Vedrana Likan direktorka Colliers za Hrvatsku, Sloveniju I BiH, na RE:D konferenciji u Zagrebu 28. februara (Foto: R. Nikolić)
Autor: R. Nikolić
Zagreb, 28. februar 2024
Penzijski fondovi i osiguravajuća društva moći će direktno da ulažu u nekretnine – mogućnost je koju je odnedavno otvorio novi zakon u Hrvatskoj. Ta opcija znači da će najmanje milijadu evra novih investicija ući na hrvatsko tržište do kraja ove godine. Kada tačno, teško je proceniti, jer operacionalizacija primene ovog novog hrvatskog zakona još nije gotova. O tome je bilo reči na RE:D konferenciji o ulaganjima u nekretnine, koja je u Zagrebu održana 28. i 29. februara u organizaciji specijalizovane kompanije HESA Group.
Šta će to značiti za tržište nekretnina u Hrvatskoj i da li će toliki priliv novog novca poremetiti tržište, pitali smo Vedranu Likan direktorku i partnerku Colliers nekretnina za Hrvatsku, Sloveniju i BiH. Prema njenim rečima, veće poremećaje ne treba očekivati:
“Ne očekujemo drastične promene, pre svega zbog ograničene ponude našeg tržišta nekretnina, u pogledu prilika za investiranje. Ono što svakako jeste velika prednost kada ulaze takvi domaći institucionalni investitori, je činjenica da je to dokaz da tržište ulazi u zreliju fazu i sa više profesionalnih igrača. Sve to znači da će tržište biti još dinamičnije i likvidnije, a time i atraktivnije za sve tipove, pa i za internacionalne investiture”, kaže Vedrana Likan.
Naša sagovornica podseća da zakonska regulativa još nije gotova, ali će sigurno biti finalizovana do kraja ove godine. „Iako govorimo o najmanje milijardu evra koje će izaći na tržište, to neće biti talas ulivanja velikog novca odjednom, čime bi se mogla ugroziti dinamika tržišta. Ono gde se mi bojimo da bi mogao biti nepovoljan efekat, to je uticaj na cene nekretnina koje bi se mogle podići. Ali, penzijski fondovi imaju konzervativni pristup i videćemo u šta će hteti da ulažu“, kaže direktorka Likan.
Prema njenim rečima, do sada su penzijski fondovi takođe imali mogućnost investiranja, indirektno, a najviše su investirali u hotelske komplekse koji su bili ili u vlasništvu države ili u vlasništvu privatnih investitora.
„Dakle, ulazili su u projekte koji imaju siguran prinos. Oni ne žele da finansiraju izgradnju, već se dogovore sa investitorom pod kojim uslovima će kupiti projekat kada nekretnina ostvari određene ciljeve, a to je stabilna renta, dugoročan zakup i slično. Takavi modeli se već dešavaju u Zagrebu, a jedna osiguravajuća kuća već ima mogućnost kupovine poslovnih zgrada, ukoliko se ostvare određeni ciljevi i odgovarajući prinos“, kaže Vedrana Likan.
Ona ističe da dinamika priliva tog novca na tržište nekretnina zavisi od regulatora i operacionalizacije zakonskih rešenja. Prva milijarda će se sigurno plasirati u jednoj godini, a ostalo će dolaziti kasnije. Međutim, za te investitore – za penzijske fondove i osiguravajuće kompanije – nije „rezervisano“ samo hrvatsko tržište, jer oni mogu da ulažu u nekretnine i na okolna tržišta, u drugim državama. Vedrana Likan podseća da bi Hrvatska mogla da primi još puno inostranog kapitala, ali je problem u tome što nema dovoljno investicionih proizvoda, u oblasti nekretnina, koje žele investitori.
