Malhar Nabar, MMF: Aktuelni globalni šokovi prelivaju se na ekonomije

Beograd, 24. mart – U skladu s dobrom praksom dugogodišnje institucionalne saradnje s Međunarodnim monetarnim fondom, u Narodnoj banci Srbije danas su predstavljene ekonomske politike Evropske unije, kao i aktuelna globalna ekonomska kretanja, iz ugla Međunarodnog monetarnog fonda, saopštila je Narodna banka Srbije.

O ovim važnim i aktuelnim temama govorio je Malhar Nabar, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za zonu evra i pomoćnik direktora u Sektoru za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici državnih institucija, razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, kao i akademske zajednice.

Gospodin Nabar je istakao da se tekući globalni šokovi prelivaju na ekonomije i objasnio zašto je analiza scenarija od ključnog značaja u suočavanju s takvom neizvesnošću.

Stepen uticaja u velikoj meri zavisiće od trajanja aktuelnih sukoba i vremena potrebnog za obnovu kritične infrastrukture. U međuvremenu, nekoliko ključnih kanala prenosa šokova utiče na makroekonomske izglede:

• rast cena nafte i naftnih derivata smanjuje raspoloživi dohodak;

• inflaciona očekivanja i dalje su osetljiva na kontinuiranu volatilnost;

• finansijski uslovi se zaoštravaju kao reakcija na neizvesnost.

Ohrabrujuće je što je Evropa bolje pripremljena da apsorbuje energetski šok nego što je bila 2022. godine; međutim, snaga tekućeg šoka ne sme biti potcenjena.

U skladu s ranijim preporukama ekonomske politike, jačanje dugoročne otpornosti zavisiće od:

• pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti;
• produbljivanja jedinstvenog tržišta;
• smanjenja regulatornih opterećenja.

Posebno je značajna sve veća uloga veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnih pokretača budućeg rasta produktivnosti i konkurentnosti.

U okruženju koje karakteriše neizvesnost, strukturne reforme i inovacije ostaju najpouzdaniji oslonci Evrope za održivi rast.

Događaj je, tradicionalno, uvodnim obraćanjem otvorila guverner Jorgovanka Tabaković. Govoreći o rastu produktivnosti, koji je Evropi neophodan ako želi da prekine produbljivanje jaza sa Sjedinjenim Američkim Državama u toj oblasti, guverner Jorgovanka Tabaković je, između ostalog, istakla:

• Izvore održivog rasta produktivnosti nesporno čine i primena najsavremenijih tehnologija, uz dobre politike i zajedničke odgovore na regionalnom i globalnom planu;
• I dublje i veće jedinstveno evropsko tržište omogućilo bi rast produktivnosti.

Kada je reč o Srbiji, za sumiranje kretanja u 2025. godini guverner Jorgovanka Tabaković je ponovila ocenu Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda iz decembra prošle godine: „Promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti.”

Guverner Jorgovanka Tabaković je podsetila da su u odnosu na januar, kada je Međunarodni monetarni fond blago korigovao naviše projekciju privrednog rasta za zonu evra za ovu godinu, usledili novi snažni šokovi, i da su i Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka ukazali na potencijalne negativne makroekonomske efekte rasta cene nafte ukoliko bi se zadržale u dužem periodu. Istovremeno, ona je podsetila da je Srbija i na aktuelne šokove koji se odražavaju na tržište energenata reagovala odmah, setom značajnih mera kojima se štite i građani i privreda, navodi se u saopštenju NBS.

U pogledu kretanja u narednom periodu, guverner Jorgovanka Tabaković je istakla da Narodna banka Srbije i Međunarodni monetarni fond za Srbiju vide iste tendencije.

• održivo ubrzanje rasta;
• nastavak adekvatne monetarne politike;
• očuvan stabilan i otporan finansijski sektor;
• nastavak odgovorne fiskalne politike – Srbija se izdvaja kao primer zemlje sa učešćem javnog duga koje je ispod 45% bruto domaćeg proizvoda, daleko ispod vrednosti kriterijuma iz Mastrihta, a ono što povećava kvalitet ovog podatka jeste to što ukupan srednjoročni okvir ukazuje na nastavak njegovog smanjenja.