Autor: Radojka Nikolić
Darko Popović: Srbija kao mala, otvorena ekonomija, energetski potpuno uvozno zavisna, nema mogućnosti da izbegne određene negativne uticaje, pa zato i procene MMF-a, po baznom scenariju, ukazuju na smanjenje ekonomskog rasta i nešto višu inflaciju na kraju 2026.
„Za finansijski sektor, globalnu ekonomiju u celini, ali i za svaku kompaniju ponaosob, neizvesnost predstavlja najveći rizik sa kojim se mogu susresti. Najnovije procene MMF-a i Svetske banke sa Prolećnog zasedanja u Vašingtonu ukazuju na to da će globalni privredni rast biti manji od projektovanog, dok su inflatorna očekivanja uvećana, i to prema baznom scenariju, koji podrazumeva prestanak ratnih sukoba na Bliskom istoku u vrlo kratkom roku. Dva dodatna scenarija, srednji i pesimistični, donose još nepovoljnije prognoze. Pesmistični scenario podrazumeva čak i globalnu recesiju i ekonomsku situaciju koja bi se mogla eventualno porediti sa onom u prvim mesecima globalne korona krize. Ukoliko posmatramo EU, gde su ranije procene projektovale ekonomski rast od oko jedan do dva posto u 2026, sada se, po baznom scenariju, projekcija smanjuje ispod jedan posto.“
Tako je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, odgovorio na moje pitanje o tome kako komentariše najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke sa Prolećnog zasedanja u Vašingtonu, prema kojima su procene za globalni ekonomski rast smanjene, a za inflaciju povećane.
U ekskluzivnom intervjuu za www.magazinbiznis.rs Darko Popović govori o neizvesnostima u kojima će poslovati privredni i finansijski sektor u 2026. godini, o rekordnim rezultatima koje je bankarski sektor u Srbiji ostvario u 2025. godini, o povećanom krediranju stanovništva, ali i novoustanovljenom Fondu NBS za restrukturiranje banaka.
„U takvim okolnostima, Srbija kao mala, otvorena ekonomija, energetski potpuno uvozno zavisna, nema mogućnosti da izbegne određene negativne uticaje, pa zato i procene MMF-a, po baznom scenariju, ukazuju na smanjenje ekonomskog rasta i nešto višu inflaciju na kraju 2026. godine“, navodi Popović.
A na pitanje – Šta je najveći izazov za bankarski sektor u 2026. godini, Darko Popović odgovara:
„Najveći izazov je kako na najbolji način rešiti menadžerski paradoks – ostvariti rast i obezbediti da on bude kvalitetan i održiv, a istovremeno ubrzati tehnološku transformaciju i unaprediti korisničko iskustvo u uslovima velikog broja nepoznanica u pogledu ostvarivanja rezultata. Sve to ostaje naša agenda, bez obzira na to što se, očigledno, tržišne okolnosti menjaju iz nedelje u nedelju, iz dana u dan“.
Jedno od upozorenja direktorke MMF-a glasi, da ako dođe do pokretanja inflatorne spirale, očekuje se od centralnih banaka intervencija u vidu povećanja referentne kamatne stope. Šta će to značiti?
„Očekivalo se da će Evropska centralna banka (ECB) držati kamatne stope na nepromenjenom nivou tokom cele ove godine, međutim, sada postoji tržišni konsenzus da će ECB ove godine dva puta povećati svoje stope. To će svakako imati dezinflatorni efekat, ali istovremeno nosi rizik usporavanja ekonomskog rasta“.
Kada se očekuju povećanja kamatnih stopa ECB?
„Teško je dati precizne prognoze, budući da se stvari menjaju na dnevnom nivou. Najveći faktor je cena nafte, i dovoljno je uzeti podatak da trajno povećanje cene nafte od deset posto podiže inflaciju za 0,4 procentna poena. Ne treba potceniti ni uticaj manjka mineralnih đubriva na rast cena ove godine, jer oko jedne četvrtine svetskog snabdevanja đubrivom dolazi upravo iz područja koja su sada zahvaćena ratom. Srbija nije izolovana od ostatka sveta i ne može da izbegne ove globalne uticaje“.
Kako će poslovati finansijski sektor? Kakvu će politiku voditi banke?
