Autor: Radojka Nikolić
Rast BDP-a po stanovniku, u tekućim tržišnim cenama, od 2006. i 2025. (EU = 100; na osnovu kupovne moći po stanovniku – PPS) – Izvor: Eurostat
U prošlih 20 godina Srbija je po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku, po tržišnim cenama, stigla do 52% proseka Evropske unije. To su podaci za period od 2006. do 2025. godine koje je obradila zvanična evropska statistka – Eurostat, na osnovu podataka Svetske banke (grafikon).
Pre 20 godina, Srbija je u BDP-u po stanovniku bila na 32% proseka EU. Drugim rečima, pošto je sada na 52% proseka, Srbija je povećala povećala BDP po stanovniku za 20% tokom prošle dve decenije. To znači da je prosečno godišnje rast BDP-a po stanovniku iznosio 1% u odnosu na prosek EU.
A to dalje znači da u ovom trenutku, Srbiji treba još 48% rasta da bi dostigla prosek BDP-a po stanovniku EU. Tempom kojim je išla tokom prošle dve decenije, Srbiji bi bilo potrebno još 48 godina da dostigne nivo koji ima EU. To bi značilo da do nivoa EU Srbija stigne negde 2073. ili 2074. godine.
Da li bi Srbija mogla ranije da dostigne prosek EU?
Mogla bi, ako bi postala članica EU. Tada bi imala više novca iz kohezionih fondova EU, imala bi pristup zajedničkom tržištu i mogla da bi da duplira ovaj prosečni godišnji rast od jedan odsto na više od dva odsto. To je slučaj Rumunije, na primer, koja je od ulaska u EU 2007. godine pa do 2025., ostvarila prosečni godišnji rast od 2,5%.
Ako bi se taj “rumunski” tempo od 2,5% prosečnog godišnjeg rasta Srbije, kao članice EU primenio za Srbiju, računica pokazuje da bi Srbija dostigla prosek EU za naredne dve decenije. Razume se, to su samo procene i uslovni podaci, jer zavise od mnogo faktora.
Kako srpski BDP po stanovniku izgleda u novcu, prema podacima Svetske banke, i na kom se mestu u svetu nalazi Srbija?
U 2025. godini, nominalni BDP po stanovniku Srbije iznosio je 15.262 američka dolara (USD), pokazuje statistika Svetske banke. Time Srbija zauzima 74. mesto na globalnoj rang-listi od oko 200 država i teritorija.
Od zemalja bivših SFRJ članica, ispred nas su: Slovenija sa 37.376 dolara po stanovniku i Hrvatska 27.103 dolara.
Niži BDP po stanovniku od Srbije imaju: Crna Gora 14. 816 dolara, Bosna i Hercegovina 10.381 dolara, SevernaMakedonija 10.489 dolara i Kosovo* sa 7.899 dolara po stanovniku.
Od članica EU – Srbiji susednih država, viši BDP imaju Mađarska sa 25.907 dolara, Rumunija 22.538 dolara po stanovniku i Bugarska 20.328 dolara. (Kompletna lista Svetske banke na: https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD)
Srbija se nalazi u gornjoj grupi zemalja sa višim i srednjim nivoom dohotka.
Polovinom ovog septembra u Srbiji je predizborno vreme i predstavnici vlasti ističu kao veliki uspeh rast BDP-a srbije u prvoj polovini 2026. godine od 3,5%.
Tačno je, prema podacima zvanične statistike i analizi stručne publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), rast BDP-a Srbije u prvoj polovini ove godine iznosio je oko 3,5 odsto. Ali, šta taj rast najviše podstiče?
Grafikon rasta BDP-a u drugom kvartalu ove godine u članicama EU, gde je najviši rast od iznad 10% ostvarila Irska, ali je to “poseban slučaj” jer je Irska imala pad od oko 12% u prvom ovogodišnjem kvartalu (Izvor: Eurostat)
Analize navode da srpski rast BDP-a “guraju” velika domaća potrošnja, snažan rast u građevinarstvu i umereniji rast u prerađivačkoj industriji.
Za domaću potrošnju je jasno – ona dolazi iz realnog rasta zarada, a donekle i penzija. I to je logično, jer u državama gde više od polovine zaposlenih prima medijalnu zaradu, a oko milion ljudi prima ispod prosečne penzije, što je nedovoljno za pokriće svih optimalnih životnih potreba, svako povećanje zarada i ostalih primanja, ide u potrošnju.
