FUTURISTA MAGNUS LINDKVIST: Pobednici će biti oni koji će učiniti da delegiranje bude lako, a da potrošači čvrsto drže kontrolu

Futurista Magnus Lindvikst jedan je od četvoro futurista koji su komentarisali najnovije istraživanje kompanije Mastercard „Kratka istorija budućnosti kupovine i plaćanja“ (A Short History of the Future of Shopping and Payments). U intervjuu koji je ekskluzivno dao za kompaniju Mastercard, Magnus Lindkvist iznosi svoje stavove povodom glavne teme istraživanja – kako će potrošači prihvatiti da u budućnosti AI agenti u njihovo ime obavljaju kupovinu i plaćanje.

Lindkvist kaže da će, kratkoročno posmatrano, veštačka inteligencija postati „algoritam za preporuke na steroidima“. Ali, dugoročno, ona će postati „vodič, dizajner i reditelj, pomažući u stvaranju iskustava koja i danas zvuče pomalo smešno“.

Kad je reč o AI agentima za kupovinu, Magnus Lindvikst ističe: „Ljudi će ovo prihvatiti samo ako mogu da predaju zadatke bez osećaja da su izgubili kontrolu. Pobednici će biti oni koji će učiniti da delegiranje bude lako, a da potrošači čvrsto drže kontrolu”.

Magnus Lindvikst još kaže: „Poverenje od mašine do mašine zvuči kao da su ljudi napustili prostoriju. Ali, kada nešto krene po zlu, neko i dalje mora da se javi na telefon”.

Intervju sa futuristom Magnusom Lindvikstom prenosimo u celini.

Kako „predviđate“ budućnost? Kako razlikujete reklamu od stvarnosti?

Navodnici u pitanju otkrivaju skepticizam sa kojim se odnosimo prema reči koja počinje na p.

Trebalo bi da to shvatimo ozbiljnije. Demografija je, kaže se – sudbina. Možemo otprilike predvideti koliko će tridesetogodišnjaka biti za deceniju jer su već ovde, imaju dvadeset godina. Pogrešno je shvatanje da je sve nepredvidivo, zato što su neke stvari nepredvidive.

Kada razmišljam o budućnosti, pratim tri puta kroz vreme.

Prvo, postoje spore i postojane sile kao što su demografija, ekonomski razvoj i klimatski podaci. Ja ih nazivam slonovskim trendovima. Možemo ih pratiti, predvideti i reagovati na njih, iako težimo da ne radimo ništa dok slon ne sedi na nama.

Zatim, postoje modni ciklusi.

Poslovne ideje takođe dolaze i izlaze iz mode.

Pre jedne decenije, svi su želeli da kopiraju Silicijumsku dolinu. Danas su moderne teme veštačka inteligencija i geopolitika. Kao što je Koko Šanel navodno rekla: „Moda je napravljena da postane nemoderna.“

Na kraju, snimam ono što nazivam snimcima stvarnosti: trenutke koji nakratko destabilizuju naše pretpostavke o tome šta je moguće.

Posmatranje humanoidnog robota kako obavlja zadatke koji su izgledali nemogući pre samo nekoliko godina je snimak stvarnosti. Tako je i gledanje veštačke inteligencije kako stvara ubedljive pokretne slike bez kamere ili ekipe.

Sva tri nivoa oblikuju naše razumevanje budućnosti. Modni i snimci stvarnosti prave više buke. Trendovi slonova stvaraju dublju tutnjavu.

Test je šta se dešava sledeće. Hajp je dovoljno uzbudljiv da se demonstrira. Stvarnost je dovoljno dosadna da bi bila važna.

Dugoročno gledano, kako vidite da veštačka inteligencija menja način na koji ljudi kupuju, plaćaju i komuniciraju sa trgovinom?

Transformativne tehnologije na kraju nestaju iz vida.

Dugoročni uticaj veštačke inteligencije neće biti da je primećujemo svuda. Biće da ćemo prestati da je primećujemo potpuno. Električna energija je sledila isti put. Ono što je nekada bio spektakl postalo je infrastruktura.

