Aleksandar Kavčić (Foto: magazinbiznis.rs)
Ekskluzivno
“Znam da je ova istina, koja je potvrđena i odlukom suda, neprijatna, ali smatram da je izuzetno važno da se sve to zna. Ja sam tužen zbog izjave u kojoj tvrdim da izdavačka kuća Klet deluje koruptivno na pojedini nastavni kadar, koji zatim odlučuje o izboru udžbenika u osnovnim školama u kojima rade. Klet, Freska i Novi Logos su tri izdavačke kuće, a zapravo posluju pod okriljem jednog pravnog lica. I imaju dominantan položaj na tržištu udžbenika. Smatram da je i korupcija razlog za to, što je sada i sud potvrdio. Meni lično je potpuno neshvatljivo da je jedna nemačka kompanija tužila srpskog državljanina, u njegovoj zemlji, i to samo zato što se boji za svoj profit, kao da je on važniji od obrazovanja dece”.
Ovo je komentar profesora Aleksandra Kavčića na najnoviju, oslobađujuću sudsku presudu, koji je ekskluzivno dao danas, 7. februara 2023., za naš portal www.magazinbiznis.rs
Kao što je već saopšteno juče, 6. februara 2023. godine, Treći osnovni sud u Beogradu oslobodio je profesora Aleksandra Kavčića po tužbi koju je protiv njega podnela izdavačka kuća Klet. Kako je navedeno u saopštenju Fondacije Alek Kavčić, izdavačka kuća Klet tužila je profesora Kavčića za “povredu poslovnog ugleda” jer je javno govorio da se udžbenici u osnovnim školama u Srbiji biraju korupcijom.
Ovom presudom dokazano je da, javno oglašavanje izdavačke kuće Klet u kojoj pozivaju učitelje da “naruče 20 udžbeničkih kompleta”, a da će oni, za uzvrat, dobiti tablet, koruptivno delovanje. Takođe, dokazano je i su Klet, Freska i Novi Logos tri pravno povezana lica, i da imaju dominantan položaj na tržištu.
Izjavu profesora Kavčića da je Klet deo nemačke grupacije sud je takođe potvrdio. Njihov dominantan položaj na tržištu udžbenika potvrdila je i Komisija za zaštitu konkurencije.
Ovom presudom potvrđeno je i da profesor i osnivač istoimene fondacije Alek Kavčič, podiže stepen svesti o značaju prosvete, da su njegove tvrdnje o korupciji prilikom izbora udžbenika istinite, kao i da on nije nikakva konkurencija izdavačkoj kući Klet, jer je njihov prevashodni cilj profit. Profesor Kavčić i njegova fondacija potpuno besplatno su podelili više od 50.000 originalnih štampanih izdanja udžbenika, navedeno je u saopštenju Fondacije Alek Kavčić koje je prosleđeno medijima, povodom jedne od tužbi koja je dobila epilog. Ostale tužbe su u procesu i tek se očekuju presude.
Sa profesorom Kavičićem sam do sada objavila dva intervjua u štampanim izdanjima Magazina Biznis. Prvi, pre tri godine, u martu 2020. godine, kada smo razgovarali u beogradskom hotelu Moskva, tačno dan pre nego što će i u Srbiji biti proglašena pandemija virusa covid-19. Tek su se učesnici vratili sa Kopanik biznis foruma, kada se, u jednom od panela, prvi put pojavio i profesor Aleksandar Kavčić, do tada nepoznat našoj široj javnosti. Tema je bila obrazovanje, ali je bilo neizbežno pomenuti i sudski proces koji je u SAD dobio profesor Kavčić, štiteći svoje autorstvo… Profesora Kavčića je tada, na Kopaoniku, javnosti predstavila Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije, a razgovor sa njim izazvao je oduševljenje prisutnih zbog kritičkog osvrta na probleme obrazovnog sistema koje ima Srbija.
