Kristin Lagard na konferenciji za novinare, 4. maja 2023. u centrali Evropske centralne banke, u Frankfurtu na Majni
Kao što se i očekivalo, referentne kamatne stope najvažnijih centralnih banaka – američkih Federalnih rezervi (FED) i Evropske centralne banke (ECB), nastavile su rast početkom maja 2023. Prvo je FED 3. maja podigao kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, odnosno sa 5 na 5,25%, uz najavu da će se pratiti granice američkog duga i tok inflacije. Predsedavajući FED-a, Džerom Pauel je rekao da su i dalje visoki pritisci na cene, što zabrinjava centralnu banku, jer inflacija neće skoro otići.
”Spremni smo da učinimo više sa povećanjem stopa ako je potrebno, a odluku će zvaničnici donositi od sastanka do sastanka”, rekao je Pauel, prema agenciji Rojters.
Već sutradan, 4. maja i ECB je povećala kamatnu stopu za 25 baznih poena. Povećane su tri ključne kamatne stope: kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biće 3,75%, kamatna stopa za mogućnost zaduživanja na kraju dana biće 4,00% i kamatna stopa na gotovinski depozit 3,25%. Povećanja će stupiti na snagu 10. maja 2023.
Uz tu odluku Upravnog odbora, sledilo je i objašnjenje Kristin Lagard, šefice ECB-a: “Izgledi za inflaciju su i dalje previsoki. Zbog tih pritisaka, Upravni odbor je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope. Sve u svemu, postoje srednjoročni izgledi da se zadrži inflacija, jer su osnovni pritisci na cene i dalje jaki”, rekla je Lagard, uz naglasak da dosadašnja povećanja stope snažno utiču na finansiranje evrozone i na zaoštravanje monetarnih uslova, ali pozitivan uticaj na realnu ekonomiju još nije vidljiv.
Ekonomija evrozone porasla je za 0,1 odsto u prvom kvartalu 2023, prema preliminarnoj proceni Eurostata. Niže cene energije, ublažavanje uskih grla u snabdevanju i podrška fiskalnoj politici za preduzeća i domaćinstva, popravili su otpornost privrede. Ali, istovremeno je privatna domaća tražnja, posebno potrošnja, ostala slaba. “Naše odluke o referentnim stopama će i dalje biti zasnovane na našoj proceni izgleda inflacije, u kontekstu ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike noseće inflacije i snage uticaja monetarne politike”, naglasili su čelnici ECB.
Istoga dana, 4. maja, dok je Kristin Lagard obrazlagala zašto ECB povećava kamatnu stopu, šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštila je najnoviju procenu: nivo globalnog ekonomskog rasta u narednih pet godina iznosiće oko tri odsto!
U svom govoru u Briselu, na temu “Ujedinjeni protiv podeljenog sveta”, Georgijeva je navela da se svet nalazi u opasnom istorijskom trenutku, navodi se u saopštenju MMF-a.
“Posle decenija globalne integracije, postoji sve veći rizik da se svet podeli na zaraćene ekonomske blokove. Ovaj scenario će biti štetan za sve, uključujući i stanovništvo Evrope”, rekla je ona.
Ova opasnost je posebno izražena zbog činjenice da je ovaj period globalnog ekonomskog rasta “ispod istorijskih standarda”, dodala je Georgijeva.
Tako je početak ovog maja 2023. doneo ozbiljna upozorenja po evropsku i globalnu ekonomiju. Nimalo optimistično, tim pre što svaka nova procena najavljuje dugoročniju ekonomsku krizu. Da li će se procene i ostvariti?
R. Nikolić
