Marija Mitrović, direktorka programa filantropije Trag fondacije (Foto: Jakov Simović/Trag fondacija)
„Za razvoj filantropije je važno podsticajno okruženje, a tu je ključna uloga države, koja definiše zakonodavni okvir. Neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa i unapredi zakonodavni okvir za davanja kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, pre svega, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi takav sistem postao dugoročno održiv. Uz rad na unapređenju regulatornog okvira, posebno poreske politike, važna je i doslednija primena aktuelnih propisa, što bi pospešilo rad postojećih i podstaklo aktiviranje novih filantropskih organizacija”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka programa filantropije Trag fondacije, koja ove godine 17. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
Koji su uslovi da bi se neka kompanija prijavila za nagradu za korporativnu filantropiju?
Nagrada za korporativnu filantropiju dodeljuje se kompaniji koja pomaže aktivnosti i projekte od opštedruštvenog značaja na strateški i promišljen način. Za ovu nagradu mogu da konkurišu kompanije koje imaju više od 500 zaposlenih, razvijenu strategiju društveno odgovornog poslovanja i jasno utvrđene oblasti koje podržavaju. Finansijska vrednost donacije jeste od velikog značaja, ali je podjednako važno da su oblasti koje je kompanija podržala relevantne za zajednicu, broj korisnika koje su obuhvatile, da li je kompanija ovakve inicijative podržala više puta, da li ih je podržala samo doniranjem novca ili/i kroz volontiranje i doniranje robe, i kakvi su rezultati postignuti, odnosno koji je njihov dugoročni efekat. Uz ovu kategoriju nagrade, velike kompanije mogu biti nominovane i za nagradu za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora, stavljajući poseban naglasak na uspešno, brižljivo osmišljeno partnerstvo između kompanije i organizacije civilnog društva, a u cilju rešavanja nekog ozbiljnijeg društvenog problema. Prilikom izbora dobitnika u ovoj kategoriji nagrade, akcenat se stavlja na međusektorsku saradnju i zajedničke napore usmerene na rešavanje problema u zajednici, pre nego na finansijsku podršku.
Filantropske akcije kompanija u 2022. godini generisale su iznos veći od 7,5 miliona evra. Ako posmatramo korporativne donatore, kompanije su učestvovale u više od dve trećine ukupnih korporativnih donacija.
Kada je reč o davanjima za opšte dobro, ko su najveći darodavci u Srbiji?
U 2022. godini, građani su odigrali značajnu ulogu u doniranju, učestvujući u više od trećine svih dobrotvornih akcija i sa udelom od preko 68% u ukupnom doniranom iznosu. Poslovni sektor je na drugom mestu najčešćih darodavaca, učestvujući u oko četvrtini svih dobrotvornih akcija i sa udelom u ukupno doniranoj sumi od oko 22%.
Građani su bili najaktivniji donatori, a značajan deo njihovih donacija bio je usmeren ka neprofitnom sektoru. Zdravstvo je bilo primarni fokus donacija građana, koji su u najvećoj meri upućivali donacije za lečenje građana.
Filantropske akcije kompanija u 2022. godini generisale su iznos veći od 7,5 miliona evra. Ako posmatramo korporativne donatore, kompanije su učestvovale u više od dve trećine ukupnih korporativnih donacija. Mala i srednja preduzeća doprinela su sa preko 21%, dok je udeo korporativnih fondacija činio više od 5% korporativnih donacija. Korporativne donacije su često bile upućivane direktno i najčešće su podrazumevale podršku zdravstvu. Dok su se građani mahom fokusirali na podršku neprofitnim organizacijama, najveći procenat korporativnog davanja bio je usmeren kroz rad institucija, pretežno obrazovnih i zdravstvenih.
Od ove godine uvedena je Nagrada za korporativnu i individualnu podršku osnaživanju žena i devojčica. Kojim korisnicima su u većoj meri namenjene donacije – ženskim organizacijama ili pojedinkama?
U strukturi primalaca donacija, organizacije civilnog društva igraju dominantnu ulogu, pokazalo je istraživanje koje su zajedno sproveli Trag fondacija i Catalyst Balkans za period od 2015. do 2021. godine. Tačnije, više od polovine svih donatorskih akcija, kao i dve trećine celokupne registrovane darovane sume, usmereno je bilo ka osnaživanju žena preko udruženja građana/građanki. S obzirom na to da se oblast rodno zasnovanog nasilja pokazala kao dominantna u društveno odgovornom poslovanju usmerenom ka ženama, ne iznenađuje podatak da je Sigurna kuća Beograd udruženje koje je primilo gotovo najveći zabeleženi iznos donacija. Među ostalim tipovima primalaca, slede javne ustanove, i to pre svega socijalne i zdravstvene zaštite, pojedinke i porodice, kao i privatne fondacije. Interesantno, za razliku od davanja za sve oblasti filantropije, davanja u svrhu osnaživanja žena su u znatno manjoj meri upućena direktno pojedinkama i porodicama, što govori u prilog institucionalizaciji ovakve vrste podrške.
Cilj VIRTUS nagrade je da istakne kompanije, preduzeća i građane i građanke, koje su podsticale pozitivne promene u društvu kroz različite filantropske inicijative tokom 2023. godine. Konkurs je otvoren do 9. februara 2024. godine, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja, kriterijumima za izbor dobitnika i sastavu nagradnog žirija možete naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
Domaća udruženja građana su najviše podrške primila za oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja (57.000 evra prikupljenih kroz 36 akcija doniranja) i ekonomskog osnaživanja (102.000 evra prikupljenih kroz 40 akcija doniranja). Potom se ističe i oblast sporta, za koju su domaća udruženja primila preko 10.000 evra u 16 različitih akcija doniranja. Vrsta podrške koju su javne ustanove primale zavisila je od oblasti kojima se same ustanove bave. Tako su ustanove socijalne zaštite uglavnom primale podršku u svrhu prevencije i tretmana posledica porodičnog nasilja, a zdravstvene ustanove u svrhu kvalitetnijeg lečenja specifično ženskih oboljenja. Direktna podrška pojedinkama i porodicama je u drugom posmatranom periodu bila izrazito ekonomske prirode. Tačnije, od 11 zabeleženih akcija doniranja direktno namenjenih pojedinkama i porodicama, osam je bilo u svrhu ekonomskog osnaživanja. Ove akcije su generisale vrednost donacija u iznosu od 50.000 evra.
Mala i srednja preduzeća doprinela su sa preko 21%, dok je udeo korporativnih fondacija činio više od 5% korporativnih donacija. Korporativne donacije su često bile upućivane direktno i najčešće su podrazumevale podršku zdravstvu.
Kakva bi trebalo da bude uloga države u unapređenju ambijenta za donatorstvo?
Uloga države odnosi se na unapređenje normativnog okvira i aktiviranja mehanizama koji bi pospešili davanja za opšte dobro. To podrazumeva uvođenje različitih poreskih olakšica za filantropska davanja poslovnih subjekata i fizičkih lica, ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja, kao i uspostavljanje drugih stimulativnih mehanizama za razvoj filantropije u Srbiji. Takođe, važan je i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnijoj primeni aktuelnih propisa. Evropske zemlje su primeri dobre regulatorne prakse kada su u pitanju davanja za opšte dobro, te bi se takvi modeli mogli preuzeti ili poslužiti kao primer za razvoj podsticajnog okruženja za dobročinstvo u našoj zemlji.