„Banke će prilikom donošenja kreditnih odluka morati da uzimaju u obzir sve ove faktore, sa primarnim ciljem da održe kvalitet kreditnog porfolia koji se trenutno nalazi na istorijski najvišem nivou. Sa druge strane, očekivano povećanje referentnih kamatnih stopa će verovatno uticati na smanjenje tražnje za kreditima. U tom kontekstu, bankarski sektor očekuje vrlo izazovna godina, što nije odlika samo domaćeg tržišta, već opšta karakteristika globalnog okruženja“.
Darko Popović: Banke će u uslovima smanjene tražnje formirati kamatne stope na način da ostanu konkurentne i izbore se za klijente
Kako će se banke ponašati, kako će tu globalnu ekonomsku neizvesnost ugraditi u kamatne stope?
„Mehanizam formiranja kamatnih stopa je vrlo egzaktan. On pre svega zavisi od referentne kamatne stope centralne banke, od rizičnog profila klijenta, kao i od kamatne marže. Ono što je značajno za klijente u Srbiji je to da na domaćem bankarskom tržištu postoji izuzetno velika konkurentnost, sa indeksom koncentracije koji je ubedljivo najniži u poređenju sa svim zemljama u okruženju, pa i na širem evropskom tržištu. To znači da će banke u uslovima smanjene tražnje formirati kamatne stope na način da ostanu konkurentne i izbore se za klijente.
Kad kažete da su 2025. godine ostvareni „istorijski rezultati u poslovanju banaka“, kako to izgleda u brojkama?
„Bankarski sektor u Srbiji je prošle godine ostvario rekordan rezultat u pogledu neto profita, koji je u relativnom smislu, posmatrano u kontekstu stope prinosa na neto aktivu, vrlo sličan onom koji je zabeležen u 2024. godini. Razloga za to je više. Prema podacima NBS-a, operativni prihodi su u 2025. godini bili na gotovo istom nivu kao u 2024, sa razlikom koja je manja od 1%, što smatram velikim uspehom banaka. Jer, prethodne godine je došlo do delovanja dva mehanizma: značajno smanjenje kamatnih stopa i regulativa Narodne banke Srbije koja je ograničila kamatne stope na kreditiranje stanovništva. Bez obzira na smanjenje neto kamatne marže, banke su kroz dvocifren rast kreditiranja i stanovništva i privrede uspele da nadomeste taj pad, što znači da su ostvarile rast u uslovima usporenog povećanja BDP-a. Drugim rečima, niže kamatne stope kompenzovali smo kvalitetnim rastom kreditiranja i tako zadržali prihode na nivou iz 2024. godine.
Na strani rashoda, banke su bile od pritiskom uvećanih operativnih troškova usled opšteg povećanja nominalnih zarada i rasta ostalih poslovnih izdataka, ali je sektor zadržao operativne troškove na nivou iz 2024. godine, što znači da su banke uspele da postanu efikasnije i da koriste manje resursa da ostvare veći nivo poslovanja.
Na kraju, troškovi rezervisanja za kreditne rizike su u 2025. godini bili za oko 11 milijardi dinara (oko 96 miliona evra) niži u odnosu na godinu ranije, što odražava visok kvalitet kreditnog portfolia sektora, i upravo je za taj iznos neto profit banaka prošle godine bio viši u poređenju sa 2024. Uz to, nenaplativi krediti na nivou tržišta su iznosili svega 2,11%.
Zanimljiv je podatak da je u prošloj godini više kredita plasirano stanovništvu nego privredi. Zašto i da li se taj trend nastavio i u prvom kvartalu ove godine?
„Da, podaci NBS-a pokazuju da je protekle godine ostvaren rast kreditiranja stanovništva od oko 20%, a ovakav trend se nastavio i 2026. godine. Ovaj rast nije signal prekomerne zaduženosti, već predstavlja zdravu konvergenciju ka evropskim nivoima i doprinosi većoj sposobnosti građana da investiraju u stanovanje, obrazovanje i potrošnju. Situacija se najbolje sagladava u poređenju sa zemljama u okruženju i Evropi uopšte, gde samo jedna država ima niži nivo zaduženosti građana u odnosu na BDP od Srbije, a to je Rumunija. Kod nas dug stanovništva učestvuje sa oko 20% u BDP-u, dok podaci ECB-a govore da je prosek u EU nešto iznad 50%, a u nekim evropskim zemljama i oko 80%, što ukazuje na prostor za dalji rast kreditiranja građana“.
