Dana 8. maja 2026, u Beogradu predstavljeno je aprilsko izdanje publikacije Svetski ekonomski izgledi (World Economic Outlook), u organizaciji Međunarodnog monetarnog fonda. Publikacija predstavlja jedan od ključnih izveštaja o svetskim makroekonomskim kretanjima i izgledima, saopštila je Narodna banka  Srbije.

Događaj je otvorio g. Lev Ratnovski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, nakon čega se prisutnima obratila gđa Ana Ivković, viceguverner Narodne banke Srbije. Najznačajnije informacije sadržane u aprilskom izdanju Svetskih ekonomskih izgleda izložio je glavni autor, g. Ipolit Balima.

G. Ratnovski je predstavio aktivnosti misije Međunarodnog monetarnog fonda, koja je boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026, pod vođstvom gđe Anet Kjobe. G. Ratnovski je istakao da su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Republike Srbije postigli dogovor na nivou tima Međunarodnog monetarnog fonda o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor Fonda.

Kad je reč o projekcijama, zaštitnim mehanizmima i preduzetim merama, g. Ratnovski je zaključio da se, kao i druge zemlje, Srbija suočava sa nepovoljnim uticajima zbog rata na Bliskom istoku, ali da raspolaže značajnim rezervama i vodi opreznu i predvidivu makroekonomsku politiku.

  • Rast bruto domaćeg proizvoda u 2026. godini biće veći nego u 2025, ali će se na njega negativno odraziti rat na Bliskom istoku. Rast će se u 2027. godini ubrzati na 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, oporavku poljoprivredne proizvodnje, ulaganjima u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama u vezi sa izložbom „Ekspo”.
  • Inflacija je i dalje niska, zahvaljujući privremenom smanjenju akciza na gorivo i neznatnom uticaju ukidanja ograničenja marži na cene hrane i osnovnih životnih namirnica.
  • Pod uticajem nižih od očekivanih pritisaka na cene hrane po osnovu ukidanja ograničenja marži, projekcija prosečne inflacije niža je nego u aprilskom izveštaju Svetski ekonomski izgledi i iznosi 3,5% u 2026, pri čemu monetarna politika treba da i dalje da ostane oprezna.
  • Projekcija je rađena u uslovima izuzetno visoke neizvesnosti, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i s njom povezani dodatni poremećaji na tržištu energenata povećali rizike po privredni rast i inflaciju.
  • Srbija je posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% bruto domaćeg proizvoda tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama. Smanjenja akciza na gorivo uvedena tokom marta i aprila 2026. ublažila su naftni šok, ali ih je potrebno uskoro ukinuti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje tržišta energenata i očuvala fiskalna održivost.
  • Jaki zaštitni mehanizmi Srbije – umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem – obezbeđuju čvrstu osnovu za prevazilaženje potresa koji se nadovezuju jedan na drugi. Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika.

G. Ratnovski je takođe preneo preporuke Međunarodnog monetarnog fonda u vezi s reformama koje bi mogle dodatno unaprediti poslovno okruženje, povećati produktivnost i potencijalni rast.

Viceguverner Ana Ivković istakla je da Narodna banka Srbije razume potrebu institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda da ukazuju na globalne rizike, s obzirom da je to njihova misija. I Narodna banka Srbije izrađuje različite scenarije mogućih ishoda, ali i politika koji će ih sprečiti, ili ublažiti, što se zove dobra priprema. „Ono što je u Srbiji potvrđeno jeste to da odgovorni nosioci politika nikada ne bi dozvolili da se rizici ispolje na način na koji sugerišu ekstremni scenariji. Na nama je da dokažemo, kao što smo dokazali i u svakom prethodnom globalnom šoku, da imamo i znanje i instrumente da reagujemo i u najizazovnijim globalnim uslovima. Da nije tako, ne bismo bili jedina zemlja koja je kandidat za Evropsku uniju s kreditnim rejtingom investicionog ranga”, rekla je gđa Ivković.

Mi smo se pre petnaest godina kroz finansijske stendbaj aranžmane bavili dvostrukim deficitima i ogromnim makroekonomskim neravnotežama Srbije, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. To dovoljno govori o tome koliko je Srbija ojačala, odnosno koliko smo je mi ojačali. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond.