Drugi intervju sa profesorom Kavčićem objavila sam pre tačno dve godine, 2021. u februarskom broju štampanog izdanja Magazina Biznis, ali se ovoga puta tema odnosila upravo na tužbe koje su pokrenute protiv njega u vezi sa besplatnim udžbenicima…
Najnovija presuda je zato povod da se podsetimo na najznačajnije poruke koje je profesor Aleksandar Kavčić uputio u oba pomenuta intervjua.
IZ INTERVJUA OBJAVLJENOG 20. MARTA 2020.
ALEKSANDAR KAVČIĆ, PROFESOR, KARNEGI MELON UNIVERZITET SAD
Ljudi odlaze jer traže bolji život i jake institucije
Ljudski resursi su najvažniji. Zato treba početi od obrazovanja. Rad u prosveti treba da se vrati na pijedestal. Zatim, bitno je da razvijemo snažnu domaću privredu, jer stranci mogu da spakuju svoje fabrike i da odu. Jake institucije, pouzdan pravosudni sistem i razvijena ekonomija su važni, zato što nam naši ljudi kažu da ne žele da žive u ovoj zemlji. Kažu nam to svojim jezikom – odlaze da žive u instranstvu. Finale toga je da budete predsednik Srbije u kojoj živi samo – predsednik Srbije
…
Do sada je postalo prilično jasno da mi mnogo toga radimo pod različitim oblicima stranog uticaja. Možemo li se toga osloboditi?
– Moramo da uđemo u jednu ekonomsku “oslobodilačku borbu”. Da stvorimo uslove, ne naređenjem odozgo, već tako što ćemo omogućiti slobodu za inventivnost i stvaralačku kreativnost našeg naroda. Mi, na primer, imamo srpske firme kojima se više isplati da uvoze, nego da ovde proizvode svopstvene proizvode. Zato su napravili srpske brendove, pod engleskim nazivom, ali ih proizvode u Kini i otuda ih uvoze! Dakle, potrebno je da ti ljudi vrate proizvodnju ovde i da njihov brend bude prepoznatljiv kao srpski brend, što i jeste.
Može li se to uraditi i kako?
– Da, to se može uraditi, ali nikako “dekretom odozgo”, već povoljnim poreskim uslovima i monetarnom politikom koja stimuliše izvoz. To rade i velike zemlje. I Kina i Amerika. Monetarna politika je jedan od mehanizama kojim se štiti domaći proizvođač. Ako to radi Amerika koja je baza liberalnog kapitalizma, zašto to ne bismo radili mi. Neki strateški interes mora da postoji.
A kako da to uradimo kad smo usred demografskog šoka – Srbiju godišnje napusti, zvanično, 50.000 ljudi, a nezvanično verovatno još toliko? Kako vratiti dostojanstvo, ako nas je sve manje?
– Ubeđen sam da će se to promeniti i da ćemo zadržati ljude u zemlji. Ali, moramo da najpre sredimo institucije. Na primer, pravosuđe. Zašto naši ljudi ne dolaze da investiraju ovde? Pa, zato što institucije bolje funkcionišu u drugim zemljama. I onda imate paradoks: naša dijaspora godišnja pošalje u Srbiju između 2,5 i četiri milijarde dolara, a mi se radujemo kada isto toliko novca stigne od stranih investitora, koje je država dotirala po radnom mestu?! Uz to, strani investitori imaju i međunarodne ugovore zbog kojih dobijaju sporove na međunarodnim arbitražama. A naš, domaći investitor, koga je “zafrknuo” neki lokalni kabadahija, ne sme ni da se požali pravosuđu, jer će izvući deblji kraj.
Šta je, onda, «recept» za Srbiju?
– Da oslobodi društvenu inventivnost i preduzetništvo i da im omogući da se razviju. Da nečiji lični interes ne bude cilj. Moj cilj u Srbiji je – filantropski rad. Moramo i naš narod ubediti da velike stvari mogu da se urade u zajedničkom interesu, sa malo para. Sada, nažalost, u srpskom društvu vladaju lični interesi i ima mnogo licemerja. Meni kažu: “Došao si iz Amerike da nam ovde soliš pamet…Zar ne misliš da mi koji smo ostali ovde, znamo bolje….Uostalom, mi smo imali više hrabrosti od tebe – ostali smo ovde”. A moj odgovor na to je – i Gandi je došao iz inostranstva, došao je nazad u Indiju tek sa 45 godina, pa je promenio zemlju. Moj dosadašnji rad, znanje i iskustvo me je naučilo da čovek mora da razmišlja svojom glavom i da ne bude sklon uticaju. Želeo bih da se i u Srbiji to prihvati – rekao je profesor Aleksandar Kavčić, u razgovoru za Magazin Biznis.
