Autor: Radojka Nikolić
Donald Tramp 3. aprila 2025. godine saopštava prvo uvođenje carina “ostatku sveta” – slika koja je obišla svet (Screenshot)
Nije Amerika ukinula carine Srbiji, nego je 24. jula 2026. godine stupila na snagu odluka američkog suda o ukidanju carina koje je Tramp uveo u februaru ove godine, kao zamenu za carine koje je prvi put uveo u aprilu 2025. godine, a koje mu je ukinuo vrhovni sud SAD istorijskom odlukom od 20. februara 2026. godine.
Zato je 24. jula ove godine Trampova administracija ušla u još jedan pokušaj uvođenja carina, ovoga puta za 60 spoljnotrgovinskih partnera uz obrazloženje da su to “države koje ne preduzimaju dovoljno mera protiv prinudnog rada”.
Među njima su, po oceni Trampove administracije, članice Evropske unije, Švajcarska, Tajvan i Japan. Te nove, sada aktuelne carine, iznose od 10 do 12,5%. A na listi tih 60 zemalja obuhvaćenih novim carinama ne nalaze se Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora…
Izgleda malo zamršeno, ali je vredno objašnjenja da se ne bi u Srbiji manipulisalo i tumačilo, posebno od strane političara, kako Srbija trenutno nema američke carine jer je to posledica boljih odnosa Srbije sa SAD, a sve zbog strateškog sporazuma koji je Srbija sklopila sa SAD. Takve tvrdnje nisu zasnovane na činjenicama. Jer, niti ovo ukidanje američkih carina Srbiji ima veze sa tim strateškim sporazumom, niti je ovo pokazatelj naklonosti Sjedinjenih Država prema Srbiji, niti je samo Srbija izuzeta od američkih carina.
Činjenice pokazuju da je 24. jula prestao da važi rok od 150 dana primene člana 122 o tarifama, prema američkom zakonu o trgovini iz 1974. godine, kojim se dozvoljava predsedniku da uvede carine od 10%, radi zaštite američkih spoljnotrgovinskih odnosa.
Ta odluka Vrhovnog suda SAD iz februara ove godine, po kojoj se ukidaju Trampove carine iz aprila 2025. godine, doneta je sa 6 prema 3 glasa i u SAD se smatra istorijskom. U toj presudi 20. februara 2026. godine, Vrhovni sud SAD je Trampove IEEPA (International Emergency Economic Powers Act – IEEPA) carine proglasio nezakonitima.
Mali podsetnik: IEEPA carine je proglasio Donald Tramp 3. aprila 2025. godine u Vrtu ruža u Beloj kući, držeći veliku tablu sa upisanim carinama gotovo celom svetu; carine su iznosile od 10 do 49% i stupile su na snagu 5. aprila prošle godine.
Trajale su do 20. februara ove godine kada je glavni sudija u obrazloženju presude istakao da “moć da se reguliše trgovina u vanrednim situacijama, ne daje predsedniku pravo da uvodi poreze”.
Trampova administracija je carine IEEPA donela da osnovu saveznog zakona iz 1977. godine koji američkom predsedniku daje velika i vanredna ovlašćenja da reguliše ekonomsku saradnju i međunarodnu trgovinu kada proglasi vanredno stanje, a na osnovu pretnji po nacionalnu bezbednost, ekonomiju ili spoljnu politiku SAD koja dolazi iz inostranstva.
Tako je u aprilu 2025. godine, Bela kuća proglasila vanredno stanje zbog “krijumčarenja fentanila i trgovinskog balansa” i iskoristila zakon IEEPA za uvođe masovnih carina gotovo celom svetu – tzv. Reciprocal Tariffs ili “recipročne carine”, na robu iz Kine, Meksika, Kanade i za oko 80 drugih država.
Jedan od vrhunskih poznavalaca ove oblasti Rajan Malholand, ekonomski analitičar američkog Centra za američki progres (CAP) piše ovih dana da je Trampova administracija iskoristila IEEPA zakon iz 1977. godine na način koji kreatori tog zakona nisu ni mogli da zamisle.
“Prednost IEEPA-e za predsednika bila je brzina: za razliku od drugih zakona o carinama, ovaj ne zahteva dugotrajne ekonomske analize ili odobrenje Kongresa – dovoljan je samo predsednički dekret”, navodi u svojoj analizi Malholand.
Ali, očekujući ukidanje primene zakona IEEPA u februaru ove godine, Trampova administracija je imala spreman izlaz: preći će na primenu člana 122 o tarifama, prema američkom Zakonu o trgovini iz 1974. godine, kojim se dozvoljava predsedniku da uvede carine od 10%, radi zaštite američkih spoljnotrgovinskih odnosa. Ali, pošto je ta odredba mogla da važi samo 150 dana, ona je upravo istekla ovog 24. jula.
