Španske stolice u Plavoj dvorani Centra Sava

Piše: Radojka Nikolić

„Moj najveći izazov je bio da se sačuva duh Centra Sava, sve ono što je bilo ljudima važno, da vide njegovu prepoznatljivost, estetiku, poetiku koju je imao. Istovremeno, bilo je važno da se urade neophodne modernizacije koje su predstavljale i nedostatak Centra Sava na tržištu kongresa, jer nije mogao da odgovori svim potrebama. Kongresni biznis se promenio u prošlih 30-40 godina. Ja sam želela da pojačamo ono što je originalno, vanvremensko, najvrednije u Centru Sava. Da se Centar Sava maksimalno oslanja na tu svoju simboliku, na veliku vrednost i snagu koju je imao u prošlosti, a da ovom modernizacijam sve to bude naglašeno, uz neophodne zahteve savremenosti. Mislim da smo uspeli da, poštujući sve što je dobro iz prošlosti, dodamo još i novu vrednost u sadašnjosti“.

Tako je Ivana Letić, direktorka projektovanja u kompaniji Delta Real Estate, odgovorila na moje pitanje o tome šta je za nju, kao vođu projekta rekonstrukcije Centra Sava i Plave dvorane, bio najveći izazov. Razgovarale smo 2. septembra, u premijernom obilasku Plave (koncertne) dvorane Centra Sava čije je zvanično otvaranje zakazano za 3. septembar.

Na obnovi Centra Sava radile su samo domaće arhitekte, kompanija Delta Real Estate uložila je ukupno 120 miliona evra u rekonstrukciju celog kongresnog centra, uz povećanje broja stolica-sedišta u Plavoj dvorani sa 3.672 na 4.000. Ali, posebna zanimljivost je da su stolice urađene u Španiji, te da je samo na stolice potrošeno oko dva miliona evra.

Kako saznajem od Ivane Letić, španska kompanija Figeras (Figueras) radila je obnovu stolica jer su za to specijalizovani – samo time se bave: „Iz Španije nam je stigla gotova stolica koja ima udobnost, ima više slojeva tkanine, sunđera i nekih malih amortizera koji povećavaju udobnost. Koštale su od 350 do 450 evra, a neke i do 500 evra. Ne mogu baš precizno da kažem, ali oko dva miliona evra je potrošeno za stolice. To je uobičajena cena. Ove najskuplje stolice mogu i da se pomeraju i skidaju. Uradili smo najbolje stolice koje postoje na tržištu: imaju identičan izgled kao u ranijoj dvorani, a uspeli smo i da ih malo proširimo, jer smo suzili rukohvate, a proširili deo za sedenje. Španska kompanija Figeras je radila stolice za najeminentnije dvorane širom sveta. Imaju veliko iskustvo i najspremniji su da naprave kalup ’od nule’, dakle potpuno prema zahtevima klijenta. “, kaže Ivana Letić.

Kako se došlo do toga da Plava dvorana sada ima oko 4.000 mesta – odgovor na pitanje takođe ima zanimljivu i faktografski tačnu istoriju. Naime, Centar Sava je projektovan kao objekat iz dva dela – kongresni i koncertni, a inicijator da se takav centar sagradi bio je lično tadašnji predsednik Jugoslavije – Josip Broz Tito.

Prvi deo (objekat A) završen je za samo 11 meseci i primio je prve delegate KEBS-a (Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji), u junu 1977., jer je zbog tog događaja i napravljen. Godinu dana kasnije, kad je trebalo da se do juna 1978. godine završi i objekat B, tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević je opet otišao kod Tita, navodi Miloje Popović Kavaja – generalni direktor Centra Sava od 1978. do 1986. godine – u svojoj knjizi “Sava centar – hrabrost i avantura”. Prema tom memoarskom zapisu, Tito je pitao gradonačelnika Kovačevića koliko će biti sedišta u dvorani, a ovaj mu odgovorio da se prema projektu gradi dvorana sa najviše dve hiljade stolica. “Bez četiri, pet hiljada nema ništa!” – citira u svojoj knjizi  Miloje Popović Kavaja.

Zato je za koncertnu dvoranu tadašnjeg Sava Centra, upravo u toku izvođenja radova, urađena promena projekta i dobilo se 3.500 mesta. Sada, 2024. godine, kako vidimo, povećan je broj i na 4.000 mesta.

Ivana Letić u našem razgovoru naglašava da je sačuvan prepoznatljivi plavi kolorit dvorane, da je to sada najveća koncertna i bioskopska dvorana u Jugoistoičnoj Evropi, da poseduje najsavremeniju audio-vizuelnu tehniku, da je uz nju opremljen i amfiteatar sa 500 mesta, a da je atrijum jedinstvena zelena oaza sa oko 5.000 biljaka.

Ali, od Ivane Letić, direktorke projektovanja u kompaniji Delta Real Estate, saznajemo i još jedan zanimljiv detalj: rekonstruisan je i „Rudarski salon“ koji je opet u funkciji. Šta je „Rudarski salon“ i zašto se tako zove – pitala sam Ivanu Letić.

„Rudarski salon je jedna od soba koje se nalaze bočno od Plave dvorane, u holu, površine oko 50-60 metara kvadratnih. No, najpoznatiji je po tome što je tu Tito dolazio posle događaja da popuši tompus i popije neko piće. Prema priči, ’Rudarski’ je nazvan jer je taj salon prvi put Tito koristio posle jednog skupa koji su u Centru Sava održali rudari. Vremenom je ta sala postala mesto na koje su svraćali svi izvođači“, ispričala nam je Ivana Letić.

Legendarnih priča vezanih za Centar Sava i Plavu dvoranu ima mnogo, kao što je i ona da je arhitekta Stojan Maksimović, tada šef projektnog biroa u Zavodu za izgradnju Beograda, vraćajući se iz Helsinkija, gde je obišao zgradu u kojoj je održan prethodni KEBS, u avionu Boing 707, na zadnjem sedištu, počeo da crta konture budućeg Centra Sava. Ti nacrti, kao i kompletna projektna dokumentacija iz tog vremena, nalaze se sada u holu, uz niz drugih, originalnih „artefakata“ koji su obeležili jednu epohu. Sve je spremno za novi start Plave dvorane 3. septembra 2024. godine. Veliko „bravo“ i čestitke za Delta holding, za Delta Real Estate, za upravu kompanije Delta, za sve timove i za sve ljude koji su u ovom poduhvatu rekonstrukcije kompletnog Centra Sava učestvovali u prošle tri godine. Svaka čast, Chapeau! – što bi rekli Francuzi.