Dubai cveta kao finansijska i trgovinska luka za rusku naftu

Tranzicija je već u toku. Dubai je sada počeo da cveta kao finansijska i trgovinska luka za rusku naftu. Poslovi transporta i osiguranja se iz Evrope premeštaju tamo. Ruska državna firma za transport nafte Sovcomflot otvorila je svoje predstavništvo u Dubaiju. Jer, Emirati nisu uveli sankcije Rusiji, a Dubai počinje da igra ulogu koju je za Jugoslaviju iz 90-ih igrao Kipar, objašnjava dr Slaviša Tasić, profesor ekonomije za naš portal, odgovarajući na temu uvođenja šestog paketa sankcija EU prema Rusiji.

Suština posledica koje takvi potezi izazivaju je u tome, ocenjuje dr Tasić, što je trgovina naftom veoma podložna špekulativnim poslovima. To se kroz istoriju uvođenja embarga dokazalo bezbroj puta. “I što su zapadne sankcije jače, to je više profitnih prilika za Dubai i sve druge”, kaže dr Tasić i podseća na nedavnu izjavu nemačkog ministra za ekonomiju Roberta Habeka: “Ja ne tražim od Emirata da uvedu sankcije. Ali, tražim od njih da ne profitiraju od naših sankcija”. Da li će ga Emirati poslušati? Izvesno je – neće.

Da podsetimo, Evropska unija je prve nedelje juna uvela sankcije na uvoz ruske nafte i one će stupati na snagu postepeno do kraja 2022. godine. Šta je zabranjeno?

Dve trećine nafte i dizela iz Rusije u EU stiže preko mora, na tankerima i upravo je to zabranjeno. Ostalo stiže naftovodima i to nije zabranjeno, jer Mađarska nije dala. Ali, neke druge zemlje koje uvoze kroz naftovode, kao što su Nemačka i Poljska, obećale su da ni na taj način neće uvoziti. Takođe, zabranjeno je osiguravanje prevoza ruske nafte. Evropa prodaje puno osiguranja i zabranom gleda da Rusima oteža prodaju nafte bilo kome u svetu.

Kakav je to udarac za Rusiju?

To jeste udarac za Rusiju, jer ona od nafte zaradi duplo više nego od gasa. Međutim, Rusija je već neko vreme pod finansijskim i nekim drugim sankcijama. Njenu naftu još od februara mnogi izbegavaju, zbog čega se ruska nafta tipa Ural prodaje za oko 35 dolara po barelu jeftinije u odnosu na druge dve standardne vrste, Brent i WTI, iako je u normalnim vremenima razlika između tih cena mala. Ali, Rusija nastavlja da dobro zarađuje, jer je, generalno, cena nafte skočila.

Koliko su sada veći prihodi Rusije, zbog skuplje nafte?

Prihodi Rusije od nafte veći su za 50% od prošlogodišnjih, čak i uz taj popust od 35 dolara koji mora dati. Štaviše, posle prvobitnog pada proizvodnje u martu, Rusija sada opet povećava proizvodnju. Pre rata, u februaru, proizvodila je 11 miliona barela na dan. Do aprila je njena proizvodnja pala na 10 miliona, a u maju opet porasla na 10,2 miliona. Njen izvoz je količinski takođe skočio. Očigledno, Rusija i dalje uspeva da izveze naftu.

Ruska nafta do sada nije bila sankcionisana?

Da, nafta do sada nije bila sankcionisana. Uvoz je ukinula samo Amerika, koja je sada neto izvoznik nafte, ali je rusku uvozila jer taj gušći tip nafte odgovara nekim ranije izgrađenim rafinerijama. Tek sada Evropska unija, veliki kupac, direktno ukida najveći deo svog uvoza ruske nafte.

Šta se može očekivati? Ko će kupovati rusku naftu?

Sada se već događa da rusku naftu u većim količinama kupuju Kina i naročito Indija, po toj nižoj, ruskoj ceni. Indija sada kupuje deset puta više ruske nafte nego prošle godine!

Prema procenama analitičara, kada krajem 2022. godine sankcije EU budu stupile na snagu, sakcije će smanjiti rusku proizvodnju nafte za samo 10%! I to je sve! Smanjiće za 10%, jer je naftu teško sankcionisati. Ako Evropa prestane da kupuje, kupovaće neko drugi, po još malo nižoj ceni. To se, u stvari, već događa, jer dve najveće azijske države kupuju rusku naftu. Evropa i dalje može kupovati naftu od Rusije, ali u praksi ona već sada kupuje mnogo manje nego pre početka rata. Međutim, sve to nema efekta na ukupne ruske prihode. Od sada će sankcije postojati i zvanično, biće uvođene postepeno do kraja godine – i opet neće imati velikog efekta na ruske prihode. To ne znači da će se Rusija sa ovim ratom dobro provesti, jer gubi na raznim stranama. Ne može da uvozi tehnologiju. Ali, naftu nije lako sankcionisati.