Gđa Ivković je istakla da publikacija Svetski ekonomski izgledi, simboličnog naslova „Globalna ekonomija u senci rata”, daje realnu sliku uslova u kojima radimo i donosimo odluke, ali i sliku sveta neujednačenog rasta, trajnijih geopolitičkih tenzija i slabog poverenja. Ipak, istaknuta je i poruka da su ekonomije prilagodljive i da dobre politike nemaju alternativu. Zemlje koje se na vreme pripremaju imaju veći prostor za bolju reakciju. Među njima je i Srbija.

„U Srbiji smo pokazali da imamo znanje i instrumente da reagujemo i u najizazovnijim globalnim uslovima. Inflacija koja je pod kontrolom, rekordne devizne rezerve, stabilan kurs dinara prema evru, stabilan bankarski sektor koji podržava privredni rast, ljudi koji su najbolji u zemlji za projekciju inflacije u Srbiji – nisu datosti. Rezultat su doslednosti, kredibiliteta i discipline. Dobra ekonomska politika podrazumeva dobru pripremljenost, sposobnost da se deluje i onda kada su okolnosti nepovoljne i spremnost da se preuzme odgovornost za donete odluke. I na kraju – a u vezi sa izdvajanjem za odbranu – mir i stabilnost nemaju ni cenu ni alternativu”, zaključila je gđa Ivković.

G. Balima je predstavio globalne i regionalne makroekonomske izglede i politike, sa akcentom na globalne rizike i uticaj tekućih sukoba na cene robe, inflaciju i uslove finansiranja. Izložio je rezultate analize makroekonomskih efekata oružanih sukoba koju je sproveo Međunarodni monetarni fond. Analizom su obuhvaćene dugoročne posledice oružanih sukoba po ekonomsku aktivnost i istaknut je značaj stabilizacionih politika, restrukturiranja duga, međunarodne podrške i strukturnih reformi čiji je cilj održiv oporavak.

G. Balima je ocenio da je svetska privreda ponovo izložena poremećajima, ovog puta zbog rata na Bliskom istoku, što stvara pritiske na zemlje u usponu i zemlje u razvoju, posebno uvoznike robe koji već imaju određene probleme. Skok cena robe, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja stavljaju na proveru otpornost svetske privrede. Produženi sukob, dublja geopolitička fragmentacija ili nove trgovinske tenzije mogli bi usporiti rast, dok visoki javni dug i oslabljeni fiskalni i monetarni zaštitni mehanizmi mogu dodatno produbiti slabosti. Politike bi trebalo da podstiču prilagodljivost, jačaju kredibilitet i unapređuju međunarodnu saradnju.

Analiza Međunarodnog monetarnog fonda, zasnovana na globalnim podacima o sukobima nakon Drugog svetskog rata, pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se vode borbe, ali da se efekti prelivaju i na druge zemlje. Ekonomski oporavak je spor i neujednačen i u velikoj meri zavisi od održivosti mira. Čak i kada se mir održi, oporavak je skroman u odnosu na ratne gubitke, pri čemu ga pre svega pokreće tržište rada, dok kapital i produktivnost ostaju na niskom nivou. Rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga i domaće reforme od suštinskog su značaja, ali je neophodna i međunarodna podrška. Sveobuhvatni paketi mera koji istovremeno smanjuju neizvesnost i obnavljaju kapitalnu osnovu generišu pozitivne efekte i doprinose snažnijem oporavku.

G. Balima takođe je ukazao na nalaze analize Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima su povećana izdvajanja za odbranu postala učestalija, pri čemu rashodi za odbranu rastu usled intenziviranja geopolitičkih tenzija. Iako su, u proseku, blizu vrednosti 1, multiplikatori potrošnje za odbranu znatno variraju u zavisnosti od načina na koji se potrošnja sprovodi, finansira i raspoređuje, ali i od toga koliki se deo opreme uvozi.

Uopšteno govoreći, uz odgovarajuće politike, šteta može ostati ograničena. Zemlje mogu preduzeti određene mere samostalno, a neke od njih mogu doprineti i jačanju globalne stabilnosti. S druge strane, postoje i mere koje zahtevaju kolektivno delovanje kako bi se ponovo uspostavila stabilnost u međunarodnim ekonomskim odnosima, navedeno je u saopštenju NBS.