Veštačka inteligencija će verovatno učiniti isto. Jedan deo trgovine je žubor: stvari koje kupujemo, pretplaćujemo se i plaćamo, a da o njima mnogo ne razmišljamo. Agentska veštačka inteligencija će omogućiti da se više te aktivnosti dešava ispod površine. Agent bi mogao da prati troškove, upoređuje alternative, otkriva rasipanje i deluje u okviru mandata.

Ali uzbudljiviji deo trgovine je avantura. Ljudska bića su uključena u stalni proces postajanja.  Kupujemo knjige da bismo drugačije razmišljali i putujemo da bismo doživeli nešto drugačije od još jednog utorka popodne.

Kratkoročno, veštačka inteligencija postaje algoritam za preporuke na steroidima. Dugoročno, postaje vodič, dizajner i reditelj, pomažući u stvaranju iskustava koja i danas zvuče pomalo smešno.

Ljudi će ovo prihvatiti samo ako mogu da predaju zadatke bez osećaja da su izgubili kontrolu. Pobednici će biti oni koji će učiniti da delegiranje bude lako, a da potrošači čvrsto drže kontrolu.

Koja je najveća zabluda koju ljudi trenutno imaju o tome šta „agentska trgovina“ zaista znači?

Prava moć interneta nije oslobođena sve dok se nije pojavio pametni telefon.

Pre toga, internet je bio mesto gde smo išli. Pametni telefon je to učinio nečim što bi nas moglo pratiti kroz svet.

Veštačkoj inteligenciji možda još uvek nedostaje njen definišući izvorni uređaj, što je jedan od razloga zašto agenti mogu izgledati kao malo elokventniji četbotovi.

Zabluda je da je agent jednostavno bolji četbot. Četbot daje savete. Agent može da preduzme akciju. Ta razlika menja sve.

Zamislite agenta koji vas prati tokom celog dana. On razume vaše ciljeve, preferencije i okolnosti, pomažući vam da se krećete kroz izbore u realnom vremenu.

Ali, sam savet nije agentska trgovina. Agentu je potreban mandat: šta može da kupi, koliko može da potroši i kada mora da traži dozvolu. U suprotnom, postaje digitalni tinejdžer sa kreditnom karticom.

Konačni uređaj bi mogao biti mali blok bez ekrana ili dugmadi, skriven u vašem džepu. Ili bi to mogla biti prelepa ogrlica izložena sa ponosom.

Radujem se njegovom izumu. Možda bismo ga trebali nazvati univerzumom.

Daleko od velikih slučajeva upotrebe, kako će agentska trgovina promeniti svakodnevni život ljudi? Koja je, po vašem mišljenju, najobičnija rutina koju će prvo promeniti?

Mikroskop nam je omogućio da vidimo veoma male stvari. Teleskop nam je omogućio da vidimo stvari daleko, daleko. Veštačka inteligencija je makroskop: alat za razumevanje beskonačno složenog.

Vaš život – i sve transakcije povezane sa njim – je tok beskonačne složenosti.

Prva svakodnevna rutinska agentska trgovina koju će transformisati, verovatno je mesečna finansijska autopsija: „Gde je nestao sav moj novac?“

Agent bi mogao da razume redosled, kontekst i nameru. Mogao bi da identifikuje zaboravljenu pretplatu ili dvostruku naplatu, predvidi nestašicu gotovine ili pokaže kako niz malih navika tiho troši budžet za tri “p” do Italije.

Prvi veliki „aha“ trenutak agentske trgovine može stoga biti razumljiv pregled vašeg života, a ne još jedna prilika da nešto kupite. Njena prava vrednost može ležati u pomaganju ljudima da donose bolje odluke uz manje napora, dok im istovremeno ostavlja kontrolu nad izborima koji su važni.

Gledajući unapred, kako bi agenti veštačke inteligencije mogli da preoblikuju odnos između ljudi, tehnologije i trgovine i šta će biti potrebno da potrošači poveruju u ta nova iskustva?

Svojoj robotskoj kosilici dao sam ime Simone. Naša mačka se zove Simon.