IZ INTERVJUA OBJAVLJENOG 20. FEBRUARA 2021.
Od obrazovanja se ne sme praviti biznis kojem je cilj enorman profit
Cifru ne krijem. Da bi se pokrili svi predmeti osnovne škole, potrebno je oko 100 naslova udžbenika. Izraditi jedan naslov, dakle jedan udžbenički komlet, košta u proseku 10.000 evra. To znaju svi izdavači, i nema razloga tu cifru kriti od javnosti. Prostim množenjem, dođete do cifre od milion evra. Toliko je potrebno da se naprave svi udžbenici. Veliku većinu tog novca obezbedio sam ja od nagrade za svoj patent
Prvi potezi rada fondacije Alek Kavčić izazvali su buru na srpskom tržištu izdavača koji prodaju udžbenike. Da li ste to očekivali i da li ste se za to pripremali?
– Nije važno šta sam ja očekivao, ja ovo ne radim zbog sebe. Istina je, već sam imao neprijatnih iskustava i napada na mene lično. Ali dobro, razumem, primarni cilj svake firme, pa i ovih koje u Srbiji prodaju udžbenike je profit. I iskreno, ne znam ni ja na koje načine su sve spremni da to i brane. Danas ne mogu da kažem šta nas čeka sutra. Profit nije cilj Fondacije, nama je važno da se javnost upozna sa činjenicama. Izrada udžbenika nije toliko skupa koliko nam se u prošlosti predstavljalo. Ni štampa nije toliko skupa, koliko su nas navodili da mislimo. Tehnologija postoji da se udžbenik besplatno postavi na internet. Konačno treba da prestane čerupanje roditelja pod izgovorom da je to dobro za njihovu decu. Bitno je da građani shvate da se od obrazovanja ne sme praviti biznis kojem je cilj enorman profit. Obrazovanje je strateški interes svake nacije, i na njemu ne smeju enormno da profitiraju privatni izdavači, a pogotovu ne strani izdavači kojima nije u nacionalnom interesu obrazovanje dece u Srbiji, već isključivo sopstveni džep.
Imate li uzore u humanitarnom radu i koji su?
– Moji uzori su uglavnom naučnici, kompozitori, filozofi. Mahom ljudi koji su intelektom stvarali, a nisu imali materijalni motiv. Tesla, Betoven, Van Gog, Ramanudžan… Nisu mi tokom odrastanja uzor bili poznati zadužbinari, Nemanjići, Anastasijević, Čupić, Kolarac. Bio sam nezreo. Tek odlaskom u inostranstvo, konkretno na Karnegi Melon univerzitet koji je podignut kao Karnegijeva zadužbina, video sam kako se uspešni ljudi ophode prema ustanovama koje su im pružile mogućnost da se obrazuju. Redovno doniraju sredstva univerzitetima i školama koje su pohađali. Ja sam već donirao Karnegi Melon univerzitetu, a Matematičkoj gimnaziji u Beogradu kontinuirano doniram. Sada je došlo vreme, da se tako izrazim, na poreskog obveznika Republike Srbije. Poreski obveznik nije učio umesto mene, ali je svojim porezom plaćenim državi doprineo da ja u Jugoslaviji steknem mogućnost da se besplatno obrazujem, i da daleko doguram sa takvim obrazovanjem. Red je da to na neki način vratim, to je prosto moja potreba. Moj izbor je da to vratim kroz besplatne udžbenike tako što ćemo olakšati budžet upravo onog poreskog obveznika koji podiže decu – dakle roditelja, rekao je profesor Kavčić u intervjuu za štampano izdanje Magazina Biznis, u februaru 2021. godine.
Radojka Nikolić
