačke inteligencije. Sve tehnologije su nam dostupne, potencijal postoji, ali je veoma važno kako ćemo ih dopuniti i primeniti. Jedna od prednosti savremenih tehnologija je u tome što, ako napravite dobro rešenje, primenićete ga ne samo u Srbiji, već i u svetu.

A opasnosti? Ne može se reći da savremene tehnologije imaju samo dobre strane?

„Realna posledica je smanjenje potrebe za ljudskim radom. Tehnologija je pokazala da može da zamenjuje ljudski rad, ali se otvara socijalna dilema kako će naši ljudi da vide svrhu postojanja. Ali, za to su potrebni i drugi ekonomski modeli. Na primer, kako će funkcionisati sistem u kome je jedna mašina dala zadatak drugoj mašini da uradi posao?! Ekonomska teorija na to još nema odgovar, a moraće da se pronađu odgovori“.

Ko će morati da pronađe odgovor?

„Države će morati da odgovore na ta pitanja. Sa pravne strane, pitanje plagijata će morati da se reši, ali ostaje najveće pitanje čovečanstva – a gde smo tu mi?!

I to je veliki izazov za narednih pedesetak godina ili nešto manje. Dolaze generacije koje uopšte ne znaju šta je analogni svet. Treba se prilagodtiti životu koji je samo digitalni.”

Za Srbiju se obično kaže da ima veliki potencijal u IT stručnjacima, a stalno beležimo i rast izvoza IT usluga?

“Srpsko IT tržište je dosta sazrelo. Međutim, činjenica je da veliki deo prihoda stiže iz takozvanog autsorsinga, što nije dobro. Ima malo pomaka, ali to sporo ide, ipak se najveći deo IT usluga odnosi na autsorsing. Ali, da biste radili svoje programe, ipak je važno okruženje, morate dobro da poznajete tržište na kojem radite. Zato drugi u svetu prave rešenja koja prodaju kompanijama, a nas angažuju da radimo autsorsing za njih”.

I dokle će biti tako?

“Onog momenta kada i naši stručni ljudi budu formirali kompanije koje će raditi celovita rešenja, a ne samo parcijalne delove, onda možemo da kažemo da je situacija bolja u srpskom IT-ju. Nadam se da će i do toga doći uskoro. Ali, za sada, to sporo ide”, ocenio je Vladan Atanasijević u intervjuu za www.magazinbiznis.rs