Blagojević: Francuzi ne vole crveno vino iz frižidera, ni zadimljene restorane, a žele da otkrivaju naše istorijske veze

„Sa frankofonima radim poslednjih šest godina i kroz moju agenciju je prošlo na stotine porodica i grupa, najviše iz Francuske (oko 80 odsto), a zatim iz Švajcarske i Belgije. Iz mog iskustva, postoje tri grupe turista. U prvoj su oni koji dolaze sa predrasudama o nama, na osnovu medijskih priča iz devedesetih godina, a koji tu sliku ovde potpuno promene. U drugoj su ljubitelji Balkana, Novaka, Kusturice i Bregovića koji se više puta vraćaju ovde, a u trećoj su turisti koji ništa ne znaju o Srbiji, a došli su na produženi vikend jer su našli, recimo, jeftin let iz Nice, ili su čuli da je ovde dobar noćni život“.

To saznajemo od Nenada Blagojevića, originalnog turističkog vodiča, autora i vlasnika sajta „Bienvenue en Serbie“ (Dobro došli u Srbiju), koji je široj javnosti poznatiji kao novinar i osnivač portala „Priče sa dušom“. Da se opredeli za turizam i specijalizuje za francuske turiste, naveo ga je sticaj okolnosti o čemu za naš portal Nenad Blagojević kaže:

„Kada sam 2014. godine dao otkaz u novinskoj kući Adria Media Group, gde sam bio urednik u časopisu Lisa, da bih pokrenuo portal Priče sa dušom, rešio sam i da položim stručni ispit za turističkog vodiča; da se obezbedim u slučaju da ideja sa sajtom ne uspe. Licencu sam dobio već u proleće 2015. i počeo sam da vodim ture na engleskom. Agencije me angažuju, a ја shvatam da postoji prostor na tržištu za rad sa frankofonim turistima i da mali broj vodiča i agencija to radi, a reč je o Francuzima, Belgijancima, Švajcarcima, Kanađanima i žiteljima Afrike koji govore francuski“.

Tako je 2017. Nenad otvorio firmu i napravio sajt „Bienvenue en Serbie“, dobro ga pozicionirao na Google-u i počeo da nudi svoje turističke usluge – isključivo na francuskom. Naravno, odluka da napusti ture na engleskom, iako ima posla, iz ugla njegovih prijatelja bila je ludost, kaže Blagojević, koji na taj svoj hrabar potez i novo iskustvo, danas, nakon šest godina, gleda kao na jednu od najboljih odluka.

Frankofoni turisti, kaže Nenad, najpre žele da upoznaju Beograd i Novi Sad, a čuli su i za Đerdap, Taru, Studenicu i kućicu na Drini. On lično ih uvek usmerava i na Topolu i Aranđelovac i tamošnju kraljevsku i vinarsku priču za koju ne znaju.

„Francuzi vole autentičnost, to mnogo cene. Prepoznaju sve što je lažno, novopečeno i skorojevićki napravljeno. U staroj kafani vole da čuju priču o mestu, da analiziraju slike na zidu, a ako ih odvedem u moderan i skup restoran čiji vlasnik ima 30 godina, ali ne i istoriju, ne pokazuju neko oduševljenje. Vole srpska sela, noćenje u vajatima, manastire, ručni rad, sve što je domaće i što nemaju kod njih. Rakija, ajvar, čvarci, kajmak, vino, sarma, prebranac, štrudle, sve su to jela koja im moji saradnici i ja nudimo da probaju, a neretko i da ponesu jestive suvenire“, kaže Blagojević.

O tome čime su turisti u Srbiji najviše iznenađeni, na šta se žale a šta hvale, naš sagovornik kaže:

„Žale se na pušenje u restoranima i na to što crveno vino naši konobari često serviraju iz frižidera, a ne na sobnoj temperaturi. Iznenađeni su životom koji vide u Beogradu, narodom koji zvanično zarađuje od 400 do 600 evra, a kafići su puni, svi su lepo obučeni i voze dobre automobile. Dopada im se ta naša balkanska nonšalancija i neposrednost, pa često pitaju kolika je cena jednog ara zemlje ili kvadrata stana, kako bi to upoređivali sa Francuskom i životom kod nas, ako bi se odlučili da se ovde presele“.

Tako je pre koju godinu, jedna Izabel tražila od Nenada da joj nađe plac u Šumadiji, kako bi se preselila iz Pariza u srpsko selo, pa su obišli nekoliko sela u okolini Aranđelovca. Na kraju je, ipak, odabrala Beograd i tu i danas živi.

Zanimljivija je i epizoda sa bivšim francuskim ambasadorom i njegovom suprugom. I oni su, privatno, koristili usluge turističke agencije Nenada Blagojevića, pa su otišli u Topolu, na Oplenac da vide gde je sahranjem kralj Aleksandar I Karađorđević. „Pošto nisu želeli da sede u restoranu u kojem svi puše, a kako Topola nema nepušačko mesto, seli smo u pekaru i jeli kiflice. Niko u Topoli nije znao da je ambasador tu, potpuno inkognito, a on i supruga su imali nezaboravno iskustvo“, ispričao nam je Nenad.