U prošloj godini su banke više kreditirale stanovništvo nego privredu. Zašto? Je li se to dogodilo zbog nižeg privrednog rasta od projektovanog, ili stanovništvo ima veće potrebe za kreditima i ispunjava uslove?
„Do rasta kreditiranja stanovništva je došlo iz nekoliko razloga. Prvo, nominalni porast zarada je automatski uvećao kapacitet za zaduživanje i kreditnu sposobnost stanovništva. Zatim, limitirane su kamatne stope, čime je, na primer, umanjena cena keš kredita za preko 3 procentna poena, što je povećalo mogućnost za uzimanje kredita većeg iznosa, a mnogi klijenti su i refinansirali kredite i tom prilikom ulazili u novo zaduživanje. Takođe, program stambenih kredita za mlade, sa učešćem od samo 1% i sa veoma povoljnom kamatnom stopom, u značajnoj meri je doprineo povećanju stambenog kreditiranja. Sa druge strane, kvalitet portfolia je na izuzetno visokom nivou i otplata tih kredita je uredna, što znači da govorimo o zdravom rastu kreditne aktivnosti“.
Koji udeo imaju keš krediti u ukupno odobrenim kreditima?
„Prema podacima NBS-a, keš krediti, uključujući kreditne kartice i dozvoljena prekoračenja, čine najveći deo realizovanih kredita, oko 60%, dok stambeni krediti učestvuju sa 40%. Već duži period unazad naše tržište beleži dvocifrene stope rasta kredita koji se odobravaju građanima, ali je stopa tog rasta 2025. bila najveća u prošlih deset godina“.
A kako je u prošloj godini izgledalo kreditiranje privrede, u uslovima smanjenog privrednog rasta?
„U uslovima poslovanja koji su obeležili 2025. godinu preduzeća su najviše uzimala kredite za likvidnost, što je bio slučaj i ranijih godina, a ne treba očekivati ni da će u ambijentu globalne neizvesnosti spremnost za dalje investiranje biti veća. Verujem da u celom bankarskom sektoru postoji i ambicija i spremnost za dodatni rast kreditiranja privrede, i u tom smislu, Banca Intesa je prošle godine uvela i inovativno finansijsko rešenje za dugoročno finansiranje kroz izdavanje mini obveznica malih i srednjih preduzeća, koje ima veliki tržišni potencijal“.
Zašto ste se odlučili za izdavanje mini obveznica? Nisu li to rizični plasmani – MSP?
„Naš posao jeste upravljanje rizikom. Do sada smo realizovali pet emisija mini obveznica za finansiranje razvojnih projekata, sa rokom dospeća od sedam godina, bez obezbeđenja, u saradnji sa najuspešnijim klijentima koji imaju izuzetne poslovne rezultate, kao i očekivane buduće performanse. Ipak, u Srbiji postoji još mnogo kompanija čiji bi se razvoj mogao finansirati na ovaj način, bez preuzimanja nepotrebno visokog rizika. Zato smo za 2026. godinu planirali i veći iznos i veći broj mini obveznica u odnosu na prethodnu godinu, dok dugoročno planiramo da na tržište uvedemo inovativni finansijski instrument kojim bismo investitorima ponudili miks svih obveznica koje smo izdali i koji kao takav u velikoj meri donosi diversifikaciju rizika“.
Matična banka, Intesa Sanpaolo ima u toj oblasti kreditiranja iskustvo?
„Uvođenje mini obveznica na tržište Srbije je deo Minibond inicijative naše matične grupe, Intesa Sanpaolo. Imamo apsolutnu podršku grupe i njeno znanje i internacionalno iskustvo na raspolaganju“.
Darko Popović: Smatram da nedovoljno ističemo da je bankarska regulativa u Srbiji preko 90%, usklađena sa EU praksom
Dežurna tema na srpskom bankarskom tržištu su: konsolidacija i akvizicije? Da li očekujete neke akvizicije ove godine?
