Cargo Conference Belgrade: Može li transport da prati potrebe privrede

Zanimljiva vest obeležila je početak oktobra – jedan teretni voz krenuo je iz Hrvatske za Srbiju obilaznim putem preko Bosne i Hercegovine i stigao dan ranije u odnosu na uobičajeni pravac.

Iako je reč samo o testiranju i probnoj ruti, korak na koji se odlučila ova železnička kompanija iznova je u prvi plan stavio čekanja i zagušenja na graničnim prelazima, koja bacaju senku na transportne veze zemalja Jugoistočne Evrope. Istovremeno, primer je ponovo otvorio i šire pitanje: da li su postojeći transportni pravci dovoljno pouzdani i efikasni da prate dinamiku spoljnotrgovinske razmene?

Odgovor na ovo i mnoga druga neodložna pitanja u Beogradu zajednički će potražiti predstavnici transportno-logističke industrije, nacionalnih i međunarodnih institucija, vlasnici robe i naučna zajednica. Podstaknuti snažnim interesovanjem publike i uspesima iz prethodne dve godine, PlutonLogistics i Pluton Media 29. oktobra 2026. organizuju treće izdanje događaja Cargo Conference Belgrade. Pod nazivom „Multimodal 360“, međunarodna konferencija okupiće u hotelu Hilton u Beogradu oko 300 učesnika – većina mesta već je rezervisana, a učesnici dolaze iz više od 20 zemalja, saopštili su organizatori.

Na bini će se naći više od 25 govornika, a uz panel diskusije i samostalna izlaganja, na Cargo Conference Belgrade ove godine očekuju nas i intervjui uživo. Ovogodišnji program donosi i nove načine uključivanja publike u diskusiju, a organizatori najavljuju da to nije jedino iznenađenje koje pripremaju.

Ako je logistika u Srbiji i regionu do nedavno bila poput komplikovane slagalice, u protekloj godini postala je Rubikova kocka. Šengensko pravilo 90/180 i alarmantan nedostatak vozača kamiona. Januarske blokade granica, pretnja novim protestima prevoznika i sve skuplji drumski transport. Problemi sa niskim vodostajem Dunava. Nepredvidiva železnica i nestabilne prilike na pomorskim rutama.

Na Cargo Conference Belgrade predstavnici domaćih i stranih kompanija, privrednih udruženja, nacionalnih i međunarodnih institucija i vlasnici robe, fokusiraće se na neka od ključnih pitanja:

• Kako spoljnotrgovinska kretanja oblikuju transportne pravce, kako se razvijaju tradicionalne, a kako nove rute?
• Cena železničkog preporoda: zašto radovi koji donose napredak istovremeno otežavaju transport?
• Uloga intermodalnih terminala i luka – šta nedostaje ključnim čvorištima Jugoistočne Evrope?
• Zašto su rečni koridori i dalje neiskorišćen logistički potencijal?
• Regulativa koja diktira tempo – Entry Exit sistem, CBAM, eFTI i još mnogo toga
• Saradnja privrede i carinskih organa; koje benefite privredi donesi digitalizacija i automatizacija carinskih procedura?
• Nova era end-to-end logistike: trendovi u povezivanju transportnih modaliteta i primeri dobre prakse.
• Trka sa emisijama: da li su efikasnost i troškovi jedini prioriteti vlasnika robe ili je i održivost tu umešala prste?
• Mulitmodal 2.0: kako digitalizacija menja pravila igre i donosi bolje povezivanje?

A iz sekcije “Zvuči kao zabava, ali stvar je krajnje ozbiljna” – odgovaraćemo i na pitanja:

• To su naše zvezde: Raste srpski izvoz u Italiju, a raste i u Tursku (kako je skoro stigla do prvih 5?)
• Otkud sad to: Prvi električni kamion u Srbiji – kako radi, da li se isplati i ko je taj pionir?
• Double trouble: Zatvaranja u Srbiji i Rumuniji presecaju železničke veze ka Turskoj, sme li to istovremeno?
• Na tankom ledu: Kako vozači zemalja Zapadnog Balkana danas rade u EU – jesu li hrvatske vize rešile deo problema ili smo i dalje u mat-poziciji?
• Preko preče, naokolo bliže: Da li je situacija na graničnom prelazu Šid toliko loša, da vozovi iz Hrvatske moraju preko BiH?
• Show me the money: Cene drumskog transporta u izazovnim vremenima: hoće li biti jeftnije?

 U Srbiji smanjen udeo intermodala na železnici

Drumski transport u Srbiji je neprikosnoveni prvak, sa udelom od bližu 65% ukupnog teretnog transporta u prvoj polovini 2026. (izraženo u tkm). Zbog toga je jasno da pitanja granice, boravka vozača u Šengenu i zahteva koji se postavljaju pred drumske prevoznike, moraju biti u fokusu javnosti.

Sa druge strane, železnica o kojoj se intenzivno govori i gde nesumnjivo postoji velika zainteresovanost privrede, do sada se nije mogla pohvaliti statistikom. U 2025. na prugama je bilo manje robe nego godinu ranije.  Zabeležen je i negativan trend u intermodalu: od ukupno ostvarenih 2,4 milijarde neto tkm u teretnom saobraćaju, oko 625,8 miliona ostvareno je vozovima u intermodalnom saobraćaju, što predstavlja udeo od oko 26,08%. U odnosu na 2024. godinu, u 2025. udeo intermodalnog saobraćaja smanjen je za oko 10%. Zašto i kako, teme su na koje ćemo takođe pokušati da damo odgovor na Cargo Conference Belgrade. Pozitivan signal predstavlja rast od oko 7% u količini roba na železnici u prvoj polovini 2026, navodi se u saopštenju organizatora, povodom održavanja ovogodišnje konferencije.