Mirjana Bobić Mojsilović na Vivaldi forumu: Najveće umeće danas je umeće življenja

Autor: Radojka Nikolić

„Ta fascinacija veštačkom inteligencijom je meni smešna. Jedan američki slikar je nedavno pitao Chat GPT nešto o bojama. ’Ložio ga je’ o bojama. I Chat GPT je znao za svaku boju sve detalje. Sve karakteristike je ispričao. Slikar ga je pitao na kraju: OK, znaš sve o bojama, a koju boju najviše voliš? Na to AI nije imao šta da kaže. Prema tome dok ne postoji ideja šta najviše voliš, onda nema ni stvaranja, nema ni estetskog doživljaja“, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović, književnica i slikarka koja je bila gost prvog dana ovogodišnjeg Jesenjeg Vivaldi HR foruma, koji se tradicionalno održava na Mokroj Gori.

U organizaciji poslovne škole Mokrogorska, ovogodišnji Jesenji Vivaldi forum ima temu: AI, talenti i agenti, a selektor foruma je Milenko Andrić, CEO i partner u Mokrogorskoj poslovnoj školi.

Gošća Jesenjeg Vivaldi foruma u Vivaldi Late Night Talk bila je Mirjana Bobić Mojsilović. „Reči koje ostaju“ – tema je njenog obraćanja učesnicima Vivaldi foruma, uz odabrane stihove njene poezije.

„Najveće umeće danas je umeće življenja. Dar da se ovaj život proživi sa što manje udaranja sa strane“, rekla je gošća Vivaldi Late Night Talk.

Koja rečenica je u Bibliji najviše puta napisana – podsetila je Mirjana Bobić Mojsilović i odgovorila:

„Napisana je 365 puta i glasi: Ne boj se! Zato je prva važna stvar da se osobodimo straha i kad se oslobodimo straha, onda možemo da ostvarimo umeće življenja“.

Mirjana Bobić Mojsilović je podsetila i da Biblija počinje – „U početku beše reč“, a svoje gostovanje na „kasnom večernjem razgovoru“ na Mokroj Gori ovako je počela:

„Mogla bih da vam ponudim najluđe antiglobalističko predavanje koje ste mogli da čujete u životu. Jer, o našim sudbinama, nažalost, odlučuju neizabrani idoti iz Davosa koji ne znaju ništa o lepom, i koji pokušavaju da čovečanstvu potpuno skrenu pažnju sa božanstvene vertikale bez koje nema ovog sveta. Ali tu smo, ovakvi kao ja i takvi kao vi, da se borimo protiv nakaza iz Davosa“.

Za sebe Mirjana Bobić Mojsilović kaže da je njena generacija rasla sa knjigama, sa rečima, sa poezijom u svetu koji je gajio bolju nadu.

„Rasli smo sa idejom da reč čini ovaj svet. Nažalost, danas su mediji i društvene mreže ubedili čovečanstvo da ako nisi pobednik – ti si nula. Tvoj život ne vredi ništa i zato danas imamo društvene mreže koje se bave isključivo simulacijom da je važno da se ne bude original, nego da se liči na nametnute standarde potrošačke civilizacije. Užasno je teško ne samo biti mlad danas, nego i biti živ. Međutim, knjige i umetnost uopšte, a literatura pogotovo, ipak pomažu da se napravi neka vrsta intimnog unutrašnjeg otpora užasima koji se navaljuju na nas svakog dana“.

Kako kaže Bobić Mojsilović „danas je 99% savremene umetnosti takođe jedan Matrix projekat da uništi civilizaciju koju znamo i standarde estetske i etičke“.

„Ali, može se živeti i izvan toga da moraš da budeš pobednik, da gledaš koliko imaš lajkova. Rešenje je ugasiti telefone i više posmatrati lepotu oko sebe – od prirode do ljudi“, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović uz poruku da „knjige ispravljaju sve nepravde stvarnosti – zato su knjige dobre“. Učesnici Jesenjeg Vivaldi foruma na Mokroj Gori, uživali su 9. septembra 2026. u njenoj poeziji.