Pojedinačni mentoring i grupne obuke sa praktičnim poukama unapredili suveštine i povećali samopouzdanje inovativnih malih i srednjih preduzeća
BEČ, 26. april 2023. — Inovativna profitabilna MSP iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i iz Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore kojima je pružena kombinacija majstorske edukacije, mentoringa i obuke za izgradnju odnosa sa klijentima i upotrebu alata digitalnog marketinga, poput optimizacije sajtova za pretraživače, značajno su povećala broj svojih klijenata u odnosu na MSP koja su pohađala samo opštu obuku na iste teme, utvrđeno je tokom istraživanja Svetske banke koje je finansirala Evropska unija i čiji su nalazi prikazani u izveštaju predstavljenom danas u Beču.
U studiji, pod naslovom Izgradnja kapaciteta kao put do proširenja izvoznih tržišta: eksperiment u šest zemalja Zapadnog Balkana, utvrđeno je da je 30 časova grupne virtuelne
obuke i 5 individualnih virtuelnih mentorskih sesija dovelo do značajnog povećanja broja klijenata u odnosu na slična MSP kod kojih je edukacija podrazumevala četiri časa obuke
podeljene na tri vebinara u kojima su ove teme obrađene samo površno.
Firme koje su dobile kompletnu obuku unapredile su svoje digitalno prisustvo tako što je potencijalnim stranim kupcima olakšano da saznaju za njihovu ponudu i da ih kontaktiraju. Firmama koje su dobile kompletnu obuku takođe su porasli izgledi za 10 procentnih poena da se pojave na prvoj stranici rezultata pretrage a poboljšale su i svoje Fejsbuk stranice tako što su za 15 procentnih poena uvećale mogućnost objavljivanja sadržaja na engleskom jeziku, za 10 procentnih poena uvećale mogućnost korišćenja specijalnih ponuda i za 6 procentnih poena uvećale mogućnost objavljivanja priča i svedočenja klijenata. Godinu dana nakon pokretanja programa, ove firme su značajno uvećale broj klijenata.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočavaju inovativna mala i srednja preduzeća jeste akvizicija klijenata. Taj problem je posebno izražen u zemljama kao što su države Zapadnog Balkana, gde domaća tražnja za specijalizovanim uslugama i proizvodima može biti ograničena. Izvoz u veće i bogatije države nudi moguće rešenje, ali prodor na inostrana tržišta podrazumeva značajne prepreke, a malim firmama mogu da nedostaju veštine i samopouzdanje potrebni za nastup pred stranim kupcima.
Cilj ove studije bilo je testiranje uspešnosti programa pod nazivom PowerUp i njegove sposobnosti da pomogne firmama da se oporave od pandemije kovida–19, prošire svoja tržišta i povećaju obim izvoza.
“Ekonomski i investicioni plan i Inovaciona agenda za Zapadni Balkan naglašava važnost jačanja konkurentnosti poslovnog sektora u regionu i promociju inovativnih ekosistema,” izjavio je Holger Šreder, šef odeljenja Regionalnih programa i Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, pri Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije. “Power–Up studija identifikuje pristupe kako MSP mogu da unaprede svoj kapacitet za promene i otpornost na krize kroz inovacije i digitalizaciju. Studija takođe otkriva pozitivan efekat i koristi onlajn treninga za firme sa različitim potrebama na regionalnom nivou.”
“U neposrednoj blizini jedinstvenog evropskog tržišta i važnih trgovinskih puteva, Zapadni Balkan ima potencijal da postane prirodni centar inovacija i preduzetništva,” rekla je
Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. “Programi kao što je PowerUp pokazuju investitorima i vlasnicima preduzeća značajan potencijal za rast koji MSP mogu da imaju kada unaprede veštine potrebne za povećanje prodaje na inostranim tržištima. Takođe, pokazuje i građanima koji mogu da budu zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla da je uspeh moguć i da ne moraju da se oslone samo na sebe.”
Program PowerUP pokrenut je u septembru 2020. U njemu su mogla da učestvuju inovativna mala ili srednja preduzeća koja su već ostvarivala prihode. Prosečan (srednji) broj zaposlenih bio je 17,6 (8). Većina ovih firmi poslovala je u sektorima usluga i B2B (primera radi, proizvodile su prilagođena softverska rešenja ili pružale stručne usluge poput konsaltinga u oblastima prava i energetike). Jedna četvrtina poslovala je u prerađivačkoj industriji i proizvodila specijalizovane proizvode. Čak 71% ovih firmi već su bili izvoznici, a glavni izazov im je bio sticanje novih klijenata i povećanje obima izvoza.
Za učešće u programu odabrano je ukupno 225 firmi koje su metodom slučajnog izbora podeljene na dve grupe. Prvoj, eksperimentalnoj grupi od 113 preduzeća održano je 30 časova grupne obuke putem aplikacije „Zum“ i pet individualnih virtuelnih sastanaka sa konsultantima za menadžment. Tokom obuke, značajan naglasak bio je stavljen na izgradnju odnosa sa klijentima i tržištima i korišćenje alata digitalnog marketinga (kao što je optimizacija sajtova za pretraživače), a održane su i posebne edukativne sesije o ljudskim resursima, finansijskom upravljanju i predstavljanju poslovnih ideja. Sa druge strane, kontrolnoj grupi od 112 firmi održana su tri vebinara, u ukupnom trajanju od četiri sata, u kojima su ove teme obrađene samo površno.
“Investitori često traže lidere preduzeća koje je lako podučavati,” kaže Maja Anđelković, viši savetnik Svetske banke za privatni sektor. “Ovaj program treninga pokazao je da
inovativne firme sa Zapadnog Balkana ne samo da žele da uče, već su sposobne i da brzo primene nova znanja da bi se prilagodile na šokove tražnje, kao što je bio onaj izazvan pandemijom Kovid–19.”
Studijom su identifikovane i oblasti za unapređenje ovakvih programa u budućnosti:
• Potrebno je poboljšati ciljanje i izbor firmi. Heterogenost preduzeća u pogledu delatnosti, veličine i stadijuma životnog ciklusa otežala je izradu sadržaja kojima se zadovoljavaju potrebe svih firmi – ali, u malim zemljama, u svakom sektoru često posluje veoma mali broj firmi, te je potrebno više istraživanja o tome kako ostvariti ravnotežu između specifičnosti obuke i obuhvata većeg broja kompanija.
• Uži, praktičniji sadržaji mogu biti bolji izbor od nastojanja da se pokriju sve teme. Najbolje je prihvaćen konkretan sadržaj koje su firme mogle neposredno da primene, poput
korišćenja optimizacije sajtova za pretraživače.
• Mešoviti program može biti korisniji od obuke koja se održava isključivo putem interneta ili isključivo uživo.
