Autor: Radojka Nikolić
Glavni ekonomista MMF-a za istraživanja, Pjer-Olivije Gurinčas (Pierre-Olivier Gourinchas), na predstavljanju World Economic Outlook, Brisel 19.januara 2026. (Screenshot)
Brisel, 19. januara (online, IMF World Economic Outlook)
Svetska ekonomija se polako prilagodila Trampovim carinama, a u kombinaciji sa velikim investicijama u veštačku inteligenciju, očekuje se globalni privredni rast od 3,3%, što je za 0,2% više od oktobarske prognoze – saopštio je MMF na konferenciji za medije u Briselu 19. januara.
Glavni ekonomista MMF-a za istraživanja, Pjer-Olivije Gurinčas (Pierre-Olivier Gourinchas), sa svojom ekipom analitičara, predstavio je novinaraima u Briselu 19. januara revidirane procene MMF-a, u okviru izveštaja Svetski ekonomski izgledi za 2026. (World Economic Outlook).
Na predstavljanju ovog izveštaja MMF-a rečeno je da svetska ekonomija, uprkos brojnim izazovima, ne gubi zamah. Uz rast od 3,3% postignut u 2025. godini, dodaće se i rast od 3,3% u 2026.
„Globalni rast je i dalje prilično otporan, jer se globalna ekonomija oslobađa trgovinskih i carinskih poremećaja iz 2025. godine i savladava izazove brže nego što smo očekivali“, rekao je Pjer-Olivije Gurinčas.
On je naveo da su se mnoga preduzeća prilagodila višim carinskim stopama SAD, te da su preusmerila lance snabdevanja. Na primer, Kina je preusmerila izvoz na tržišta van SAD.
Najnovije prognoze MMF-a ukazuju na to da je efektivna carinska stopa SAD svedena na 18,5%, što je pad u odnosu na oko 25%, u prognozi ovog Fonda iz aprila 2025. godine.
Ekonomski rast beleže i SAD, pa MMF procenjuje da će u 2026. godini taj rast iznositi 2,4%, što je povećanje od 0,3% u odnosu na oktobarsku procenu MMF-a. Razlog povećanja ekonomskog rasta SAD, prema proceni MMF-a, dolazi iz velikog podsticaja za ulaganja u veštačku inteligenciju, uključujući centre podataka, čipove velikih gabarita za veštačku inteligenciju i za energiju – smatra MMF.
Međutim, glavni ekonomista MMF-a, Gurinčas upozorava da “bum” veštačke inteligencije predstavlja rizik za povećanu inflaciju, ukoliko se nastavi ovim tempom i objasnio:
“Ako se ne budu ostvarila očekivanja da će veštačka inteligencija povećati produktivnost i profit kompanija, to bi izazvalo tržišne poremećaje, moglo bi i da smanji potražnju”.
Zato se u izveštaju MMF-a veštačka inteligencija navodi kao jedan od rizika za globalnu ekonomiju, zajedno sa poremećajima u lancima snabdevanja i geopolitičkim tenzijama.
Ali, MMF istovremeno naglašava da je veštačka inteligencija značajan napredak za globalnu ekonomiju, jer porast investicija može da povećanja produktivnost i podstakne poslovnu dinamiku i inovacije.
Prema računici MMF-a, zahvaljujući ulaganjima u veštačku inteligenciju, globalni rast može biti povećan za čak 0,3% u 2026. godini i između 0,1% i 0,8% na srednji rok, u zavisnosti od brzine usvajanja poboljšanja koje donosi veštačka inteligencija.
Kad je reč o velikim ekonomijama, MMF procenjuje da će rast Kine u 2026. godini dostići 4,5%, što je za 0,3% više od procene iz oktobra.
MMF je procenio da američke carinske stope od 10% na kinesku robu nisu usporile kinesku ekonomiju, tim pre što je Kina preusmerila izvoz na druga tržišta, na primer, na Jugoistočnu Aziju i Evropu.
Ali, glavni ekonomista MMF-a upozorava da Kina rizikuje da se suoči sa protekcionističkijim trgovinskim politikama, ukoliko ne razvije uravnoteženiji model rasta koji se manje oslanja na izvoz, a više na unutrašnju potražnju.
Kad je o Evropi reč, MMF je prognozirao rast evrozone od 1,3% za 2026. godinu, što je 0,1% više od procene iz oktobra. Tome najviše doprinosi povećana javna potrošnja u Nemačkoj, kao i bolji ekonomski rezultati koje su postigle Španija i Irska, posebno u segmentu ulaganja u veštačku inteligenciju.
Za 2027. godinu, MMF je zadržao svoju prognozu rasta evrozone na 1,4%, uz napomenu da će se planirano povećanje evropskih vojnih izdataka materijalizovati tek u kasnijim godinama ove decenije.