„Bankarsko tržište Srbije jedno je od najkonkurentnijih u Evropi i sa jednim od najnižih nivoa koncentracije. Četiri najveće banke u Srbiji zajedno imaju oko 50% učešća, dok prema ECB podacima top pet banaka u mnogim zemljama u regionu pokriva 60-70% tržišta, a sličan nivo prisutan je i u većini država EU. Ali, samo tržište i akcionari diktiraju optimalan broj banaka na tržištu. Nisam pristalica metrika koje broj banaka posmatraju kroz broj stanovnika, jer broj banaka na tržištu zavisi isključivo od kratkoročnih i dugoročnih ciljeva akcionara.
U ovom trenutku, dve banke koje posluju u Srbiji su javno komunicirale zainteresovanost za preuzimanje jedne regionalne banke. Ali, iako teoretski postoji prostor za dalju konsolidaciju bankarskog sektora, u kratkom roku, sem ovih pojedinačnih slučajeva, ne očekujem veće promene na domaćem tržištu.
A na duži rok?
„Na rok od, na primer, narednih pet godina, moglo bi se izdvojiti nekoliko banaka u Srbiji koje će prednjačiti u razvoju savremene tehnologije, zbog potrebe za tehnološkim unapređenjem i zbog očekivanja klijenata. U tom kontekstu moguće je da će neke banke, koje nemaju kapaciteta da se razvijaju u tom pravcu, proceniti da su izgubile tehnološku trku, što bi moglo da dovede do nastavka konsolidacije na bankarskom tržištu“.
Da li će digitalizacija i savremene tehnologije biti glavni kriterijum za pozicioniranje banaka na tržištu u narednim godinama?
„Ne jedini, ali glavni kriterijum svakako, i to posmatrano kroz prizmu korisničkog iskustva koje danas podrazumeva upotrebu tehnologija koje vam olakšavaju svakodnevno korišćenje proizvoda i usluga banke. Ali, tehnološka transformacija se ne dešava preko noći, već zahteva vreme i velika ulaganja“.
A kako komentarišete osnivanje Fonda za restrukturisanje banaka o čemu je odluka NBS stupila na snagu u januaru ove godine? Po tome, banke izdvajaju novac iz svojih depozita, ta imovina ne pripada NBS, ali će NBS upravljati tim sredstvima, kupovati hartije od vrednosti…Šta će time banke, praktično, finansirati?
„Bez obzira na to što je izdvajanje sredstava trošak za banke, sa sistemskog nivoa me raduje osnivanje fonda, koje je u potpunom skladu sa EU regulativom, koja je ovakav fond uspostavila 2016. godine. Fond pokriva 1% osiguranih depozita, a sredstava bi se opredelila za sanaciju ili likvidaciju banaka u problemu, u zavisnosti od procene NBS, umesto da se za to koriste sredstva poreskih obveznika, što je još jedan korak u usaglašavanju domaće regulative sa propisima EU. Smatram da nedovoljno ističemo da je i ostatak bankarske regulative u Srbiji, rekao bih preko 90%, usklađen sa EU praksom. Kada bi i sve ostale oblasti pravnog okvira bile harmonizovane u toj meri, imali bismo regulatoran okvir kao članica EU“.
Kako će se upravljati tim sredstvima Fonda?
„Sredstvima upravlja NBS, po strogim pravilima gde može da ih ulaže, isto kao što upravlja deviznim rezervama. Kriterijumi upravljanja sredstvima su identični kao u EU – na prvom mestu sigurnost, potom likvidnost i tek na kraju prinos, a ona mogu da se ulažu isključivo u državne hartije od vrednosti. Ceo proces je sproveden na vrlo transparentan način – banke su dobile rešenja od NBS koliko sredstava treba da izdvoje zaključno sa 30. junom ove godine, a ciljani iznos je da se u fondu nađe oko 450 miliona evra za deset godina“.
Kad je reč o Banca Intesa, vi držite lidersku poziciju već duže od jedne i po decenije, ali se poslednjih godina na drugom mestu pojavljuju i banke koje dostižu sve manju marginu do prvog mesta. Da li Vas brine takvo približavanje drugih banaka? Koliko je važno imati lidersku poziciju banke i biti prvi na top listi?
„Veličinu i poziciju banke treba sagledavati kroz mnogo širi skup pokazatelja, a ne samo kroz bilans stanja i bilans uspeha, iako smo mi prvi po oba indikatora. Prema tim pokazateljima, Banca Intesa je lider još od 2008. godine, što znači da smo uvek imali uzlazni trend i konzistentan razvoj poslovanja. Naše učešće u aktivi na tržištu iznosi 15,3% a u neto profitabilnosti 18,6%. Zato, kada se pominje ta često upotrebljavana reč ’lider’, ja više volim da kriterijum bude efikasnost poslovanja nego sama velična banke.