Tako je Srbija ostala bez američkih carina, ali da naglasimo još jednom: ne zbog strateškog sporazuma i zbog prijateljske, novostečene, naklonosti SAD, već po sili američkih zakona. I ne samo Srbija, već su bez carina ostale i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje nemaju strateške sporazume sa SAD.
No, i ovaj istek roka od 150 dana za primenu carina koje su uvedene u februaru ove godine, Trampova administracija nije dočekala nespremno. Igranka sa carinama se nastavlja, ali se sada pozivaju na član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji administraciji dozvolјava da preduzme mere u slučajevima očigledno „neopravdanih, nerazumnih ili diskriminatornih“ trgovinskih praksi.
Drugim rečima, države se po članu 301 mogu optužiti da ne preduzimaju dovoljno mera protiv prinudnog, tj. nasilnog rada. Carine za to mogu iznositi od 10 do 12,5% i tako se tu našlo 60 država sveta, među kojima (zamislite!) i Švajcarska i države EU i Japan…Ali, eto, to nije slučaj ni sa Srbijom, ni sa Bosnom i Hercegovinom, ni sa Crnom Gorom.
No, za razliku od Trampovih prethodnih pokušaja sa uvođenjem carina, po članu 301 se zahteva da vlada sprovede istrage, prikupi komentare i održi saslušanja unapred. Prema saopštenju Trampove administracije, trgovinski predstavnik je „primio, pregledao i analizirao više od 1.600 pisanih podnesaka u vezi sa predloženom kontramerom“. Čak je više od 100 svedoka svedočilo i odgovaralo na pitanja na javnim saslušanjima, objasnio je u svojoj analizi nemački javni servis Tageschau.
I tako je, prema navodima američke vlade, nakon višenedelјne istrage zaklјučeno, da oko 60 trgovinskih partnera navodno ne preduzima dovolјno mera protiv prisilnog rada. Trampova administracija takođe tumači da carinska stopa zavisi i od toga da li trgovinski partneri efikasno sprovode zabrane robe proizvedene korišćenjem prisilnog rada. SAD tvrde da EU ne deluje dovolјno odlučno u zabrani korišćenja prisilnog rada, pa se trajanje carina produžava prema sporazumu koji su postigle SAD i EU krajem jula prošle godine (susret Fon der Lajen i Tramp).
Kada se podvuče crta, od aprila prošle godine do jula ove godine, ovo je treći pokušaj Trampa da uvede carine spoljnotrgovinskim partnerima u svetu, da na taj način popuni američki budžet i “ispegla” deficit. Šta je do sada postignuto i kakav su efekat imale carine?
Analiza svega što se dogodilo u prošlih godinu i po dana na temu američkih carina, bila bi veoma duga. Najkraći i najefektniji odgovor dao je u svom tekstu već pomenuti ekspert Centra za američki progress, Rajan Malholand, koji ocenjuje da su se Trampove tarife pokazale kao apsolutni neuspeh.
“Nisu rezultirale nikakvim novim trgovinskim sporazumima ili novim pristupom tržištu za američke izvoznike. Nisu olakšale nova strana ulaganja u američku ekonomiju. Nisu preorijentisale globalne proizvodne obrasce na način koristan za bezbednost Sjedinjenih Država. Čak i ako se, kako je tvrdila Trampova administracija, trgovinski deficit smatra dokazom problema sa platnim bilansom – što nije – već su prve uvedene tarife propale. Trgovinski deficit je dostigao 77,6 milijardi dolara u maju 2026., što je 41 odsto više nego pre uvođenja tarifa”, navodi Rajan Malholand u svojoj najnovijoj analizi, objavljenoj 15. jula ove godine.
Rajan Malholand još ocenjuje sledeće:
“Neviđeni i haotični tarifni režim Trampove administracije, koji uključuje više različitih tarifa nametnutih na skoro svaki proizvod koji se uvozi iz gotovo svih krajeva, naneo je veliku štetu američkoj ekonomiji, kako zbog obima tarifa, tako i zbog njihove često impulsivne primene. Uprkos tvrdnjama administracije da će tarife oživeti američku proizvodnju, one su umesto toga bile izvor gubitka radnih mesta u proizvodnji, rasta cena i porasta bankrotstava na širom zemlje”.
No, neka o svojoj carinskoj politici, o uspesima i neuspesima, brine sama Amerika. Ono što nama u Srbiji treba da bude jasno su činjenice da sada aktuelan prestanak važenja američkih carina za Srbiju nema nikakve veze sa nedavno sklopljenim strateškim sporazumom sa SAD, niti je reč o nekom blagonaklonom odnosu prema Srbiji posebno. To je novi sticaj okolnosti koji se kreira u SAD, sada na čelu sa Trampom, a dokle će trajati, videćemo. U zakonodavstvu se uvek može stvoriti prostor za neka nova, kreativna tumačenja.