Zanimljivosti je mnogo, pa Nenad pominje i da je, na primer, grupi francuskih turista u manastiru Mala Ravanica u Vrdniku, monahinja poklonila jabuke, a oni su pitali koliko to košta, jer nisu navikli da nešto dobijaju besplatno. Takođe, Francuzima je zanimljiva francusko-srpska istorija o kojoj Nenad dosta priča, a o kojoj malo znaju: „Ne znaju, na primer, da je na Korzici 1915. i 1916. godine oko 5.000 srpskih izbeglica primljeno i zbrinuto“.

Kakav je profil ljudi koji koriste turističke usluge: kakvog su obrazovanja, koje starosne dobi, kakvog materijalnog stanja – pitali smo Nenada Blagojevića.

Prema njegovim rečima, uglavnom je to srednja klasa Francuza i Švajcaraca koji putuju sami i koji ne vole klasične obilaske. Ima mladih ljudi koji su u dvadesetim godinama, ali i penzionera od 85 godina, kaže Nenad.

„Profesije su najrazličitije: od visokih funkcionera u partiji Marin le Pen, biznismena iz Belgije koji u Srbiji gaji smilje, zatim potomaka čuvenog Burduša (glumac Jovan Janićijević) koji žive u Švajcarskoj a ne znaju srpski, marketinških stručnjaka pa do vatrogasaca, ljudi iz komunalnog zelenila sa zapada Francuske, grupe policajaca iz Ženeve i vlasnika restorana i profesora u srednjoj školi“.

Naš sagovornik kaže da dolaze u malim grupama od 2 do 5 osoba, ali ima i većih sa oko 15 ljudi. Veće grupe dolaze za venčanja, proslave momačkih večeri ili čak učešća na ragbi turniru.

„Prošle godine ugostio sam 15 ragbista sa Tahitija, koji su iz daleke Francuske Polinezije došli u Beograd da igraju ragbi! Turisti koji putuju preko moje agencije su zaista drugačiji ljudi, koji dođu do mene jer samo moja firma nudi pojedincima ove usluge na francuskom. Pre četiri godine sam sa porodicom iz Grenobla putovao u Šabac kako bismo pronašli grob njihove bake, poreklom iz Jugoslavije, koja je sahranjena u jednom selu osamdesetih godina. Uspeli smo u toj misiji i ta priča je bila veoma emotivna“, kaže Nenad.

Ali, ima i onih koje dolaze da ovde ugrade implante kao, na primer, dve gospođe sa Korzike; pa Švajcarca koji je došao da traži tartufe, a jedan turista je hteo da vidi našu vatrogasnu brigadu!

„Turisti, uglavnom, dođu samo u Srbiju i ostanu od 3 do 10 dana, od kojih sa mnom provedu najviše tri dana. Ima i onih koji nastave putovanje u Crnu Goru, Hrvatsku, BiH ili Severnu Makedoniju“, kaže Nenad.

Rezervacije za ova turistička putovanja idu preko Nenadovog sajta, dalja komunikacija se nastavlja mejlom i, konačno, sretnu se u Beogradu. „Glavna razlika u odnosu na putovanja sa klasičnom agencijom je u tome što u privatnim turama koje nudim mogu da me pitaju sve što ih zanima o Srbiji i što im pomognem da naprave dobru kombinaciju sadržaja. Pomažem im i oko izbora restorana i mesta gde mogu da prenoće, a neretko im napravim program putovanja, ukoliko rent-a-karom nastavljaju sami po Srbiji, do skrivenih mesta sa dušom o kojima sam već pisao na sajtu Priče sa dušom“, kaže Nenad.

Takođe, Nenada kontaktiraju i francuske televizije sa kojima je u Srbiji snimao emisije: za TF1 reportažu o Dunavu i Savi, za tv FRANCES5 emisiju o Dunavu, za švajcarski radio emisiju o Beogradu, za Radio Luksemburg reportažu o noćnom životu. Neki od turista dođu do njegove agencije preko tih emisija.

I, konačno, kakva su zapažanja Nenada Blagojevića posle iskustava sa francuskim turistima – da li se pripreme pre dolaska i šta u Beogradu, a i u Srbiji treba izmeniti da bi bila bolja turistička ponuda?

„Francuzi se, uglavnom, pripreme, kupe štampani vodič o Beogradu ili o Srbiji, dobro su obrazovani, poznaju arhitekturu, istoriju, vole da pričaju i da diskutuju o raznim temama. Teško im je prodati prazne priče i turističke ’fore i fazone’. Pošto je reč o turistima koji vole prirodu, trebalo bi urediti i markirati pešačke staze na planinama, obučiti još vodiča koji govore francuski jer nas ima vrlo malo, a sve ono što je autentično ostaviti baš tako kakvo je i ne menjati ga“, kaže Nenad i napominje, da je u redu da se grade novi objekti, ali ono što ima tradiciju, priču i dušu, turisti više cene od novog.

R. Nikolić