Bankarstvo ne doživljavam kao trku u smislu volumena, jer smo imali primera na globalnom tržištu da se volumeni poslovanja mogu brzo podići na kratak rok, ali da se već na srednji rok takve banke mogu suočiti sa problemima u kvalitetu portfolija i profitabilnosti. Zato Banca Intesa ostaje na putu održivog, konzistentnog i odgovornog rasta, uz efikasno korišćenje aktive kojom raspolažemo. Ako se pogleda taj naš put u prošlih 18 godina, mi smo uvek ostajali na prvom mestu po veličini i profitabilnosti, a banke na drugom mestu su se menjale. Naša ambicija ostaje da i u 2026. godini da zadržimo lidersku poziciju“.
Darko Popović: Bankarstvo ne doživljavam kao trku u smislu volumena, jer smo imali primera na globalnom tržištu da se volumeni poslovanja mogu brzo podići na kratak rok, ali da se već na srednji rok takve banke mogu suočiti sa problemima u kvalitetu portfolija i profitabilnosti
Šta karakteriše planove bankarske grupacije Intesa Sanpaolo i Banca Intesa u 2026. godini?
„Novi četvorogodišnji plan poslovanja naše matične grupe pretpostavlja nastavak rasta, a ono što je specifično jeste da se značajniji doprinos ovom rastu očekuje od 12 zemalja centralne i istočne Evrope u kojima je Intesa Sanpaolo prisutna, uključujući Srbiju. Grupa je uverena da postoji prostor za rast u Srbiji i očekivanja od našeg tržišta su objektivno značajna. Tržišno učešće Banca Intesa u aktivi bankarskog sektora Srbije je značajno manje od učešća Intesa Sanpaolo u Italiji, i imajući u vidu prethodne procene MMF-a da će naša privreda rasti brže od privrede Italije, prostor za rast je očigledan“.
Kako na tako postavljene ciljeve utiču tehnološke promene i digitalizacija u kojoj se stalno inoviraju servisni modeli za klijente?
„Posebno važan zadatak jeste dalje jačanje servisnog modela u našoj poslovnoj mreži. Daljim premeštanjem svakodnevnih transakcija na digitalne kanale, ekspoziture prerastaju svoju tradicionalnu ulogu i postaju ključna tačka za zadovoljavanje složenijih potreba klijenata. Ali, to nije samo tehnološka promena, već suštinska promena načina na koji se grade odnosi sa klijentima i na koji banka stvara vrednost kroz fizičko prisustvo. U tom okruženju poslovna mreža dobija još izraženiju stratešku ulogu i postaje mesto na kome se grade dugoročni, kvalitetni i dublji odnosi sa klijentima, za složenije potrebe i traženje rešavanja na personalizovan način.
Ali, takva transformacija podrazumeva više od organizacionog prilagođavanja, ona zahteva sistemsko ulaganje u ljude i u razvoj novih kompetencija. To zahteva i promenu uloge zaposlenih u poslovnoj mreži – od izvršilaca standardnih procesa ka partnerima koji razumeju širi kontekst potreba klijenta nude adekvatna, pravovremena i održiva rešenja“.
Koliko će to biti ostvarivo imajući u vidu neizvesnosti koje diktiraju složene geopolitičke okolnosti i očekivane niže stope rasta, uz povećanu inflaciju, prema procenama sa kojima smo počeli ovaj razgovor?
„Nesumnjivo je da će cena nafte, a rekao bih i mineralnih đubriva, diktirati nivo cena u Srbiji, kao i svuda u svetu. NBS prati sva dešavanja vezana za inflaciju i siguran sam da će koristiti sve raspoložive instrumente za njeno suzbijanje. Svakako ne očekujemo da će se referentna kamatna stopa narodne banke smanjivati ove godine. Situaciju u Srbiji dodatno komplikuje i činjenica da je nedavno istekla uredba o ograničavanju trgovačkih marži, neizvesnost vezana za dugoročnu cenu gasa, a u kontekstu ekonomskog rasta i neizvesnost vezana za NIS“, ocenio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa u razgovoru za www.magazinbiznis.rs