Uostalom, rast BDP-a zasnovan na potrošnji, nije nepoznat instrument za stimulasanje rasta ukupnog društvenog proizvoda, jer se kroz PDV deo potrošenog novca vrati državi. Naravno, troše i bogati, ali je za siromašne karakteristično da će raspoloživi novac potrošiti u zemlji, dok će bogati trošiti i u inostranstvu.
Drugi činilac koji gura rast BDP-a u ovoj godini je građevinarstvo. Iako je u prvom kvartalu ove godine zabeležen i minus od 5% u stalnim cenama, u drugom kvartalu je u građevinarstvu registrovan realni rast od 9%, u stalnim cenama. U tekućim cenama je rast iznosio čak 20,6% u odnosu na isti period prošle godine.
Ali, taj rast je ostvaren, najvećim delom, u izgradnji zgrada i visokogradnji.
U drugom kvartalu 2026. vrednost radova na zgradama u stalnim cenama porasla je za čak 32,4%. Istovremeno, infrastrukturni radovi usporavaju. Radovi na saobraćajnicama i složenim inženjerskim objektima zabeležili su pad od 7,1% u stalnim cenama. Logično, jer je gotovo svak građevinska operativa prebačena na EXPO2027.
Poznavaoci prilika upozoravaju da samo beogradski region beleži snažan rast vrednosti radova u građevinarstvu, zbog izložbe EXPO2027, dok ostali regioni u Srbiji (Vojvodina, Šumadija, Zapadna, Južna i Istočna Srbija) beleže pad građevinskih poslova.
I treći izvor rasta BDP-a su povoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i rast izvoza. Statistika beleži rast proizvodnje prehrambene industrije i proizvodnje pića zbog dobre poljoprivredne godine, naftni sektor takođe ima rast proizvodnje (NIS-ova rafinerija prerađuje naftu jer se, na sreću, kontinuirano produžavaju licence), rast beleži i automobilska i mašinska industrija uz povećanje izvoza od 9,1% u prvoj polovini godine (italijanski Fiat). Visok rast izvoza ostvarile su i usluge IT sektora, što je već postala konstanta srpskog izvoza. Rast prihoda i izvoza od čak 20% zabeležio je i najveći izvoznik iz Srbije – kineska grupacija Ziđin, zahvaljujući rekordno visokim cenama bakra na svetskom tržištu.
Realni rast BDP-a Srbije od 2010. do 2014. godine u procentima (Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, ažurirano 1.10.2025. godine)
Ukratko, izvesno je da postoji rast BDP-a u prvoj polovini ove godine i da se on nastavlja i drugoj polovini. Uostalom, do 3,5% rasta BDP-a ne stiže se baš lako.
Ali, ekonomska teorija je odavno postavila dilemu – da li je BDP dobar pokazatelj uspešnog ekonomskog razvoja jednog društva.
Trojica slavnih ekonomista, sva trojica dobitnici Nobelove nagrade, ne smatraju da je BDP mera blagostanja u društvu.
Prvi od njih je Sajmon Kuznec, američki ekonomista ruskog porekla, koji je i stvorio moderni koncept BDP-a. On je 1934. godine, predstavio indeks obračuna BDP-a američkom Kongresu, uz važnu napomenu: „Blagostanje jedne nacije jedva se može meriti nacionalnim dohotkom“. Kuznec je naglašavao da BDP meri samo ekonomsku proizvodnju, a ignoriše raspodelu bogatstva, kvalitet obrazovanja, zdravstvo i slobodno vreme.
Drugi ekonomista je Džozef Stiglic (Joseph Stiglitz) koji je posle krize iz 2008. godine stvorio definiciju: „BDP meri sve, osim onoga što život čini vrednim življenja“. Po Stiglicu, fokusiranje isključivo na BDP može donosiocima odluka dati pogrešan signal da privreda cveta, dok u stvarnosti većina građana osiromašuje i raste nejednakost.
Treći ekonomista je Nobelovac Pol Krugman koji je, povodom snažnog ekonomskog napretka Irske 2016. godine osmislio termin „ekonomija vilenjaka“. Dokazivao je da irski BDP raste zbog finansijskih tokova stranih multinacionalnih kompanija koje posluju u Irskoj, a ne zato što građani žive bolje.
Teško je sporiti da Nobelovci nisu u pravu, ali se ekonomski i društveni nivo razvoja mora nekako meriti. A teorija i praksa pokazuju da većina ljudi bolje živi u državama sa višim i najvišim nivoom BDP-a po stanovniku. Nažalost, kako sada stoje stvari, taj najviši nivo BDP-a je od Srbije veoma daleko, i u teoriji i u praksi.