Dve pomalo kontradiktorne ideje se ističu kada ispitujemo odnos između ljudi i tehnologije. Skloni smo da joj verujemo po difoltu i skloni smo da je antropomorfizujemo – da je pretvorimo u nešto ljudsko. Reči veštačka inteligencija otkrivaju ovaj instinkt. Uzeli smo kompjuterski kod i opisali ga kao da je osoba koja radi ljudske stvari.

Veštačka inteligencija će obdariti predmete nečim što podseća na dušu.

Razmislite o automobilu. Različiti brendovi već imaju prepoznatljiv dizajn, zvuk i osećaj. Sa veštačkom inteligencijom, svaki model bi takođe mogao da dobije ličnost i glas.

Vaš pametni telefon je već jedinstveno prilagođen vama. Zašto njegova ličnost ne bi putovala sa vama između marki, modela, proizvoda i usluga? Umesto da svaki put interagujete sa drugom ličnošću brenda, uvek biste mogli da upoznate Simon – svog prenosivog duha pokretanog veštačkom inteligencijom.

Opasnost je u tome što ljudski glas i prijateljsko ime stvaraju veštačko poverenje. Možda ćemo osećati da razumemo Simon mnogo pre nego što shvatimo čijim interesima služi.

Duhu je stoga potreban ustav. Šta može da vidi? Šta može da podeli? Ko ga plaća? Šta može da kupi? Kako mu se može povući autoritet? Šta se dešava kada napravi grešku?

Poverenje mora biti proverljivo. Ljudi će morati da znaju koji agent deluje, šta je ovlašćen da radi, čije interese zastupa i kako se njegove akcije mogu zaustaviti ili preokrenuti. Prijateljski glas može stvoriti poverenje. Samo identitet, granice i odgovornost mogu ga zaslužiti.

Da li postoji nešto što mislite da bi moglo da iznenadi ljude uprkos svim tekućim razgovorima o kupovini omogućenoj veštačkom inteligencijom?

„Kupovina omogućena veštačkom inteligencijom“ je otprilike jednako uzbudljiva fraza kao „Pentium procesor“ ili „World Wide Web“. To je tehnički opis koji se uglavnom dopada inženjerima i programerima.

Ideja postaje sve zanimljivija.

Ljudi ne kupuju proizvode samo da bi ih posedovali. Ne kupujete samo patike za trčanje; možda pokušavate da postanete trkač. Ne rezervišete samo let; možda pokušavate da postanete avanturističkiji.

Agent veštačke inteligencije bi mogao da organizuje trgovinu oko tog dužeg putovanja. Umesto da preporučuje proizvod koji će najverovatnije generisati klik, mogao bi da funkcioniše po nalogu: pomozite mi da postanem zdraviji, kulturniji, bolje obučen ili finansijski iskusan.

To bi, takođe, transformisalo ulogu trgovca. Više se ne bi takmičio samo da proda predmet. Takmičio bi se da učestvuje u transformaciji.

Iznenađenje bi moglo biti da veštačka inteligencija jasnije otkriva ove potrage i reorganizuje trgovinu oko toga ko želimo da postanemo, a ne samo oko onoga na šta ćemo verovatno kliknuti.

Drugim rečima, najveća promena možda nije pametnija kupovina, već namernija kupovina.

Koja je jedna stvar u vezi sa budućnošću novca za koju verujete da je veoma verovatna, iako niko ne može sa sigurnošću znati?

Kakvo fantastično futurološko pitanje! Evo ga: Novac će steći biografiju.

Gotovina je čudesno amnezična. Evro ne otkriva da li je zarađen podučavanjem dece ili prodajom oružja. Ekonomisti to nazivaju zamenljivošću: jedan evro je zamenljiv drugim, bez obzira na njegovu istoriju.

Digitalni novac uvodi novu mogućnost. Plaćanje može nositi proverljive informacije o poreklu, vlasništvu i ovlašćenju. Ovo stvara delikatnu pogodbu.

Privatnost bez porekla može zaštititi nelegitimnost. Poreklo bez privatnosti može postati nadzor. Budućnost novca će morati da pregovara o oba.

Koja je jedna pretpostavka o budućnosti trgovine koju ljudi možda potpuno pogrešno shvataju?