Šta pokazuju prve analize u medijima koje su se pojavile na tu temu?

U jednom od tekstova Wall Street Journala nedavno je analizirano u koje luke ide ruska nafta. Analiza je pravljena na osnovu procena firme koja prati kretanje tankera iz Rusije u Evropu. Ta analiza pokazuje da je ovog aprila, oznaka „nepoznata destinacija” za izvoz ruske nafte naglo skočila. Upravo se ogroman rast “nepoznatih destinacija” uklapa u sve učestalije priče da će se ruska nafta, na ovaj ili onaj način, švercovati. Putevi ruske nafte sve su manje poznati, još od aprila.

Kako se može švercovati nafta u današnjim okolnostima?

Neki mehanizmi za kupovinu ruske nafte po dobroj ceni, već su razrađeni. Jedan način je da već budete u EU, kao Mađarska, pa onda izboksujete izuzeće naftovoda od sankcija jer navodno nemate drugog izbora.

Izbora naravno ima, samo je pitanje cene. Mađarski MOL je objavio da su mu profiti “otišli u nebo”, jer je ruska nafta jeftina, a stiže mu direktno putem naftovoda. Pošto ovaj način nije dostupan svima, drugi gledaju da kupovinu prikriju. Tankeri okolo Rusije sve više gase GPS opremu da ih ne bi mogli pratiti.

Kako taj šverc nafte praktično izgleda?

Kada iz, recimo, Kine, kupujete rusku naftu, transport i osiguranje su skupi jer svi žele da izbegnu dospevanje na crnu listu i potencijalne sankcije. Zato se nafta, sve češće, usred mora premešta sa tankera na tanker, da bi se prikrilo poreklo. Tankeri se susretnu na Sredozemnom moru, gde ruski tanker doveze naftu preko Crnog mora, tu je pretovari nekom grčkom prevozniku i, pretpostavljam, uz nešto falsifikovanja, sakrije se njen pravi izvor.

Ima li već takvih primera? Pišu li o tome zapadni mediji?

Da. Ima primera koje su mediji u svetu već primetili.  Jedan brod kompanije Vitol se negde na otvorenom moru blizu Gibraltara, susreo sa tri tankera, preuzeo naftu od njih i stigao u Roterdam. Tako je ruska nafta stigla u Roterdam. To je bilo pre najnovijih sankcija na naftu, ali očigledno sa namerom da se prikrije poreklo i izbegnu druge sankcije.

Sadamov “naftni embargo”

Kada je Irak imao sankcije i naftu mogao da izvozi samo kroz program „Nafta za hranu“ Ujedinjenih nacija, na kraju je otkriveno da su trgovci plaćali Sadamu za pristup nafti. Kroz program UN, prihodi od nafte su mogli da idu samo u hranu, lekove i takve stvari, ali je Sadam zvanično naftu prodavao jeftinije trgovcima koji za to plate ispod stola.

Šta se još radi u tim poslovima skrivanja porekla ruske nafte?

Dešava se to da se razvijaju nove mešavine nafte. Sada postoji neki „letonski blend“ i „turkmenistanski blend“, koji izgleda, nisu ni letonski ni turkmenistanski, već ruski! Jer, svet trgovaca naftom i robama je i u normalnim vremenima sumnjiv i opskuran. Njime vladaju velike firme koje su, ipak, malo poznate u odnosu na proizvođače nafte, jer i ne žele da budu u očima javnosti.

Da li će, onda, uspeti ovaj paket sankcija EU i kojoj meri?

Teško će uspeti u potpunosti. Po zakonima ekonomije, kada je tražnja za robom beskompromisna, ta roba će naći put do kupaca. Pojaviće se neočekivani načini da se prepreke zaobiđu. Nafta je takva vrsta robe, njeno tržište je ogromno i nekako će nastaviti da nalazi puteve. Jer – naftu je teško sankcionisati. Nisu ova politička upozorenja za zanemarivanje, jer, rekli smo, zapadne sankcije mogu daleko da dopru. Ali, previše se prilika za profit napravi zabranama na jednom ovakvom tržištu i uvek ima spremnih da ih iskoriste, ocenjuje dr Slaviša Tasića koji o ovoj temi detaljno piše na svom portalu “Tržišno rešenje” (https://tasic.substack.com/).

R. Nikolić