Autor: Radojka Nikolić
Volfram u kristalima (Foto: Wikipedia)
Nemačka, Bavarska, 7. aprila 2026.g.
U danu koji je ujutro počeo cenom barela nafte brent u Nemačkoj od tačno 111,1 dolara, u 6,0h ujutro, i uz glavnu zabrinutost šta će biti sutra sa naftom i najavljenim Trampovim ultimatumom o napadu na Iran, nemački javni servisi su u centar brige stavili još jednu temu – volfram.
Ovaj retki metal je neophodan za razne industrije, jer se koristi u alatima, mašinama, elektronici, municiji, a ima i visokotehnološku primenu u hardverskoj i električnoj industriji. Volfram je izuzetno tvrd metal i od svih metala ima najvišu tačku toplјenja (3.422 stepena Celzijusa). Zbog tvrdoće se koristi i u pancirnoj municiji i u proizvodnji raketa, baš ovih koje se ispaljuju u sadašnjim ratnim sukobima.
Zašto je eskalirao problem u vezi sa volframom?
Dva su razloga. Prvi, cena volframa vrtoglavo raste posle izbijanja sukoba sa Iranom, a drugi – najveći proizvođač volframa na svetu je Kina, koja je početkom prošle godine ograničila izvoz ovog retkog metala.
“Ovo je znak upozorenja za nemačku ekonomiju”, napisala je u svojoj analizi Angela Gopfert, urednica u finansijskoj redakciji nemčakoj javnog servisa ARD. U analizi pod naslovom “Zašto Volfram odjednom postaje problem”, koju javni servis Tagesschau objavljuje danas, 7. aprila 2026. godine, Angela Gopfert ocenjuje da je to “osetlјivo pitanje za Nemačku i EU: volfram se zvanično smatra kritičnom i strateškom sirovinom u Briselu”.
U tekstu se upozorava da je nedavni skok cena uglavnom posledica rata, naoružanja i geopolitičke zavisnosti.
“Od kraja decembra, cena volframa se više nego utrostručila, a od juna 2025. godine više nego sedmostruko”, navodi se u tekstu, uz napomenu da je volfram već bio deficitaran i pre najnovije eskalacije rata na Bliskom istoku.
Trenutna cena volframa na Londonskoj berzi – Screenshot, 7. aprila 2026.g. pre podne https://www.londonstockexchange.com/
Na rast cena ovog retkog metala utiče i strategija Kine koja dominira globalnom proizvodnjom volframa. Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), Kina je prošle godine iskopavala 67.000 tona, što je gotovo 80% svetske proizvodnje (precizno: 79%).
Kao glavni svetski proizvođač volframa, Kina je pre nešto više od godinu dana, u februaru 2025. godine, uvela novu kontrole izvoza.
U tom trenutku, razlog su bile Trampove carine i tenzije sa SAD, ali efekat je bio dramatičan: Kina je svoj izvoz volframa svetu smanjila za 40%. Izvoz je moguć, ali su izvoznicima od februara prošle godine, potrebne dozvole kineske vlade, a procedura traje i dozvolu ne dobijaju svi.
Tako su, sa jedne strane smanjena ponuda volframa na svetskom tržištu, a sa druge, ratu u Iranu, drastično podigli cene ovog retkog metala.
Zato nemački javni servisi upozoravaju da je takvo stanje kritično za Nemačku:
“Volfram je potreban upravo u onim sektorima koji čine industrijsku okosnicu nemačke ekonomije, u: mašinstvu, preradi metala i proizvodnji vozila. Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, EU, takođe, eksplicitno klasifikuje volfram kao strateški relevantan za vazduhoplovstvo i odbranu”, navodi Tagesschau.
E, sad, gde je tu Srbija? Ima li volframa u Srbiji?
Najkraći odgovor bi bio da ga ima, vrlo malo, sa drugim metalima, ali se ne eksploatiše u potpunosti.
Podaci o rudnim bogatstvima Srbije pokazuju da volframa ima na nalazištu Blagojev Kamen kod Kučeva, gde je eksploatisan zajedno sa zlatom. Takođe, volframa ima i u rudnim nalazištima na planini Besna Kobila.
I još jedan podsetnik: pošto je Evropska unija volfram klasifikovala kao kritičnu sirovinu, a Srbija je sa EU potpisala memorandume o saradnji, tim sporazumima je obuhvataćen i ovaj metal.
Drugim rečima, u budućnosti treba očekivati aktivniju eksploataciju volframa i u Srbiji, ma koliko on postojao u tragovima. Jer, potražnja za ovim mineralom će tek rasti.