Da je trgovina suštinski povezana sa destruktivnom potrošnjom.

 Ja sam racionalni optimista u vezi sa trgovinom. Kako društva postaju bogatija, ona često zahtevaju bolje proizvode i čistiju okolinu. To ne znači da potrošnja automatski postaje održiva.

Bogatstvo može povećati upotrebu resursa, dok čistije tehnologije i dalje zahtevaju pravila, podsticaje i infrastrukturu. Ali istorija se ne kreće samo od čistoće ka zagađenju. Ona se takođe može kretati od siromaštva i zagađenja ka prosperitetu i obnovi.

Agentska trgovina bi mogla da pomogne da naše vrednosti budu izvršne. Umesto da nejasno preferiramo održive proizvode, mogli bismo da naložimo agentu da pruži prioritet mogućnosti popravke, troškovima životnog veka, poreklu ili nižim emisijama – i da ga zamolimo da dokaže šta te reči znače.

Trebalo bi da trgovinu posmatramo kao sredstvo koje nas može poboljšati, a koje mi možemo poboljšati, zauzvrat.

Kakvu će ulogu banke i finansijske institucije igrati u svetu u kome agenti veštačke inteligencije obavljaju veći deo potrošačkog putovanja, a poverenje sve više mora da radi od mašine do mašine?

Plaćanje teleportuje rukovanje kroz prostor. Kupac i prodavac mogu živeti na suprotnim stranama sveta, koristiti različite banke i nikada se ne sresti.

Agentska trgovina počinje kada je rukovanje i dalje važno, ali nijedna ruka nije nužno ljudska. Kako agenti veštačke inteligencije postaju aktivni učesnici u trgovini, banke i platne mreže će pomoći da se ljudska namera pretvori u mašinski čitljivo poverenje. KYC, Poznaj svog kupca, dobija brata: Poznaj svog agenta. Koji agent deluje u vaše ime? Ko ga je kreirao? Čemu je ovlašćen da pristupa, odlučuje i troši? Može li se to ovlašćenje povući?

Izazov nije samo verifikacija agenata. Poverenje ne može da se zaustavi na agentu. Mora da preživi svaku primopredaju.

Poverenje od mašine do mašine zvuči kao da su ljudi napustili prostoriju. Ali kada nešto krene po zlu, neko i dalje mora da se javi na telefon.

Koje će se prilike ukazati trgovcima koji rano prihvate trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom?

Ključ nije u tome da budete prvi, već da brzo učite. Brzo učenje zahteva da rano počnete, ali ne i da slepo širite poslovanje.

Rana istorija gotovo svake tehnologije prepuna je zaboravljenih pionira. Kompanije koje pobeđuju često su one koje uče na greškama i pojavljuju se na tržištu tek kada su tehnologija i prateći sistem spremni.

Stoga bi trgovci trebalo da posmatraju trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom kao niz eksperimenata. Jedan eksperiment može poboljšati korisničku podršku ili uvesti finansijske zaštitne mehanizme. Drugi može redefinisati koncept lojalnosti tako što će pomagati kupcima da napreduju ka onome što žele da postanu.

Trgovci će takođe imati koristi od toga da svoje proizvode učine razumljivim za AI agente. Cena i dostupnost su jednostavni parametri. Izdržljivost, poreklo, mogućnost popravke i kvalitet usluge su složeniji. Ako mašina ne može da pročita te karakteristike, agent može svesti svaki izbor isključivo na cenu i vreme isporuke. To stvara određenu napetost.

Trgovac bi mogao postati pouzdan, podrazumevani izbor svaki put kada neko kaže agentu: „Molim te, završi ovo.” Ili bi mogao postati nevidljivi dobavljač koji stoji iza tuđeg agenta. Cilj eksperimenta nije nužno uspeh.

Cilj je da se neuspeh doživi na održiv način, da se brzo uči i da se izbegne rizikovanje opstanka kompanije pre nego što se prikupe dokazi. Upravo se u tim neuspesima kriju stvari koje na kraju nazivamo budućnošću – ocenio je futurista Magnus Lindkvikst u intervjuu.