“Državni penzijski sistem će postojati i za 50 godina, u to sadašnje generacije ne moraju da sumnjaju. Izvesno je da će kroz 50 godina privatna štednja za starost biti zastupljenija nego danas, ali će dominatni izvor prihoda u starosti za većinu građana, naročito onih sa prosečnim i ispod-prosečnim prihodima – i dalje biti državni penzijski sistem. No, sa tom razlikom što će državne penzije u budućnosti biti oporezovane porezom na dohodak građana i u Srbiji – kao što je već sada praksa u svim razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Republike Srbije, odgovorajući na naše pitanje o budućnosti državnog penzijskog sistema, u šta mlađe generacije već sada sumnjaju.
Izvesno je da će kroz 50 godina privatna štednja za starost biti zastupljenija nego danas
Altiparmakov kaže da “iako se u široj javnosti često priča o pooštravanju uslova za penzionisanje budućih generacija, korisno je setiti se nekih odredbi prvobitnog Zakona o penzijskom osiguranju iz 1922. godine koji je propisivao starosnu granicu od 70 godina, bez mogućnosti prevremenog penzionisanja! A tadašnji životni vek u Srbiji bio je decenijama kraći nego što je to danas slučaj”.
Granica za penziju od 70 godina, postojala je i pre 100 godina u ondašnjoj Jugoslaviji
U izjavi za naš portal www.magazinbiznis.rs, Nikola Altiparmakov naglašava i sledeće:
“Budućnost penzijskog sistema nije toliko crna koliko se to nekad, možda, čini, ali je važno shvatiti da njegov dugoročan, više-generacijski karakter zahteva dugoročno planiranje koje je često izostajalo kod nas. Predložene izmene zakona, koje se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri su, međutim, korak u pravom smeru ka dugoročnoj finansijskoj stabilizaciji penzijskog sistema Srbije.”
Za većinu građana, naročito onih sa prosečnim i ispod-prosečnim prihodima – glavni oslonac će i dalje biti državni penzijski sistem
O kompleksnosti ove teme vezane za penzijski sistem bivše Jugoslavije, koji je bio fundiran pre 100 godina na Bizmarkovom modelu, biće reči na ekonomskoj konferenciji koja se održava 2. decembra u Srpskoj akademiji nauka (SANU), pod nazivom „100 godina Bizmarkovog penzijskog sistema u bivšoj Jugoslaviji: prošlost, sadašnjost i budućnost u 21. veku“. Uvodnu analizu „Nastanak, razvoj i kriza penzijskog sistema u bivšoj Jugoslaviji“ ima upravo Nikola Altiparmakov. Potom sledi analiza „Penzijski sistem u Sloveniji – aktuelna dešavanja i izazovi za budućnost“ koju će prezentovati Mitja Čok, sa slovenačkog Ekonomski fakultet u Ljublјani, a treća analiza je „Penzijski sistem sa tri stuba u Hrvatskoj“, autora Predraga Bejakovića, iz hrvatskog Instituta za javne finansije, Zagreb.
Gordana Matković, iz Centra za socijalnu politiku i FEFA Fakulteta predstaviće „Opcije za uvođenje socijalnih penzija i drugi predlozi za promene penzijskog sistema u Srbiji“, dok će se u završnom delu ove konfencije voditi diskusija o budućnosti penzijskih sistema u zemlјama bivše Jugoslavije. Ovo je prvi put da se tema penzijskog sistema u državama nastalim od nekadašnje Jugoslavije, razmatra ovako sveobuhvatno i u dužem vremenskom horizontu, u Srpskoj akademiji nauka, pa je u tome i nesumnjiv značaj ovog skupa.
R. Nikolić
